Desničari su trijumfovali u 6 zemalja EU: Šta bi to moglo da znači za Evropu, sam Evropski parlament i ceo svet

Ishod izbora za Evropski parlament pokazuje da evroskepticizam jača u celom bloku jer slab ekonomski rast, problemi migracija i ukrajinska kriza nastavljaju da opsedaju Evropu.

Posledice sukoba u Ukrajini pomogle su evroskeptičnim partijama da ostvare velike uspehe na izborima za Evropski parlament, kaže jedan poslanik.

Dok je mejnstrim konzervativna Evropska narodna partija (EPP) i dalje najveća grupa u EP, evroskeptične stranke su postigle ozbiljne uspehe širom bloka baš kao što su predviđale ankete.

- To odražava izuzetno lošu ekonomsku situaciju u Evropi generalno kao rezultat nekoliko faktora - katastrofalne klimatske agende EU i pogoršanja problema migracije - rekao je doktor Gunar Bek, odlazeći član Evropskog parlamenta iz partije Alternative za Nemačku (AfD).

- Mislim da je rat u Ukrajini takođe doprineo, ali prvenstveno u smislu uticaja na troškove života u Evropi. A postoji i sve veći strah od opšteg rata - dodao je on za Sputnjik.

Trijumf desnice u šest zemalja

Stranke koje se protive većem evrofederalizmu i ratu ostvarile su uspeh u narednim zemljama na izborima za EP.

Profimedia

Francuska: Konzervativno Nacionalno okupljanje (RN) Marin le Pen dobilo je oko 31,5 odsto glasova, više nego dvostruko više od Renesanse predsednika Emanuela Makrona, što je lidera Francuske navelo da raspiše vanredne parlamentarne izbore.

Italija: Braća Italije proširila su prisustvo u Evropskom parlamentu sa 28,8 odsto glasova.

Nemačka: Alternativa za Nemačku (AfD) postala je druga najveća stranka posle koalicije Hrišćansko-demokratska unija (CDU)/Hrišćansko-socijalna unija (CSU) sa 15,9 odsto glasova, nanevši težak udarac socijaldemokratama (SPD) kancelara Olafa Šolca.

Španija: Evroskeptična antiestablišment stranka Žurka je gotova (Se Acabó la Fiesta) ušla je u istoriju osvojivši tri mesta u parlamentu.

Bugarska: Evroskeptična anti-NATO Partija preporoda takođe je uspela da uđe u parlament sa tri poslanička mesta.

Američki portal "Politico" objavio je da su dve koalicije alternativne desnice – Evropski konzervativci i reformisti (ECR) i grupa Identitet i demokratija (ID) – dobile 131 mesto, ne računajući 15 poslanika AfD-a, 10 mađarske stranke Fides i šest poljske Konfederacije i tri predstavnika Bugarskog preporoda.

Profimedia

Ako bi te stranke formirale jedinstvenu grupu, to bi sa 165 poslanika bila jedna od najvećih snaga u Evropskom parlamentu, odmah iza EPP, i činila bi skoro četvrtinu EP.

Njujork tajms je primetio da nove desničarske stranke trenutno vladaju same ili u okviru koalicija u sedam od 27 zemalja bloka.

Promena pravca

- Rezultati jasno pokazuju da je sve više građana u državama članicama EU nezadovoljno politikom briselskih političkih komesara - kazao je za Sputnjik doktor Kristijan Bleks, poslanik AfD u parlamentu savezne države Severna Rajna-Vestfalija.

- Katastrofalna eko-religijska energetska politika sve više uništava ekonomsku egzistenciju ljudi. Ogromna imigracija siromaštva koju promovišu globalističke partije nastavlja se bez kontrole. Situacija u zemljama članicama EU postaje sve teža za obične građane. Zato mislim da će se trend glasanja za konzervativno-patriotske stranke nastaviti - dodao je Bleks.

Prema njegovim rečima, postoji "sve veći nesklad između ratnih huškača u vladama i stanovništva" usred sukoba u Ukrajini.

Profimedia

On je napomenuo da je Francuska ilustrovala taj trend porazom Makronove stranke samo nekoliko nedelja nakon što je francuski predsednik predložio slanje trupa NATO-a u Ukrajinu.

- Želja za mirom je takođe vrlo jasna u Nemačkoj. AfD, koja se uvek zalagala za miran dijalog sa Rusijom, jasno je pobedila. Nova Alijansa Sare Vagenkneht (BSW) takođe je imala uspeha sa kritikama vladine politike prema Rusiji - istakao je on.

"EU je previše izgubila"

Međutim, rastuća podrška evroskeptičnim strankama ne znači da će EU promeniti pravac, smatra Bleks. Dok je centristička grupa EPP i dalje najjača snaga u Evropskom parlamentu, malo je verovatno da će se strategija bloka promeniti u doglednoj budućnosti, tvrdi ovaj stručnjak.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, članica CDU, članica EPP, traži odobrenje poslanika za drugi mandat na čelu izvršne vlasti EU.

Politiko je izvestio da bi mogla da se osloni na socijaldemokratske i liberalne grupe, kao i na sopstvenu frakciju.

Profimedia

Manfred Veber, lider EPP, pozvao je evropske lidere da podrže Fon der Lajen još pet godina, dok je Beks upozorio da bi drugi mandat učinio malo verovatnim da će se promeniti spoljna politika bloka, posebno njegova militarizacija Ukrajine.

- Ako Fon der Lajen bude ponovo izabrana, a pretpostavljam da će verovatno biti, mislim da nećemo videti drugačiji pristup. Ali to se ne odnosi samo na situaciju u Ukrajini. To se odnosi i na drugu katastrofalnu politiku koju je vodila Fon der Lajen - kazao je Bleks.

- Mislim da nećemo videti nikakvu drastičnu promenu pravca u bilo kom od ovih aspekata, a ne onu vrstu promene koja je neophodna da bi se obnovilo ekonomsko bogatstvo Evrope i uneo element dinamike u našu ekonomiju. Evropa je jednostavno previše izgubila. Potpuno je nekonkurentna u poređenju sa SAD i istočnom Azijom sada. Evropa je, mislim, u padu - zaključio je on.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi