Rat na Bliskom istoku: Kolika je opasnost da će se sukob Izraela i Palestine proširiti na druge zemlje i ko su problematični akteri?

Sukob na Bliskom istoku koji je bio na pauzi ponovo je buknuo kada je Hamas 7. oktobra izvršio napad velikih razmera na Izrael. Izraelske odbrambene snage (IDF) od tada su pokrenule operaciju "Gvozdeni mačevi", tvrdeći da im je cilj da unište Hamas, iako se ispostavilo da neselektivno granatiraju Pojas Gaze, zbog čega je stradao veliki broj civila.

Sukob je u više navrata bio na ivici toga da postane regionalni, naročito kada je već prvog dana razmenjena vatra između libanske paravojne grupe Hezbolah, koju podržava Iran, i IDF-a.

Nakon toga je još nekoliko puta došlo do neprijateljstava na izraelsko-palestinskoj granici, a Izrael je čak i bombardovao aerodrome u Siriji, iako ih susedna zemlja nije izazivala.

Zbog toga su strahovi od toga da će se rat proširiti van Izraela i palestinskih teritorija donekle opravdani, a u nastavku možete pročitati kakav stav imaju zemlje Bliskog istoka i koliki je rizik da će se neka od njih uključiti u borbe.

Egipat

Egipat, koji deli granicu sa Izraelom i Gazom, već dugo ima komplikovane odnose sa Hamasom, ne samo zbog toga što je bio izdanak Muslimanskog bratstva.

Profimedia

Dok je Kairo potpisao formalni mirovni sporazum sa Izraelom 1978. godine u Kemp Dejvidu, egipatska javnost je imala tendenciju da bude više propalestinski nastrojena nego egipatski režimi - osim kratkotrajne vlade koju je predvodilo Muslimansko bratstvo koja je srušena 2013.

Kairo je delovao kao posrednik između Hamasa i Izraela u vreme sukoba, a Egipat je dugo bio oprezan u pogledu želje nekih da upravo ova zemlja preuzme odgovornost za Gazu, ukazujući na egipatsku administraciju obalnog pojasa od 1948. do 1967.

Jordan

Kao i Egipat, Jordan je 1994. potpisao formalni mirovni sporazum sa Izraelom. Ono što komplikuje stav Jordana jeste to što je više od dva miliona Palestinaca registrovano kao izbeglice u Jordanu i većina njih ima puno jordansko državljanstvo, dok još veći procenat stanovništva ima palestinsko poreklo.

Vakuf, organizacija koja upravlja islamskim institucijama oko Al-Harama al-Šarifa (Jevrejima poznatog kao Hramska gora) u Jerusalimu, organ je jordanske vlade koji uvlači Aman u sukobe oko tog mesta.

Profimedia

Kao i Egipat, Izrael ima tendenciju da bude osetljiv na stavove Jordana.

Liban

Izrael se borio u dva značajna sukoba u kojima je učestvovao njegov severni sused, a do poslednjeg je došlo 2006. tokom razornog rata sa šiitskom organizacijom Hezbolah.

Izrael je dugo bio zabrinut zbog vođenja rata na dva fronta sa Hamasom i Hezbolahom. Dugoročna politička skleroza i ekonomski kolaps u Libanu nedavno su delovali kao ograničavajući faktor za Hezbolah, ali se ispostavilo da nije tako.

Iako je Hezbolah dozvolio raketiranje prvenstveno palestinskih frakcija u Libanu u protekle dve nedelje, ostaje nejasno da li se sprema za sopstvenu ofanzivu u slučaju kopnene invazije na Gazu ili jednostavno šalje signal svojim pristalicama.

Sirija

Od izbijanja rata u Siriji Izrael je izvršio veliki broj napada u zemlji, prvenstveno usmerenih na rute snabdevanja i skladišta oružja iz Irana, za koje tvrdi da je namenjeno Hezbolahu i Hamasu.

Profimedia

Dok se činilo da se direktna pretnja Izraelu iz Sirije donekle umanjena u poslednjih nekoliko godina, iranski saveznici i imovina dugo su bivali u Siriji.

Pre nedelju dana, međutim, Izrael je izveo raketne napade na dva glavna sirijska aerodroma u Damasku i severnom gradu Alepu, oštetivši piste za sletanje, možda u cilju sprečavanja njihove upotrebe za vojni saobraćaj u narednim nedeljama.

Iran

Svaki regionalni odgovor na izraelsku kopnenu invaziju verovatno će definisati Teheran, koji je navodno upozorio Izrael da bi mogao da bude prinuđen da interveniše u slučaju izraelske kopnene invazije na Gazu.

Iran, koji je dugogodišnji neprijatelj Izraela, obično koristi proksije za pokretanje svojih intervencija, pa otuda i interesovanje za grupe sa kojima je povezan na Bliskom istoku.

Profimedia

Dok Iran poseduje raketnu sposobnost da pogodi Izrael (kao što je to učinio Irak Sadama Huseina tokom Zalivskog rata), čini se da je prethodno postavljanje pomorskih sredstava SAD i drugih zapadnih saveznika u region poslednjih dana trebalo da signalizira posledice u slučaju intervencije Irana.

Irak

Ponavljanje napada iranskih savezničkih grupa na američke baze u Iraku prošle nedelje signalizira još jednu komplikaciju.

SAD trenutno imaju oko 2.500 vojnika u tri baze u Iraku, zajedno sa oko 1.000 vojnika iz drugih zemalja u međunarodnoj koaliciji koja je osnovana za borbu protiv džihadističke grupe Islamska država.

Profimedia

Napadi su usledili nakon što su frakcije lojalne Iranu pojačale pretnje SAD. Jedna od njih, Hezbolah brigade, zahtevala je da SAD „napuste“ Irak, naglasivši da će u suprotnom „okusiti paklenu vatru“.

Jemen

Jemenski Huti, koje podržava Iran, uspešno su ispalili bespilotne letelice duboko u Saudijsku Arabiju usmerene prvenstveno na naftna postrojenja. Drugo je pitanje da li imaju domet ili kapacitet da stignu do Izraela.

Međutim, rakete i bespilotne letelice Huta u stanju su da ugroze brodarstvo u Adenskom zalivu, Arapskom moru i Crvenom moru.

Američki ratni brod presreo je rakete i bespilotne letelice lansirane iz Jemena prošlog četvrtka, a portparol Pentagona rekao da su one lansirane „potencijalno ka ciljevima u Izraelu“, što je dodatno pojačalo tenzije u regionu.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi