Planine otpada i ruševine: Ljudi u Gazi žive okruženi smećem, nemaju gde da pobegnu, nemaju kako da ga uklone

Širom Pojasa Gaze, osim ruševina nastalih tokom tekućeg rata, mogu se videti planine smeća koje predstavljaju ozbiljnu opasnost po zdravlje i životnu sredinu.

- Nikada ranije nismo živeli pored smeća. Plačem kao i svaka druga baka zbog toga što su njeni unuci bolesni i imaju šugu. Ovo je kao spora smrt. Nema dostojanstva - kaže Asmahan Al Masri, raseljena žena, poreklom iz Beit Hanuna na severu, čiji je dom sada pustoš u Kan Junisu.

Procenjuje se da se za osam meseci na palestinskoj teritoriji nakupilo više od 330.400 tona čvrstog otpada, prema podacima UN-a i humanitarnih agencija koje rade na sanitarnim uslovima.

Šesnaest članova porodice Masri dele šator u kampu u blizini Univerziteta Al Aksa sa oblacima muva, a ponekad i zmija. Psi lutalice kruže u blizini, a svi stanovnici se žale na stalni smrad.

Bolest na bolest

Neki od više od milion ljudi koji su nedavno pobegli od izraelske vojne ofanzive u južnom gradu Rafi bili su primorani da žive na otvorenim područjima koja su već pretvorena u privremene deponije.

Profimedia

- Svuda smo tražili odgovarajuće mesto, ali nas je 18 ljudi sa decom i unucima i nismo mogli da nađemo prostor nigde drugde gde bismo mogli da ostanemo zajedno - kaže Ali Naser, koji se nedavno preselio u kamp Univerziteta Al Aksa iz svog doma u Rafi.

- Putovanje dovde koštalo nas je više 1.000 šekela (268 dolara) i sada su naše finansije uništene. Nemamo posao, nemamo primanja, pa smo prinuđeni da živimo u ovoj teškoj situaciji. Povraćamo, imamo dijareju i stalni svrab kože - dodao je on.

Pre rata godine blokade koju su Izrael i Egipat nametnuli Gazi, kojom je upravljao Hamas, ozbiljno su opteretile osnovne usluge, kao što je odlaganje otpada.

Stroga ograničenja, koja Izrael pravda "bezbednosnim razlozima", o tome šta bi moglo da uđe na teritoriju znače da nema dovoljno kamiona za smeće, kao ni opreme za sortiranje i reciklažu kućnog otpada i za njegovo pravilno odlaganje.

Život među otpadom

Od smrtonosnih napada Hamasa 7. oktobra izraelska vojska je blokirala pristup pograničnom području, gde se nalaze dve glavne deponije u Gazi. Jedan u Džuhr Al Diku, koji je ranije služio severu, a drugi u Al Fokariju, koji je opsluživao centralne i južne oblasti.

Profimedia

- Svedoci smo krize upravljanja otpadom u Gazi, koja se mnogo pogoršala u poslednjih nekoliko meseci - kaže Sem Rouz, direktor za planiranje agencije UN za palestinske izbeglice UNRWA.

Snimci sa društveih mreža pokazuju da su privremene deponije rasle dok su ljudi bežali u talasima u različite gradove.

Satelitska analiza ukazala je na još jedan aspekt sanitarnih problema, pokazujući da je polovina lokacija za prečišćavanje vode i kanalizacije u Gazi oštećena ili uništena otkako je Izrael započeo svoju vojnu akciju protiv Hamasa.

- Vidite ogromne bare sivo-braon mulja oko kojih ljudi žive jer nemaju izbora, i vidite velike gomile smeća. Ili je ovo samo ostavljeno ispred domova ljudi ili su na nekim mestima ljudi bili primorani da se kreću u blizini privremenih deponija. Ljudi bukvalno žive među đubretom - kaže Rouz.

Masovno raseljavanje ljudi poremetilo je lokalne vlasti koje se često bave oštećenim objektima zbog tekćeg izraelskog bombardovanja. Žale se na nedostatak osoblja, opreme i kamiona za smeće, kao i goriva za njihovo pokretanje.

Portparol izraelskog vojnog tela, COGAT-a, rekao je za BBC da traži nekoliko različitih rešenja za problem otpada u Gazi.

Profimedia

Program UN-a za razvoj kaže da je nedavno učestvovao u prikupljanju 47.000 tona otpada iz centralnog i južnog dela Gaze i da je distribuirao 80.000 litara goriva za čišćenje. Ali mnogo više treba da se uradi.

Sada, kako letnje temperature rastu, postoje nova upozorenja humanitarnih agencija o opasnostima po zdravlje koje predstavlja tolika količina smeća.

Ipak, očaj tera mnoge građane Gaze da preuzmu dodatne rizike: traže nešto za jelo, upotrebu ili prodaju.

- Navikli smo na miris. Svakog dana dolazimo ovde zajedno da tražimo kartonske kutije i druge stvari koje možemo da spalimo da zapalimo vatru - kaže Mohamed, jedan iz grupe dečaka koji prebiraju po deponiji smeća u blizini Deir Al Bale, koja je puna otpada čije je čišćenje otežano stalnim izraelskim napadima.

Mazad Abu Mila, raseljeni čovek iz Beit Lahije, kaže da traži otpadni metal koji bi mogao da iskoristi za izgradnju peći.

- Ostavili smo sav novac, naše prodavnice, naše automobile, našu stoku, naše kuće. Sve je ostalo. Ovo je najopasnije po naše zdravlje. Nikada ranije ne bih otišao na deponiju, ali sada svi dolaze ovamo - kazao je on.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi