Šolc u nokdaunu: Da li izbori u ključnim pokrajinama Nemačke nagoveštavaju dolazak desnice na vlast
Dok drugima širom sveta Šolc i ,,semafor koalicija'' dele lekcije i upliću se u sve i svašta, sopstveni građani im okreću leđa
Na parlamentarnim izborima u bogatim nemačkim pokrajinama Bavarskoj i Hesenu konzervativci su ubedljivo odbranili vlast, dok su stranke koje vladaju na saveznom nivou – Socijaldemokrate, Zeleni i Liberali – u obe pokrajine doživele fijasko. Izbori su pokazali i da je ojačala desničarska Alternativa za Nemačku (AfD), koja je i u Hesenu i u Bavarskoj zauzela visoko drugo mesto, sa osvojenih 18 i 16 odsto. Dok najstarija nemačka stranka, Socijaldemokratska partije (SPD), tone sve dublje, sa druge strane AfD stalno raste, uprkos strašnoj kampanji i atmosferi nasilja u kojoj su se dogodili ovi izbori.
Težak udarac za nemačkog kancelara Olafa Šolca, reklo bi se teži i od onog kada se povredio na trčanju, zbog čega je neko vreme nosio povez preko jednog oka. A ako ovako nastavi, na nekim narednim izborima može da doživi i sudbinu Vladimira Bilčika, koji na nedavnim parlamentarnim izborima u Slovačkoj nije uspeo da dobaci ni do skromnog cenzusa od tri odsto. Sličnosti između njih dvojice su i više nego očigledne, jer dok drugima dele lekcije sa visine i pokušavaju da ih podučavaju demokratiji i pravi(li)ma, gube tlo pod nogama u sopstvenoj zemlji i njihovi građani im okreću leđa.
Profimedia/Wikipedia
Nemačka gori, a Šolc se češlja
Izbori u pokrajinama u kojima živi skoro četvrtina stanovnika Nemačke bili su važan ispit i izazov za Šolca, koji je doživeo težak šamar na njima, jer su potvrdili ispitivanja javnog mnjenja koja su pokazivala da je samo 19 odsto građana zadovoljno radom savezne vlade. Vladin rejting je na najnižem nivou od kada je Šolc preuzeo dužnost u decembru 2021. godine, prema anketi ARD Dojčlandtrend koja je pokazala da je četvoro od pet Nemaca nezadovoljno njegovim učinkom. Kancelara su čak i izviždali na nekoliko događaja u kampanji, a ljutiti prisutni su ga na jednom od njih nazvali „ratnim huškačem“.
S obzirom na politiku koju Nemačka pod Šolcem vodi spram ukrajinskog sukoba, ovi epiteti koje su mu protivnici nadenuli i nisu bez osnova. Nije samo kancelar Šolc prošao loše na navedenim pokrajinskim izborima, već i svi njegovi koalicioni partneri na saveznom nivou. Dok drugima širom sveta Šolc i „semafor koalicija'' dele lekcije i upliću se u sve i svašta, sopstveni građani im okreću leđa. Spremni su da dele lekcije mnogima, pa i Srbiji o nekakvoj demokratiji i ljudskim pravima, ali trenutno stanje u Nemačkoj pokazuje da mnogo više demokratskog deficita ima u Nemačkoj nego npr. u Srbiji. Teško da bi iko u Srbiji mogao zamisliti da je vodi neko sa tolikim stepenom podrške, koliki uživa trenutno Šolc u Nemačkoj.
Pročitajte još:
Ali zato će Šolc ili Analena Berbok uvek naći za shodno da nas podučavaju demokratiji, ljudskim pravima, evropskim standardima, pravnoj državi i slično. Verovatno bismo bili pravna država po njihovim merilima kada bismo prekršil sopstveni Ustav i priznali deo svoje teritorije kao nezavisan, a vrhunac demokratije bi bio kada bi Srbijom vladali ideološki ekstremisti, koje ne podržava ni petina stanovništva.
Dostanić: Na dvoje lidera AfD-a pripremani i(li) pokušani atentati, ali Alternativa nastavlja da jača
Odjeke pokrajinskih izbora u Bavarskoj i Hesenu, kao i širi fenomen uspona AFD-a u Nemačkoj i moguće posledice po Srbiju, za naš portal komentarisao je naučni saradnik na Institutu za političke studije, Dušan Dostanić.
- Ovi pokrajinski izbori su pokazali da nemačka vlada očigledno gubi podršku, jer su svi iz koalicije u očiglednom padu. Ovo je težak udarac za njih, a prema nekim istraživanjima, oko 70 odsto nemačkih građana trenutno želi neku drugu vladu. Ovi izbori su pokazali i jedan značajan novi trend, a to je da se AfD sada etablirala i na zapadu Nemačke, a sve donedavno se smatrala partijom koja isključivo ima uporište u istočnim delovima Nemačke. To je potvrda da je ova stranka u velikom usponu, što je neverovatan uspeh, imajući u vidu da je to jako mlada stranka. Pogotovo je bilo teško sve to ostvariti u uslovima nedemokratske, takoreći nenormalne atmosfere, konstantnih napada na AfD - rekao je Dostanić i izneo šokantne podatke.
- Na oba kopredsednika ove stranke planirani su ili pokušani atentati. Alis Vajdel je, na osnovu podataka švajcarske policije, sugerisano da postoje ozbiljne indicije da se na nju priprema atentat, pa je iz bezbednosnih razloga sklonjena na sigurno. Na drugog kopredsedavajućeg AfD-a, Tina Krupalu, nedavno je, tokom predizbornog skupa, najverovatnije pokušan atentat u jednom bizarnom incidentu, kada je uboden. Uprkos svim ovim nenormalnim pritiscima i okolnostima, AfD i dalje jača, dok su Socijaldemorkate koje su u padu, potpuno otrgnute od realnosti i ponašanjem podsećaju na prevaziđene komunističke funkcionere sa kraja osamdesetih, koji tada nisu hteli da vide da je taj poredak mrtav - navodi naš sagovornik.
Dostanić tvrdi da je ključna stvar koja je doprinela usponu AfD-a to što se oni jedini dosledno i uvek bave temom koja je postala problem broj jedan u Nemačkoj - a to je nekontrolisana migrantska kriza.
- Dok se druge stranke, poput CDU-a i CSU-a, sete toga samo pred izbore i to kozmetički, AfD je jedina ozbiljno shvatila ovaj izazov za Nemačku - kaže Dostanić.
Na pitanje da li eventualni dodatni uspon AfD-a u Nemačkoj i njihov hipotetički dolazak na vlast može biti dobar za Srbiju, Dostanić naglašava da je AfD stranka koja isključivo gleda nemačke interese, a ne srpske, ali da je dobro što smo iz te stranke svojevremeno imali pozive na otpriznavanje tzv. Kosova. Druga pogodnost za nas, prema mišljenju našeg sagovornika, upravo može biti to veće Nemačko okretanje sebi, umesto nekakvog intervencionizma i uplitanja u tuđe poslove, pa i naše.
Primer koji najbolje oslikava debakl nemačke vladajuće stranke na ovim pokrajinskim izborima jeste neuspeh savezne ministarke unutrašnjih poslova Nensi Fezer, koja u svojoj izbornoj jedinici nije uspela da osvoji direktan mandat, a dobila je svega oko 14 odsto glasova.
Liberali neće više biti parlamentarna stranka u Bavarskoj, dok su se, prema poslednjim informacijama, u Hesenu jedva provukli za cenzus. Vladajuća konzervativna stranka u Bavarskoj, CSU, blago je pala u odnosu na prošle izbore, oko pola procenta, ali treba podsetiti i da su ti prošli izbori bili njihov istorijski minimum, a da su nekada u svoja zlatna vremena u Bavarskoj dobijali i preko 50 odsto.
Tanjug/AP Photo/Michael Probst
Kancelaru građani ne veruju - uspon desnice i šamar za socijaldemokrate
U Hesenu, finansijskom centru zemlje, Hrišćansko-demokratska unija (CDU), koju je nekada vodila bivša kancelarka Angela Merkel, a sada je predvodi Fridrih Merc, trebalo bi da osvoji 35 odsto glasova. Socijaldemokrate su na 15 odsto, što je više od četiri procenta manje u odnosu na rezultat iz 2018. godine. Predviđa se da će sestrinske stranke CDU i Hrišćansko-socijalna unija (CSU), koja upravlja Bavarskom od pedesetih, dobiti 37 odsto glasova, slično kao i 2018, dok se očekuje da će socijaldemokrate dobiti samo osam odsto, ponovo manje u odnosu na izbore pre pet godina kada su osvojili gotovo 10 odsto glasova. Bavarska, druga po veličini nemačka država po broju stanovnika, ima veliku ekonomiju i dom je mnogih industrijskih kompanija. Potpredsednik SPD-a Lars Klingbajl priznao je da su rezultati veliki poraz za njegovu stranku.
- Bilo je mnogo kriza poslednjih godina koje su doprinele da situacija bude ovakva kakva jeste - rekao je on.
Da li je Klingbajl samokritično nezadovoljan sobom i radom svoje stranke ili ljut na birače jer smatra da Nemačkoj „treba novi narod'', iz ovog nemuštog iskaza se ne može zaključiti. No, otkako su on i njegovi partijski drugovi preuzeli dizgine vlasti, postalo je sve evidentnije da je „nešto trulo u državi Nemačkoj''.
Nemačka godinama unazad prolazi kroz razne krize, a čini se da su za vreme mandatara Šolca one ekstremno kulminirale. Inflacija, poskupljenja, rast cena energenata, migrantska kriza, nerazumna ekstremna zelena politika koja je u koliziji sa realnim svetom i privredom, potpuna podređenost američkim interesima u spoljnoj politici - samo su neki od brojnih problema. Nemačka se decenijama smatrala ekonomskim džinom, a (geo)političkim patuljkom, a čini se da i taj ekonomski džin polako posrće.
Da je po Socijaldemokrate đavo odneo šalu bilo je jasno i po nekim nedavnim istrživanjima, sprovedenim od njima bliskih struktura, a koja su pokazala da je narod u Nemačkoj totalno razočaran političkim establišmentom. Ta istraživanja su pokazala i da nemačko društvo ide polako ka desnim skretanjima.
Jedna od 12 osoba u Nemačkoj deli desničarske stavove, pokazalo je istraživanje Fridrih Ebert fondacije u kome se navodi da je u poslednje dve godine značajno porastao broj ljudi sa krajnje desnim stavovima te da je sada premašio 8 posto, što je ozbiljan skok u odnosu na 2020./2021., kada je manje od 2% ispitanika jasno izrazilo podršku desničarskim stavovima. Istraživači kažu da posledice rusko-ukrajinskog rata, skok cena energenata i visoka inflacija jačaju desnicu. Prema istraživanju, osetno je (o)palo poverenje u institucije i funkcionisanje demokratije u Nemačkoj. Prilično je porastao broj onih koji sebe vide desno od centra. Za razliku od ispitivanja proteklih godina, kada se politički desno doživljavalo 10 posto ispitanih, sada sebe desno od centra vidi 15,5 posto ispitanih. Da studija pokazuje da su delovi društva koji su pripadali centru izgubili poverenje u institucije, a da je nacionalizam u usponu, priznao je i Martin Šulc, predsednik Fridrih Ebert fondacije,inače bliske vladajućim socijaldemokratama.
Kuknjava ne pomaže - strmoglavi pad poverenja u establišment
U istraživanju se priznaje i da je broj onih koji se slažu sa formulacijom da „vladajuće stranke varaju narod“ dvostruko veći nego 2021. Kada Fondacija bliska SPD sve ovo javno priznaje, možemo osnovano da se zapitamo, nije li realno raspoloženje građana daleko nepovoljnije po njih. „Ovi su rezultati ne samo zastrašujući nego iziskuju konsekventno delovanje politike i društva uopštee“, požalio se na ishod istraživanja i Olaf Šolc.Iako, kao i u slučaju Larsa Klingbajla, ni ovde nije baš najjasnije šta je pisac ovom žalopojkom hteo da kaže, Šolcu bi bolje bilo da se zapita zašto građani masovno gube poverenje u njegovu politiku, umesto što kuka na (očekivani) rast desnice.
Ostaje da se vidi da li će se ovaj trend rasta desnice u Nemačkoj nastaviti, kao i da li će zahvatiti i druge zemlje Evropske Unije. Slede i izbori na nivou EU 2024. , koji će biti veoma interesantni. Prošlo je vreme straha ljudi od dolaska desnice na vlast. Niti je desnica neko čudovište, niti su ovi što trenutno vladaju pokazali da su bolji od onih, čijim potencijalnim dolaskom na vlast zastrašuju celu Evropu. A imali su vremena, zar ne? Možda je došlo vreme da Evropa zakorači svesno u desno. Počevši od Nemačke.
Bonus video:
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari