Sedmica u svetu: Neka nova Britanija, previranja na istoku Evrope, jačanje Rusije i obnavljanje starih sukoba

U nedelji za nama (12-18. septembra) nastavila su se neprijateljstva na istoku Evrope, pretnje sa zapada i traženje novih sankcija. Bivše članice Sovjetskog Saveza sukobile su se na granicama, ceo svet je pratio dešavanja u Velikoj Britaniji vezana za smrt i sahranu kraljice Elizabete II, dok je u Švedskoj došlo do smene vlasti.

Jačanje Rusije, agresivna Ukrajina i zapadne pretnje

Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Dmitrij Medvedev izjavio je da Kijev u budućnosti čeka potpuna kapitulacija pod ruskim uslovima, a Ukrajini je uputio oštru pretnju i u slučaju da pomisli da uđe u NATO, dok se lider Čečenije Ramzan Kadirov obratio javnosti povodom priča da se ruske trupe povlače sa istoka Ukrajine, rekavši da se to tokom specijalne vojne operacije nikad nije desilo.

Yekaterina Shtukina, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP

Iako su na zapadu počele da se šire priče o povlačenju Rusije sa bojnog polja i vojnim uspesima Kijeva, predsednik Vladimir Putin izgleda nije bio zabrinut zbog toga, pa je otputovao u Uzbekistan na samit Šangajske organizacije za saradnju, gde je obavio seriju bilaterlanih sastanaka i sastao se sa kineskim liderom Sijem Đinpingom. Drugog dana samita Putin je Zapadu poslao oštru poruku zbog nelegalnih sankcija, dok je Evropsku uniju kritikovao zbog egoizma, a Si Đinping je porukom usmerenom u istom pravcu iskazao podršku svom ruskom kolegi. Koliko je od početka sukoba u Ukrajini ojačala veza između Rusije i Kine možete pročitati OVDE.

Sa druge strane, Kijev je narušio odnose sa Ankarom jer su se pojavili navodi da će uvesti sankcije protiv turskih kompanija i pojedinaca, zbog čega je Turska tražila hitno objašnjenje.

Ruski ambasador u Vašingtonu Anatolij Antonov rekao je u intervjuu u sredu da ima razloga za „duboku zabrinutost“ jer se američka vlada „otvoreno hvali“ da su uspesi Ukrajine na bojnom polju postignuti uz direktnu umešanost Pentagona, predsednica Evropske komisije izjavila je da bi volela da vidi Putina pred Međunarodnim sudom, a Džozef Bajden je zapretio da će SAD adekvatno reagovati u slučaju da Rusija upotrebi nuklearno oružje.

AP Photo

Moskva je pozvala na krivično gonjenje predsednika Poljske zbog skandalozne izjave, a Putin je poslao jasnu poruku Zapadu da neće dočekati raspad Rusije. 

Moraju li građani zapadnih zemalja da ispaštaju?

O besmislenosti sankcija koje je Zapad uveo Rusiji pisalo se mesecima unazad, ali se još jednom pokazalo da one zapravo najviše škode onima koji su ih nametnuli. To pokazuje vest da je Berlin smanjio izvoz iz Rusije, ali da joj više plaća u poslednjim mesecima, kao i analiza bugarskog politikologa da Nemačka industrijska veličina i sjaj nisu mogući bez ruskog goriva.

Profimedia

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je da Zapad ima za cilj da uništi rusku ekonomiju, gurne zemlju na marginu svetske politike i uz pomoć sankcija "podrije stabilnost“ Rusije, a o tome da se plaši da to uradi jer je svestan da može i sebi da naškodi sebi, o čemu govori i odluka Evropske komisije da ipak ne uvede ograničenje cena ruskog gasa. Sa druge strane, Rosnjeft je, bez obzira na sankcije, imao veći profiti u prvoj polovini godine.

Premijerka Finske pozvala je da se uvedu sankcije običnim građanima Rusije kako bi oni bili pogođeni zbog situacije na istoku Evrope, što su SAD već primenile ove nedelje, a uvele su ograničenja i za lidera Čečenije i članove njegove porodice.

Pripreme za sahranu kraljice Elizabete II

Nakon smrti kraljice Elizabete II početkom ove sedmice otkriveno je koji lideri nisu dobili poziv na sahranu koja će biti održana u ponedeljak, 19. septembra, a uskoro je otkriveno i koje procedure će pozvani šefovi država i vlada morati da se pridržavaju prilikom ceremonije. Kraljičin kovčeg stigao je posle boravka u Edinburgu u London, gde je prenoćio u Bakingemskoj palati, u kojoj su ga dočekali svi članovi porodice, da bi sutadan bio prebačen u Vestminstersku opatiju, gde su građani mogli da uđu i poslednji put se poklone pred telom pokojne vladarke.

Chris Jackson/Pool Photo via AP

Građani Ujedinjenog Kraljevstva satima su čekali priliku da priđu kovčegu, pa čak i noću, ali nisu imali svi tu privilegiju, jer je kineskoj delegaciji u Londonu to zabranjeno iako je Peking pozvan na sahranu. Iz Kine je potvrđeno da će ceremoniji na kraju prisustvovati potpredsednik Vang Čišan, dok je Vatikan poručio da papa Franja neće biti u mogućnosti da dođe.

Kralj Čarls III posetio je u okviru svoje prve turneje Severnu Irsku, a na kraju i Vels, u kom je srdačno dočekan bez obzira na to što je pokrenuta peticija protiv titule princ od Velsa koju je on dodelio svom prestolonasledniku Viilijamu i koju Velšani smatraju uvredom, a zbog čega je ona sporna možete pročitati OVDE.

Neprijateljstva u bivšim sovjetskim republikama

Sukob između bivših sovjetskih republika  Jermenije i Azerbejdžana zbog sporne oblasti Nagorno-Karabah nastavljen je ove sedmice. Neprijateljstva su intenzivirana u noći između ponedeljka i utorka, kada je već uspostavljeno primirje, a u celu situaciju uključili su se ruski predsednik i ministar odbrane. Primirje je prekršeno narednog dana, a Jermenija je upozorila da bi novi sukobi mogli da prerastu u rat, dok su u Jerevanu izbili protesti tokom kojih su demonstranti tražili ostavku premijera Nikola Pašinjana, verujući da želi da učini ustupke Azerbejdžanu. U četvrtak je ponovo uspostavljeno primirje, a u subotu je Jermenija podnela žalbu Međunarodnom sudu pravde protiv Azerbejdžana zbog ratnih zločina. Kako je došlo do ovog sukoba i zbog čega nema mira u Nagorno-Karabahu možete pročitati OVDE.

AP Photo/File

Posle nekoliko dana napetosti i granatiranja između Tadžikistana i Kirgistana u problematičnom regionu Batkenske oblasti proglašeno je vanredno stanje. Prema navodima tamošnjih medija, na strani Kirgistana stradale su 24 osobe, a zbog čega je ovaj sukob bivših svojetskih republika ponovo oživljen možete pročitati OVDE.

Preokret u Švedskoj

Profimedia

Nakon izbora koji su prošle nedelje održani u Švedskoj prvo je saopšteno da je trenutna vlast odnela pobedu, da bi se na kraju, kada su prebrojani svi glasovi ispostavilo da je desničarska koalicija na čelu sa Ulfom Kristersonom odnela pobedu, zbog čega je premijerka Magdalena Anderson podnela ostavku, prepustivši novom mandataru da formira vladu. Šta Švedska može očekivati od Kristersona i njegovih partnera u vladi možete pročitati u analizi portala 24sedam.

 

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi