"Glečer sudnjeg dana" opasniji nego što se mislilo: Naučnici došli do otkrića koje je sve zabrinulo, topljenje je možda nezaustavljivo

Naučnici su pogledali u prošlost kako bi rekonstruisali život antarktičkog „glečera sudnjeg dana“, nazvanog tako zato što bi njegovo urušavanje moglo da izazove katastrofalan porast nivoa mora.

Na taj način otkrili su da je počelo brzo da propada 1940-ih, prema novoj studiji koja pruža uvid u njegovo buduće topljenje.

Glečer Tvejts na zapadu Antarktika najširi je na svetu (120 kilometara) i zauzima površinu od 192.000 kvadratnih kilometara. Naučnici su znali da se led topio ubrzano od 1970-ih, ali pošto satelitski podaci datiraju samo nekoliko decenija unazad, nisu tačno znali kada je počelo značajno topljenje.

Sada postoji odgovor na ovo pitanje, prema studiji objavljenoj u ponedeljak u časopisu "Proceedings of the National Academy of Sciences".

Ubrzano topljenje sa katastrofalnim posledicama

Analizom morskih sedimentnih jezgara izvađenih ispod okeanskog dna istraživači su otkrili da je glečer počeo da se značajno povlači 1940-ih, što je verovatno izazvano veoma jakim El Ninjom - prirodnom fluktuacijom klime koja ima tendenciju da utiče na zagrevanje.

Od tada glečer nije mogao da se oporavi, a to bi moglo loše da se odrazi na sve veći uticaj globalnog zagrevanja koje izazivaju ljudi, navodi se u izveštaju.

Profimedia

Ono što se dogodi Tvejtsu imaće globalni odjek. Glečer je već uticao na porast nivoa mora za četiri procenta jer izbacuje milijarde tona leda godišnje u okean. Njegov potpuni kolaps mogao bi da podigne nivo mora za više 60 centimetara.

On takođe ima važnu ulogu u stabilnosti ledenog pokrivača na zapadu Antarktika, delujući kao čep koji zadržava ogroman deo leda iza sebe. Tvejtsov kolaps potkopao bi stabilnost ledenog pokrivača, koji sadrži dovoljno vode da podigne nivo mora za najmanje tri metra, uzrokujući katastrofalne globalne poplave.

Nalazi studije poklapaju se sa prethodnim istraživanjima na susednom glečeru Pajn Ajland, jednom od najvećih ledenih tokova na Antarktiku, za koji su naučnici takođe otkrili da je počeo brzo da se povlači 1940-ih.

Ovo istraživanje je veoma značajno, rekla je Julija Velner, vanredni profesor geologije na Univerzitetu u Hjustonu i jedan od autora studije. Ono što se dešava Tvejtsu nije specifično za jedan glečer, već je deo šireg konteksta klime koja se menja, objasnila je ona za CNN.

- Ako se oba glečera tope u isto vreme, to je još jedan dokaz da ih nešto na to prisiljava - rekla je Velnerova.

Utvrđivanje uzroka

Profimedia

Da bi izgradili sliku Tvejtsovog života u proteklih skoro 12.000 godina, naučnici su dovezli ledolomac blizu ivice glečera kako bi sakupili jezgra okeanskog sedimenta sa različitih dubina.

Ova jezgra pružaju istorijsku vremensku liniju. Svaki sloj daje informacije o okeanu i ledu hiljadama godina unazad. Skeniranjem i datiranjem sedimenata naučnici su uspeli da odrede kada je počelo ozbiljnije topljenje.

Iz ovih informacija zaključili su da je Tvejtsovo povlačenje pokrenuo ekstremni El Ninjo do koga je došlo u vreme kada je glečer verovatno već bio u fazi topljenja, što ga je izbacilo iz ravnoteže.

- To je kao da ste bolesni, pa vas na to još i šutnu - rekla je Velnerova.

Nalazi su alarmantni jer sugerišu da je velike promene veoma teško zaustaviti kada se pokrenu, rekao je Džejms Smit, morski geolog iz Britanskog antarktičkog istraživanja i koautor studije.

- Kada se povlačenje ledenog pokrivača pokrene, ono može da se nastavi decenijama, čak i ako se ono što ga je započelo ne pogorša - rekao je on za CNN.

 

 

Dok su se slična topljenja dešavala i u dalekoj prošlosti, ledeni pokrivač se oporavio, rekao je Smit, ali ovi glečeri „ne pokazuju znake oporavka, što verovatno odražava rastući uticaj klimatskih promena izazvanih ljudima“.

Kritično stanje

Ted Skambos, glaciolog sa Univerziteta u Bolderu u Koloradu, koji nije bio uključen u istraživanje, rekao je da studija potvrđuje i dodaje detalje razumevanju početka Tvejtsovog topljenja.

Sistem koji je već bio blizu toga da postane nestabilan „izveo je veliki uticaj na uglavnom prirodni događaj“, rekao je Skambos, misleći na El Ninjo.

- Dalji događaji koji su više proizašli iz trenda zagrevanja klime pokrenuli su stvari dalje i započeli široko rasprostranjeno topljenje koje vidimo danas - kazao je on za CNN.

Martin Trafer, profesor fizike na Univerzitetu Aljaske Ferbanks, rekao je da istraživanje pokazuje da ako je glečer u osetljivom stanju, „jedan događaj može da dovede do topljenja od kog će se teško oporaviti“.

 

 

- Ljudi menjaju klimu i ova studija pokazuje da male kontinuirane promene klime mogu dovesti do stepenastih promena u stanju glečera - rekao je Trafer, koji takođe nije bio uključen u istraživanje.

Antarktik se ponekad naziva „uspavanim divom“, jer naučnici i dalje pokušavaju da shvate koliko je ranjiv ovaj ledeni, izolovani kontinent dok ljudi zagrevaju atmosferu i okeane.

Velnerova je geolog, fokusira se na prošlost, a ne na budućnost, ali je rekla da ova studija daje važan i alarmantan kontekst za ono što bi se moglo dogoditi ledu u ovom vitalnom delu Antarktika.

To pokazuje da čak i ako se proces okidača za brzo topljenje završio, to ne znači da posledica prestaje.

- Dakle, ako se led već danas topi, samo zato što bismo mogli da prestanemo da zagrevamo planetu, to možda ne bi zaustavilo topljenje - zaključila je ona.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi