Da li će i Šolc morati da raspiše nove izbore? Od katastrofalnog poraza ignoriše kritike, ali teško da će se izvući

Nemci su gledali u oštro podeljeni ekran u nedelju uveče - dok je francuski predsednik odgovorio na poraz od krajnje desnice na evropskim izborima raspuštanjem nacionalne skupštine, nemački kancelar je nestao. Sada pitanje nije da li će vlada kancelara Olafa Šolca opstati, već koliko dugo.

Šolc, najveći gubitnik večeri, bio je u sedištu svoje stranke gde je napravio nekoliko selfija pre nego što je otišao, ne objašnjavajući najgore rezultate socijaldemokrata na saveznim izborima u više od jednog veka.

Njegova stranka je završila na ponižavajućem trećem mestu nakon krajnje desničarske Alternative za Nemačku (AfD), ali bez obzira na to, Šolc kaže da prevremeni izbori nisu u planu, iako verovatno nije na njemu da donese ovu odluku.

- Činjenica je da je koaliciona vlada izglasana i Olaf Šolc mora da raspiše nove izbore kao Makron - rekao je bavarski premijer Markus Zeder na nemačkom javnom servisu.

Čak je i komentator levičarskog "Die Zeit" pozvao na nove izbore već ovog leta.

- Baš kao u Francuskoj, evropski izbori su bili izglasavanje nepoverenja vladi - napisao je Alan Posener.

Profimedia

Iako ne postoje planovi za raspisivanje izbora, visoki poslanici u Šolcovoj trostranačkoj koaliciji rekli su da se pripremaju za tu mogućnost.

Uprkos najboljim naporima Šolcovoh saveznika da ga zaštite, nije se moglo poreći da je nedeljni izborni rezultat, koji je pokazao da je samo 31 odsto Nemaca podržalo tročlanu koaliciju usred rekordne izlaznosti birača, bio fijasko. 

Samo dve i po godine od njegovog mandata, Šolcova nestabilna vlada dostigla je tačku preloma. Opkoljen sukobima i, prema mišljenju većine kritičara, jednostavnom nekompetentnošću, Šolc je predsedavao najnepopularnijom vladom u modernoj nemačkoj istoriji, a više od dve trećine Nemaca izrazile su nezadovoljstvo koalicijom. Njegov lični rejting takođe je postavio negativan rekord, sa više od 70 odsto Nemaca nezadovoljnih poslom koji je obavio.

Nakon lošeg upravljanja značajnom reformom kojom je nemačka infrastruktura prebačena sa fosilnih goriva na obnovljivu energiju, Šolcova vlada je pretrpela ponižavajući poraz od strane najvišeg suda u zemlji, koji je proglasio njen budžet neustavnim. Odluka iz novembra oduzela je koaliciji desetine milijardi evra na koje je računala za finansiranje ostatka ovog programa.

Alijansa je od tada u zavadi, sa dve levo orijentisane stranke, Šolcovom Socijaldemokratskom partijom (SPD) i Zelenima u stalnoj borbi sa fiskalno konzervativnom Strankom slobodnih demokrata (FDP), koju predvodi ministar finansija Kristijan Lindner.

Profimedia

Jednostavno rečeno, SPD i Zeleni žele da potroše više novca, a FDP, pozivajući se na nemačku ustavnu dužničku kočnicu (i sopstvenu fiskalnu ortodoksiju), manje. 

Taj zastoj će sigurno doći do kulminacije u narednim nedeljama dok koalicione stranke krenu u poslednju rundu pregovora o budžetu za 2025. Stranke žele da postignu sporazum do početka jula pre letnje pauze, ali s obzirom na to da sve strane pokušavaju da spasu svoje pofotelje, dogovor se čini malo verovatnim.

Neuspeh u postizanju kompromisa mogao bi pritisne FDP, koji je od početka bio "negativac" u koaliciji, da izađe iz alijanse. Uprkos upornim tenzijama oko osnovnih pitanja kao što je budžet, FDP nije bio voljan da popusti iz straha da će naljutiti svoje birače.

Ali nakon loših rezultata SPD-a i Zelenih na izborima za EU politička računica FDP-a se možda promenila.

Kako umire nemačka koalicija

U većini parlamentarnih sistema, nepisana pravila demokratske pristojnosti primorala bi lidera zemlje da raspiše nove izbore nakon poraza koji je Šolc pretrpeo u nedelju.

U Nemačkoj nije tako. Nemačke vlade po pravilu se drže na vlasti dok god mogu.

Profimedia

Da bi se izbeglo ponavljanje vajmarske politike koja je doprinela usponu nacista, tvorci nemačkog posleratnog Osnovnog zakona nastojali su da obezbede stabilnost stvaranjem političkog sistema koji je zahtevao da se sukobi brzo rešavaju sa što manje ometanja.

Kao takvi, postavili su visoku letvicu za vanredne izbore. U Nemačkoj postoje dve mogućnosti za glasanje o poverenju. Prema prvoj, poznatoj kao "konstruktivno glasanje o nepoverenju", parlament može da smeni kancelara, ali samo ako izglasa zamenu u roku od 48 sati.

S obzirom na to da je glavni problem trenutne koalicije nesposobnost partija da se dogovore o ključnim politikama, a ne kancelar, to izgleda malo verovatno.

Prema drugom scenariju, kancelar može da raspiše glasanje o poverenju, što se obično radi iz taktičkih razloga, kao što je da se koalicija dovede u red tako što će glasanja o poverenju povezati sa zakonodavnim delom posla.

Bivši kancelar SPD-a Gerhard Šreder uradio je to 2001. godine, na primer, spojivši kontroverzni predlog da se nemačka vojska pošalje u Avganistan nakon napada 11. septembra, čemu su se protivili mnogi u njegovoj koaliciji, sa svojom budućnošću kao kancelara. On je pobedio.

Profimedia

Neki u Bundestagu smatraju da bi Šolc mogao da napravi takav potez sa budžetom kako bi prisilio FDP da uradi šta on hoće. To bi ipak bilo rizično jer bi FDP takođe mogao da iskoristi glasove da napusti koaliciju. Ukoliko bi Šolc izgubio, na predsedniku bi bilo da odluči da li će raspisati nove izbore.

U takvom slučaju, predsednik Frank-Valter Štajnmajer bi, umesto da raspiše nove izbore, mogao da zatraži od demohrišćana desnog centra (CDU) da pokušaju da formiraju vladu na osnovu rezultata izbora 2021, kada je stranka završila na drugom mestu. Ukoliko oni ne uspeju u tome, tada bi mogao da raspiše nove izbore.

Ovaj dugoročni proces je razlog zbog kog su glasanja o poverenju u posleratnoj Nemačkoj retka (bilo ih je samo pet) i obično su ona taktički potezi kancelara koji žele da ojačaju svoj politički položaj. 

Jedini slučaj kada je kancelar nevoljno smenjen bio je 1982. godine, kada je FDP odustao od saveza sa SPD-om kancelara Helmuta Šmita i kada je on izgubio na "konstruktivnom glasanju".

Međutim, tada su u Bundestagu postojale samo tri stranke, a FDP je igrao na tu kartu. FDP se priklonio CDU Helmuta Kola i on je postao kancelar bez novih izbora. Kol je, želeći čvrstu podršku biračkog tela, pozvao na još jedno glasanje o poverenju ubrzo nakon stupanja na dužnost, osiguravajući se izgubi kako bi mogao da zatraži od predsednika da raspiše prevremene izbore.

Profimedia

Taktika je uspela - Kolova partija je pobedila na izborima i on je ostao kancelar do 1998. 

S obzirom na to da demohrišćani sada uživaju prednost od 14 procenata u anketama, što bi im, ako se pokaže na glasačkoj kutiji, omogućilo da dominiraju u bilo kojoj koaliciji, stranka bi verovatno sledila sličan kurs. Lider stranke Fridrih Merc je prestao da poziva Šolca da pokrene proces, ali je jasno stavio do znanja da je spreman da preuzme vođstvo.

Pozivi na vanredne izbore verovatno će postati glasniji u septembru, kada se održavaju tri državna izbora na istoku zemlje, gde je AfD najjača i gde će verovatno pobediti na sva tri mesta.

To je samo još jedan razlog zbog kog bi dani Šolca kao kancelara mogli biti odbrojani.

Bonus video

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi