Nekada beli vrhovi sada su goli: Poslednji lednik se otopio, Venecuela postala prva zemlja bez glečera

Za stanovnike venecuelanske države Merida, zaleđeni vrhovi Sijera Nevade bili su izvor ponosa od pamtiveka, ali sada više nije ostao nijedan od šest glečera koji su "krunisali" planine.

Međunarodna inicijativa za klimu i kriosferu (ICCI), organizacija koja se zalaže za nauku, nedavno je objavila da je lednik Humbolt, takođe poznat kao La Corona ili "kruna" na španskom, već premali da bi se klasifikovao kao glečer. Venecuelanski naučnici su u martu upozorili da se drastično smanjio.

- Naši tropski glečeri počeli su da nestaju odsedamdesetih i oseća se njihovo odsustvo. To je velika tuga, i jedino što možemo da uradimo jeste da iskoristimo njihovo nasleđe, da pokažemo deci koliko je lepa bila naša Sijera Nevada - rekla je u intervjuu za "Noticias Telemundo" Alehandra Melfo, astrofizičarka na Univerzitetu Anda u Meridi.

Venecuela je imala šest glečera u Sijera Nevadi koji su se nalazili na oko 4.900 metara iznad nivoa mora. Do 2011. pet ih je već nestalo, ali lednik Humbolt, koji se nalazi u blizini druge najviše planine u zemlji, Humboltovog vrha, odoleo je naletu vremenskih prilika. Naučnici veruju da njegov nestanak čini Venecuelu prvom zemljom u Americi i prvom zemljom u modernoj istoriji koja je izgubila sve svoje glečere.

Glečeri su velike mase leda koje su nastale usled nagomilavanja snega tokom vekova. Prema Geološkom zavodu Sjedinjenih Američkih Država (USGS), obično postoje tamo gde prosečne godišnje temperature dostižu nivoe koji skoro dovode do smrzavanja, a zimske padavine izazivaju značajne akumulacije snega.

Dugo je odolevao

 

 

Važan aspekt razvoja glečera jeste to što temperature tokom ostatka godine ne bi trebalo da dovedu do potpunog gubitka snežne akumulacije prethodne zime, i tako se glečeri održavaju i rastu. A to je ono što nije uspelo u slučaju Humbolta.

- U slučaju Humbolta, proces erozije traje godinama, bez prestanka - rekla je Melfo.

S porastom globalnih temperatura usled klimatskih promena, otapanje velikih ledenih masa je kontinuirana pojava koja, između ostalog, utiče na podizanje nivoa mora širom sveta.

- To je kraj glacijalnog ciklusa. A u intertropskim zonama, u osnovi ispod 5.000 metara, skoro svi glečeri nestaju. Slučaj Humbolta je bio značajan jer se nalazi na skoro 4.900 metara, a ipak je opstao dosta dugo, što je klimatska anomalija - rekao je Maksimilijano Besada, geološki istraživač sa Univerziteta Minesota. 

Iako se očekivalo da će glečer Humbolt opstati još najmanje deceniju, naučnici nisu mogli da prate oblast u kojoj se nalazi zbog političkih previranja u zemlji.

- Glečeri Venecuele nisu prvi koji su nestali, neki su nestali u Kolumbiji i drugim zemljama.  Venecuela ih je imala svega nekoliko i svi su bili u Sijera Nevadi, a video sam kako su nestali glečeri Piko la Konča i Piko Bolivar. Zato je to prva zemlja koja je ostala bez glečera - rekla je Melfo.

 

 

Posledice viših temperatura

Zbog svoje velike mase glečeri imaju tendenciju da teku kao veoma spore reke. Iako ne postoji univerzalni konsenzus o tome koliko velika ledena masa mora biti da bi se smatrala lednikom, USGS navodi da je opšteprihvaćeni standard oko 10 hektara.

Slučaj glečera Humbolt nije usmaljen. Glečeri širom sveta se smanjuju, a neki nestaju brže uprkos naučnim projekcijama. Studija iz 2023. analizirala je 215.000 kopnenih glečera planete sveobuhvatnije od prethodnih istraživanja i zaključila da će, ako temperature nastave da rastu, 83 procenta svetskih glečera nestati do 2100. godine.

- Iako je kraj glečera nešto što će se dogoditi zbog ciklusa koji doživljavamo, nema sumnje da je globalno zagrevanje, proizvod gasova staklene bašte, ubrzalo proces nestanka - istakao je Besada.

Samo između 1952. i 2019. površina glečera Venecuele smanjila se sa 2.317 kvadratnih kilometara na svega 0,046 kvadratnih kilometara, prema studiji iz 2020.

Istraživači veruju da je klimatski fenomen El Ninjo uticao na otapanje Humboltovog glečera, jer izaziva toplije temperature koje ubrzavaju nestanak tropskih lednika.

 

 

- Brzina kojom se glečeri tope dokaz je klimatskih promena. Međutim, ovo nije novost. Glečeri su davno počeli da nestaju, ali se brzina promenila zbog visokih temperatura. Izvan glečera vidimo brze promene u sastavu vrsta, biljaka i životinja, i to se beleži. Negiranje klimatskih promena postalo je veoma opasna stvar za sve - objasnila je Melfo.

Region Anda, planinski lanac koji prolazi kroz delove Argentine, Bolivije, Čilea, Kolumbije, Ekvadora, Perua i Venecuele, zabeležio je porast temperature od najmanje 0,10 stepeni Celzijusovih u poslednjih sedam decenija. Za nekoliko naučnika to je jedan od glavnih razloga zbog kojih je Venecuela izgubila svoje glečere.

- U zoni Anda u Venecueli bilo je nekoliko meseci sa mesečnim anomalijama iznad proseka, što je izuzetno u tim tropskim geografskim širinama - rekao je Maksimilijano Erera, klimatolog i istoričar vremena.

Međutim, otapanje glečera je i prilika za dalje proučavanje. Melfovova je istakla da kraj glečera u Venecueli označava početak novog procesa u toj oblasti i događaj koji će morati da se istraži.

- Život počinje da se diže i kolonizuje stenu. Prvo dolaze lišajevi, zatim mahovine stvaraju tlo, stvara se organska materija, i to stvara uslove da se biljke pojave, a onda dolaze životinje. Tako se stvara eko-sistem - to se zove primarna sukcesija i to je jedinstven proces - rekla je ona.

U međuvremenu, ono malo leda što je ostalo na Humboltu nastaviće da se topi. Stanovnici Meride, uključujući Melfo, kažu da će glečer nastaviti da postoji sve dok se beli ostaci mogu videti iz grada, što je prestalo da se dešava sa drugim ledicima.

 

Bonus video

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi