Alarmantno otkriće zabrinulo naučnike, svi prate "glečer sudnjeg dana"! Ovo se ne bi desilo bez klimatskih promena

Okeanska voda kreće se kilometrima ispod antarktičkog "glečera sudnjeg dana", što ga čini ranjivijim na otapanje nego što se ranije mislilo, prema novom istraživanju koje je koristilo radarske podatke iz svemira za rendgenski snimak ključnog glečera.

Kako se slana, relativno topla okeanska voda susreće sa ledom, to izaziva "snažno topljenje" ispod glečera i može značiti da su projekcije globalnog porasta nivoa mora potcenjene, prema studiji objavljenoj prošle sedmice u časopisu "Proceedings of the National Academy of Sciences".

Glečer Tvejts na zapadu Antarktika, nazvan "glečer sudnjeg dana" jer bi njegovo urušavanje moglo da izazove katastrofalan porast nivoa mora, najširi je glečer na svetu i veliki je otprilike koliko i Florida.

To je takođe najranjiviji i najnestabilniji glečer na Antarktiku, velikim delom zato što se zemljište na kome se nalazi spušta nadole, dozvoljavajući okeanskim vodama da "pojedu" njegov led.

Tvejts, koji već sa četiri odsto utiče na globalni porast nivoa mora, ima dovoljno leda da podigne nivo mora za više od 60 centimetara. Ali pošto takođe deluje kao prirodna brana za okolni led na zapadu Antarktika, naučnici su procenili da bi njegovo potpuno urušavanje moglo na kraju da dovede do porasta nivoa mora od oko tri metra, što bi bilo katastrofalno za svetske obalske zajednice.

Mnoge studije su ukazale na velike ranjivosti Tvejtsa. Globalno zagrevanje koje su izazvali ljudi sagorevanjem fosilnih goriva dovelo ga je na rub, prema studiji iz 2022.

Profimedia

Ovo najnovije istraživanje dodaje novi, alarmantni faktor u projekcije njegove sudbine.

Tim glaciologa, predvođen naučnicima sa Kalifornijskog univerziteta u Irvajnu, koristio je satelitske radarske podatke visoke rezolucije, prikupljene između marta i juna prošle godine, da bi napravio rendgenski snimak glečera. To im je omogućilo da dobiju sliku promena na Tvejtsovoj "liniji uzemljenja", tački u kojoj se glečer uzdiže sa morskog dna i postaje plutajuća ledena ploča. Linije uzemljenja su od ključnog značaja za stabilnost ledenih pokrivača i bitan faktor u ranjivosti za Tvejts, ali ih je teško proučavati.

Glaciolozi su posmatrali kako se morska voda kreće na velikoj dubini ispod glečera, prateći svakodnevni ritam plime i oseke. Kada voda uđe, dovoljno je da "podigne" površinu glečera za nekoliko centimetara, ističu autori studije.

Brzina morske vode, koja se kreće na značajne udaljenosti u kratkom vremenskom periodu, pojačava topljenje glečera, jer čim se led otopi, slatka voda se ispira i zamenjuje toplijom morskom vodom, objašnjavaju oni.

- Ovaj proces široko rasprostranjenog, ogromnog prodora morske vode povećaće projekcije porasta nivoa mora sa Antarktika - upozoravaju naučnici.

Ted Skambos, glaciolog sa Univerziteta Kolorado u Bolderu, koji nije bio uključen u studiju, rekao je da je istraživanjefascinantno i značajno.

 

 

- Ovaj nalaz otkriva proces koji još uvek nije uračunat u modele - rekao je on za CNN.

I dok se ovi rezultati odnose samo na određena područja glečera, "ovo bi moglo da ubrza tempo gubitka leda u prognozama".

Jedna nejasnoća koju treba razjasniti jeste da li je nalet morske vode ispod Tvejtsa novi fenomen, ili je značajan, ali nepoznat dugo vremena, rekao je Džejms Smit, morski geolog iz Britanskog antarktičkog istraživanja, koji nije bio uključen u studiju.

- U svakom slučaju, jasno je da je to važan proces koji treba da se ugradi u modele ledenih pokrivača - kazao je on za CNN.

Noel Gormelen, profesor posmatranja Zemlje na Univerzitetu u Edinburgu, rekao je da je korišćenje radarskih podataka za ovu studiju bilo zanimljivo.

- Ironično, odlaskom u svemir, koristeći naše sve bolje satelitske mogućnosti, učimo mnogo više o ovom okruženju - istakao je.

Promena režima

Čini se da je Antarktik, izolovan i složen kontinent, sve ranjiviji na klimatsku krizu.

Profimedia

U posebnoj studiji, koja je takođe objavljena prošlog ponedeljka, istraživači iz Britanskog antarktičkog istraživanja istražili su razloge za rekordno nizak nivo morskog leda koji je okruživao Antarktik prošle godine.

Analizirajući satelitske podatke i koristeći klimatske modele, otkrili su da bi ova rekordno niska količina leda bila izuzetno malo verovatna bez uticaja klimatskih promena.

Topljenje morskog leda ne utiče direktno na porast nivoa mora jer već pluta, ali ostavlja obalne ledene ploče i glečere izložene talasima i toplim okeanskim vodama, što ih čini mnogo ranjivijim na otapanje i raspadanje.

Istraživači su takođe koristili klimatske modele da predvide potencijalnu brzinu oporavka od tako ekstremnog gubitka morskog leda i otkrili su da se čak ni nakon dve decenije neće vratiti sav led.

- Uticaj morskog leda na Antarktiku koji bi ostao nizak više od dvadeset godina bio bi veliki, uključujući lokalno i globalno vreme - rekla je Luiz Sime, koautorka BAS studije.

Ovi nalazi doprinose dokazima otkrivenim tokom poslednjih nekoliko godina da se region suočava sa "trajnom smenom režima", napisali su autori.

Bonus video

 

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi