Vetrovi promena duvaju Evropom: Pobeda desnice na evropskim izborima, zbog trijumfa srpskih prijatelja u trci za EP, sada u Prištini strepe!

Juče su konačno završeni četvorodnevni izbori za Evropski parlament (EP) na kojima su pravo glasa imale stotine miliona građana zemalja članica EU. Svoje pravo glasa je iskoristilo nešto više od polovine birača (51 odsto), a kao što su mnogi analitičari predvideli, raspored političkih snaga nakon ovih izbora biće znatno drugačiji nego što je bio u prethodnom sazivu, a Evropa čini se skreće desno. 

Nekoliko trendova je očigledno, a najpre se izdvaja uspon desnice, koja je ojačala na nivou čitave EU, dok je u pojedinim zemljama ojačala drastično. Ono što mejnstrim mediji nazivaju krajnjom desnicom, odnelo je ubedljivu pobedu u Francuskoj, a trijumfovalo je i u Austriji, dok je u Nemačkoj i Holandiji zauzelo drugo mesto. 

Profimedia

Ovi izbori ne samo da su bili evropski, već su izazvali turbulencije i na državnim nivoima, obzirom na to da su u mnogim državama članicama vladajuće partije doživele debakl. To pokazuje ozbiljnu krizu legitimiteta i to da narod više ne veruje elitama. Što bi se reklo - nešto je ozbiljno trulo u mnogim zemljama EU, počev od onih najvažnijih. Debakl Olafa Šolca i njegovih koalicionih partnera u Nemačkoj, ubedljiv trijumf Nacionalnog okupljanja Marin Le Pen u Francuskoj, pobeda flamanskih nacionalista u Belgiji samo su neke od najava tektonskih potresa u Evropi.

Zbog šokantnog poraza na izborima, francuski predsednik Emanuel Makron je raspustio parlament, pa će Francuzi na nove izbore, a belgijski premijer Aleksander de Kro u plačljivom tonu podneo je ostavku, nakon što je njegova politika dobila odlučno ne od belgijskih glasača. De Kro je izrazito liberalan političar, pa se i njegov fijasko u Belgiji može protumačiti kao još jedan trijumf desnice nad liberalnim establišmentom. 

Izbori pokazali jasan trend uspona desnice 

Na izborima za EP ubedljivo su trijumfovale desne snage. Krajnja desnica je ostvarila snažan rast, a umerenija, centristička desnica u vidu Evropske narodne partije (EPP) je takođe osetno povećala svoj rezultat i potvrdila se kao pojedinačno najjača snaga u Evropskoj uniji. Možemo očekivati da usled promenjenih geopolitičkih okolnosti, raznih izazova za kontinent, kao i zbog uspona krajnje desnice, i mnogi delovi EPP počnu da vode više suverenističku politiku, koja bi se pomerila još više desno, a odmakla od centra. 

Evropska narodna partija (EPP) desnog centra osvojila je najviše glasova na izborima za Evropski parlament, dok su druge desničarske i krajnje desničarske grupacije povećale broj mandata.  EPP je povećao broj mandata sa 176 na 185, dok je Progresivna alijansa socijalista i demokrata pretrpela pad i imaće 135 poslanika u novom sazivu EP, dok je u prethodnom imala 139 poslanika.

Najveće gubitke pretrpele su liberalne grupacije Obnovimo Evropu, kojoj pripada i partija Preporod francuskog predsednika Emanuela Makrona, kao i grupacija Zeleni-Evropski slobodarski savez. Rezultati ukazuju da su desničarske i krajnje desničarske stranke povećale broj mandata na izborima, pa će tako Identitet i demokratija, koji okuplja stranke krajnje desnice poput "Nacionalnog okupljanja" Marin Le Pen, imati 58 poslanika, dok ih je ranije bilo 49.

Evropski konzervativci i reformisti, kojima pripadaju i "Braća Italije" italijanske premijerke Đorđe Meloni, imaće 72 poslanika, dok su ranije imali 69. Levica će u novom sazivu imati 35 poslanika, partije koje se ne dovode u vezu ni sa jednom političkom grupacijom 45, a ostali 50 poslanika. 

Desničarska dominacija u Francuskoj - ubedljiva pobeda Marin le Pen, Emanuel Makron u nokdaunu 

Francuska partija krajnje desnice "Nacionalno okupljanje" Marin le Pen osvojila je najviše glasova u Francuskoj, oko 32 odsto, odnosno čak deset procenata više nego na prethodnim izborima 2019. godine. 

Politički blok predsednika Emanuela Makrona osvojio je 15 odsto glasova, što je osetan pad u odnosu na 2019. godinu kada je osvojio 22 odsto. Ako uporedimo rezultate Le Penove i Makrona, vidimo da je stranka krajnje desnice više nego duplo jača od aktuelnog francuskog predsednika, pa onda nije ni čudo što je on raspustio parlament i raspisao vanredne parlamentarne izbore.  

Profimedia

Makron očigledno ovim želi da sanira štetu i pokuša da spase svoj obraz, ali rezultati jasno govore u prilog tome da je on izgubio legitimitet i autoritet kod francuskih građana. Ono što treba znati, jeste to da Francuska ima čvrst predsednički sistem, pa je Makronova efektivna vlast, bez obzira na vanredne parlamentarne izbore koji slede, neupitna barem do 2027. godine kada mu ističe predsednički mandat. Ipak, ovi rezultati pokazuju da se liberalnoj Francuskoj polako bliži kraj i da konačne promene i na nacionalnom nivou i suštinske možemo očekivati najkasnije za tri godine. 

Debakl Šolca i semafor koalicije: Umereni desni konzervativci prvi, krajnje desna AFD druga u Nemačkoj  

U Nemačkoj je konzervativni savez Hrišcansko - demokratske unije i Hrišćansko-socijalne unije osvojio najveći broj glasova na izborima za Evropski parlament sa osvojenih 29,5 odsto glasova, dok je krajnje desničarska partija Alternativa za Nemačku (AfD) završila na drugom mestu sa 16,5 odsto, što je za 5,5 odsto više u odnosu na 2019. godinu. 

Socijaldemokratska partija (SPD) kancelara Olafa Šolca zauzela je treće mesto sa 14 odsto, što je istorijski minimum za tu stranku. Ova najstarija nemačka stranka, kao i njeni koalicioni partneri, je već doživljavala debakle prethodnih meseci na pokrajinskim izborima, dok je Šolc prema svim anketama najnepopularniji kancelar u istoriji Nemačke. Ovi izbori za EP su samo potvrdili sunovrat ove, nekada jedne od najjačih, nemačkih partija. 

Profimedia/Wikipedia

I dok Markus Zeder, premijer Bavarske i lider CSU, sestrinske paritje CDU, poziva na vanredne parlamentarne izbore usled gubitka legitimiteta vladajuće koalicije, iz SPD zasad odgovaraju da nemaju to u planu. Nemačka, koja Srbiji deli demokratske lekcije, ima vlast koju podržava, sa sve širokom koalcijom, maksimalno 20 posto građana. Oni koji našu vlast optužuju za nekakav navodni autoritarizam, kao što vidimo, grčevito ne daju vlast, čak ni onda kada je očigledno da nemaju više niakakvu podršku u narodu. 

Trend uspona desnice je nezaustavljiv širom Evrope

Krajnje desničarska Slobodarska partija Austrije (FPO), koja pripada grupaciji Identitet i demokratija u Evropskom parlamentu, osvojila je najviše, 27 odsto glasova na izborima za Evropski parlament, pokazuju izlazne ankete koje je objavila Austrijska radio-televizija (ORF), dok su austrijski Zeleni, slično kao i oni u Nemačkoj suštinski doživeli debakl. 

U Belgiji su vladajući liberali doživeli težak poraz, što je rezultiralo ne samo ostavkom premijera, već i kompletnog političkog rukovodstva vladajuće partije. Desnica je pobedila i u Sloveniji, obzirom na to da je trampovski nastrojen Janez Janša, koji je trenutno u opoziciji, odneo pobedu sa svojom strankom SDS. 

U Španiji su takođe pobedili desni konzervativci, koji su trenutno opozicija na nacionalnom nivou, a krajnje desničarska partija Voks je uvećala svoj rezultat u odnosu na prethodne izbore i imaće nekoliko evroposlanika više u novom sazivu. 

Tanjug/AP Photo/Lewis Joly

U Bugarskoj u kojoj su na paralelno sa evropskim bili održani i nacionalni parlamentarni izbori, trijumfovala je umerena desnica, ali su takođe i krajnje desne partije ostvarile značajan rast i dobar rezultat. U Holandiji je desničarska partija Gerta Vildersa potvrdila svoju snagu, doduše ovaj put kao pojedinčano druga najsnažnija na juče okončanim izborima, ali kao stranka koja se više ne može ignorisati i koja će ubuduće biti vlast u Holandiji. U Italiji, jednoj od najznačajnijih država EU, trijumfovala je partija aktuelne premijerke Đorđe Meloni, čime se pokazalo da Italija nema nameru da sa desnog puta skrene. 

U Estoniji su konzervativci trijumfovali u odnosu na liberale aktuelne premijerke, takođe su ostvarili dobar rezultat i u Litvaniji. U Mađarskoj je Fides Viktora Orbana pobedio, a kao najjača opoziciona opcija je sada iskočio Peter Mađar, koj ije zapravo odmetnik iz Fidesovih redova i koji takođe gađa slično biračko telo kao i sam Orban. U Hrvatskoj je pobedu odneo desničarski HDZ, a evorposlanike će imati i krajnja desnica. U Grčkoj je vladajuća, desno i konzervativno profilisana stranka premijera Micotakisa odnela pobedu nad levičarskom Sirizom i ostalim konkurentima. 

Šta sve ovo znači za Srbiju: Velike promene na vidiku, i to one koje nama idu u korist 

Rezultati izbora u zemljama poput Austrije, Francuske, Italije, Nemačke pokazuju da ozbiljni vetrovi promena duvaju evropskim kontinentom i da snage koje drugačije gledaju na srpski narod od levoliberalnih kvazielita polako stupaju na scenu. Stoga nije ni čudo, što je nedavno zavladala panika među kosovskim Albancima povodom izbora za EP., jer strahuju da će sledeći poredak snaga na nivou EU biti daleko više na srpskoj strani nego na strani tzv. Kosova, pošto će EU da skrene udesno u odnosu na prethodni liberalni poredak.  

Profimedia

Ako još imamo u vidu da je Velika Britanija izglasala Bregzit još 2016. godine i da je izašla iz EU pre više od četiri godine, a da u Sjedinjenim Američkim Državama postoji realan scenario da se Donald Tramp vrati na vlast, onda je jasno da se Evropi i svetu do kraja ove godine smeše promene koje će Srbiji ići u prilog, a kojih se kosovski Albanci i svi srpski neprijatelji u regionu s pravom plaše. Ne samo da je Evropa na najnovijim izborima skrenula desno, već je desnica ostvarila maestralan rezultat u najvažnijim zemljama EU, poput Francuske, Italije i Nemačke.

Juče okončani zbori pokazuju nam da imamo pravo na optimizam i da Evropa nacija, suverenizma i tradicionalnih vrednosti još uvek nije umrla. Dok se Srbiji polako okreće fortuna na njenu stranu, čini se da će u narednim godinama kosovske Albance i rukovodstvo privremenih organa vlasti u Prištini zahvatiti vetrovi tuge, pošto oni čije su oni sve ove godine sluge, gube polako tlo pod nogama širom evropskih i svetskih meridijana i paralela. 

Bonus video: 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi