Novogradnja u krizi, investitori prodali 15% manje stanova a cene rastu
Prodavci stanova u Srbiji i dalje odbijaju da prihvate „stabilizaciju tržišta“ i dižu cene iako prodaja pada
Na srpskom tržištu nekretnina zvanično je, kako je to sročeno u sveže objavljenom kvartalnom izveštaju Republičkog geodetskog zavoda, „nastavljen trend stabilizacije i smirivanja tržišta nepokretnosti koji je obeležio celu prošlu godinu“. Prevedeno na jezik novca i broja ugovora, to je 2,6% manje novca i 1% manje prodatih nekretnina.
Međutim, i pored „smirivanja aktivnosti na tržištu nepokretnosti“, ni u prvom kvartalu na srpskom tržištu cene nisu mirovale i sada su još više nego pre godinu dana.
Na prvi pogled, pad tržišta ne deluje dramatično, ali kada se pogleda detaljnije na ono što veći deo javnosti podrazumeva pod „nekretninama“ – stanove – brojke su nešto drugačije.
Od za milijardu i po prodatih nekretnina na stanove otpada 834 miliona evra, od čega samo u Beogradu za 480 miliona. To je za 2,6% manje novca, i pored toga što su, kako smo naveli, cene porasle. U odnosu na prvi kvartal 2023. broj ugovora je manji za 0,5% ali je u odnosu na isti period 2022. manji čak za 16%.
Na „sivom“ tržištu pad 17%, na primarnom 19%
Ako zagledamo još detaljnije, na trećini tržišta nekretnina koje spada pod „delimično regulisano tržište“ (DTR), odnosno tržište na kome se prodaju stanovi koji nemaju sve potrebne dokumente da bi bili regularno uknjiženi u katastar, broj ugovora o kupoprodaji u prvom kvartalu je 4.255. To je za 9,9% u odnosu na prvi kvartal 2023.
Na stanove polovina prometa
Najveći udeo u ukupnom prometu nepokretnosti vredne 1,5 milijardi zauzima prodaja stanova sa 834 miliona evra (56% ukupne vrednosti tržišta nekretnina). Za kuće je izdvojeno 122,5 miliona evra (8%), za građevinsko zemljište 114,6 miliona evra (8%), za poslovne prostore 72,6 miliona (5%), za poljoprivredno zemljište 65 miliona (4%).
Vrednost ostvarenog prometa na DTR iznosi 456 miliona evra, što je manje za 17% u odnosu na isti period prošle godine.
Gledano dalje, na primarnom tržištu, tj. u novogradnji gde su prodavci profesionalni investitori a ne pojedinačni građani (kao kod starogradnje), pad broja ugovora je 14,6% međugodišnje.
Istovremeno, to je u novcu 355 miliona evra, manje za 18,7%.
Ovakvom padu prodaje u novogradnji kumovale su visoke cene, iako su one na najvećem tržištu u Srbiji, onom u Beogradu, pale za 3%.
Zanimljivo je da se slabiji rezultati ne mogu pripisati slabijoj kreditnoj aktivnosti, jer i pored visokih kamata na kredit je u Beogradu kupljeno 25% odsto svih stanova, što je više nego pre godinu dana.
Za razliku od prestonice, i Kragujevca (18% na kredit), u Nišu i Novom Sadu je kreditnih kupaca bilo manje nego u prvom tromesečju 2023.
I pored toga što je kreditnih kupaca glavnom bilo manje, cene su u novogradnji porasle i u Novom Sadu (12%), Nišu (9%) i Kragujevcu (2%).
Ali to ne znači da su samo investitori ostali „gluvi“ na zahteve kupaca koji odbijaju da plaćaju ovolike cene. I kod prodavaca stanova iz kategorije starogradnje cene su porasle - u Kragujevcu (7%) i Beogradu (5%), dok su simbolično pale u Nišu (-1%) a u proseku nije bilo promena u Novom Sadu.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari