Sve oči su uprte u Teheran: Ako bi se Iran osvetio Izraelu, ceo svet bi ispaštao i to veoma brzo

Napad na iransku ambasadu u Damasku 1. aprila, za koji se veruje da je izvršio Izrael, smatra se velikom eskalacijom tenzija na Bliskom istoku, a ceo svet strahuje da se neće završiti na tome.

Iran je obećao osvetu, Izrael je tvrdio da će napasti Teheran ako do toga dođe, a u tom slučaju mogao bi da bukne rat punog intenziteta koji bi ceo region, pa i svet mogao da uvuče u vrtlog bez kraja.

Osim toga, posledice napada dveju zemalja odmah bi se odrazile na tržište nafte i finansijski poredak.

Tržište nafte

Iransko-izraelska neprijateljstva za početak bi mogla da imaju ogroman uticaj na tržište nafte, smatra Mark Ajub, libanski istraživač energetske politike i nerezidentni saradnik na Institutu Tahir za bliskoistočnu politiku.

- Ako dođe do bilo kakve eskalacije, biće mnogo gore od tenzija na Crvenom moru, jer je ono što se dogodilo u Crvenom moru imalo minimalan uticaj na tržišta nafte. I sva tržišta su do sada stabilizovana. Ali mislim da ako Ormuski moreuz uđe u igru tenzija i ako Iran dobije više moći da zatvori Ormuski kanal, onda svi zalivski tankeri neće moći da prođu - rekao je Ajub za ruski medij Sputnjik.

Profimedia

Stručnjak je skrenuo pažnju na činjenicu da cene sirove nafte rastu i pre mogućeg odgovora Irana Izraelu zbog ubistva njegovih elitnih oficira. Neposredno nakon napada cene nafte tipa Brent porasle su za 1,03 odsto na 87,90 dolara, dok je West Texas Intermediate (WTI) porasla za 1,45 odsto na 84,38 dolara. Sve u svemu, cene nafte su ove godine već skočile više od 10 odsto.

- Imali smo cenu barela veću od sto dolara, pa čak je dostigla i nešto između 140 i 150 dolara, na osnovu prethodnih procena Svetske banke i Blumberga. To je zbog tenzija, ali i poremećaja lanca snabdevanja, posebno ako se pored Crvenog mora uključi i Ormuz. Ako se Iran uključi, Huti neće ostati posmatrači - oni će biti deo ovoga, a Crveno more će biti zatvoreno - istakao je Ajub.

Nagli sukobi između Irana i Izraela takođe bi mogli da imaju geopolitičke posledice, utičući na susede, uključujući Egipat, Tursku, Jordan, Siriju, Irak i Liban, kaže Rodni Šekspir, gostujući profesor binarne ekonomije na Univerzitetu Trisakti u Džakarti u Indoneziji i suosnivač Globalnog pokreta za pravdu.

Finansijski poredak

S obzirom na razmere tenzija i značaj regiona za globalnu ekonomiju, niz negativnih posledica mogao bi da sruši uspostavljeni finansijski poredak, upozorio je akademik.

- Zbog ogromnog nivoa duga, ličnog, korporativnog, vladinog, približava se Minski trenutak (iznenadni, veliki kolaps vrednosti imovine) i velike oblasti globalne ekonomije biće teško pogođene. Teško zadužene zemlje (npr. u Africi) biće uništene - rekao je Šekspir za Sputnjik.

Profimedia

On je dodao da bi sankcionisana Rusija koju je Zapad "naterao“ da postane finansijski nezavisna izbegla savršenu oluju.

- Cena zlata će se udvostručiti. Cena nafte će se udvostručiti. Ostala roba će imati manji rast. Vlade će biti prinuđene da štampaju novac i tako će doći do inflacije. U isto vreme, potražnja će se smanjiti - predviđa Šekspir.

Rizik od eskalacije

Objavljeno je 4. aprila da su Izraelske odbrambene snage (IDF) privremeno obustavile odsustvo svih borbenih jedinica u zemlji. Aharon Haliva, šef Vojnoobaveštajne uprave IDF, upozorio je na potencijalnu pretnju napada iz Irana u narednim danima. Ranije, 3. aprila, IDF je saopštio da će koristiti izraelske rezerviste za jačanje vazdušne odbrane Vazduhoplovnih snaga, preneo je Jerusalim post.

Upozorenje je usledilo nakon vazdušnog udara na iransku ambasadu u glavnom gradu Sirije 1. aprila, u kom je poginulo 12 ljudi. Među njima su bili general Mohamad Reza Zahedi, komandant Snaga Kuds, elitnog krila iranske Islamske revolucionarne garde (IRGC), njegov zamenik general Mohamad Hadi Hajrijahimi i pet drugih oficira. Iran vidi napad na svoju ambasadu kao napad na svoju suverenu teritoriju u skladu sa međunarodnim pravom.

Iako Izrael zvanično poriče odgovornost za napad, državni zvaničnici nisu ostavili nikakvu sumnju u njihovu ulogu, navodi portal "Economist". U očiglednom pokušaju da opravda napad, portparol IDF-a kontraadmiral Danijel Hagari tvrdio je za CNN da su prostorije ambasade zapravo vojni objekti.

Profimedia

- Ovo nije konzulat, a ovo nije nikakva ambasada - insistirala je Hagari.

Iranski predsednik Ebrahim Raisi je 3. aprila jasno stavio do znanja da izraelski napad "neće ostati bez odgovora“.

Stručnjaci za međunarodne spoljne poslove podeljeni su oko toga kakvom će odgovoru Iran pribeći: neki kažu da će Teheran odgovoriti asimetrično ili iskoristiti izraelski udar da podstakne globalnu osudu Netanjahuovog rata u Gazi i rastuću izolaciju jevrejske države. Drugi insistiraju da bi Iran mogao da bude primoran da uzvrati kako bi Tel Aviv odvratio od daljih provokacija.

U međuvremenu, Vašington je požurio da se distancira od izraelskog udara na iransku ambasadu u Damasku. Zvaničnici Pentagona rekli su novinarima da ih Izrael nije obavestio o napadu.

- S obzirom na to da su tenzije visoke u regionu, želeli smo vrlo jasno da stavimo do znanja na privatnim kanalima da SAD nisu bile umešane u napad u Damasku - rekla je portparolka Pentagona Sabrina Sing dan posle napada.

Prema američkim mejnstrim medijima, Bajdenova administracija strahuje da bi niz izraelskih vojnih akcija u Siriji i Gazi mogao da uvuče Vašington još više u bliskoistočni sukob.

Bonus video

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi