Partnerstvo Rusije i Kine cveta: Tri stvari pokazuju da dve svetske sile nikad nisu bile povezanije

Kineski lider Si Đinping i njegov ruski kolega Vladimir Putin sastali su se danas po prvi put od kada je Moskva poslala trupe u Ukrajinu.

Kada su se poslednji put sreli, u februaru u Pekingu tokom Zimskih olimpijskih igara, saopštili su da su njihove zemlje sklopile „bezgranično prijateljstvo“. Od tada Rusija traži sve bliže veze sa Kinom dok su Evropska unija i Sjedinjene Američke Države odgovorile na specijalnu vojnu operaciju talasom sankcija i poslale Ukrajini vojnu pomoć koja je samo produžila ionako dug sukob na istoku Evrope.

Peking je u više navrata istakao da podržava Rusiju, ali joj ni u jednom trenutku nije ponduio vojnu pomoć, trudeći se da se drži svoje politike nemešanja u u unutrašnje poslove drugih država.

Sastanak posle sedam meseci

Putin i Si su se ovog četvrtka sastali na marginama samita Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS), gde su razgovarali o aktuelnim temama i daljem produbljivanju saradnje.

Na početku sastanka Putin je rekao da Rusija osuđuje provokacije SAD i njihovih satelita u Tajvanskom moreuzu i da se čvrsto pridržava principa jedne Kine.

Ruski lider je dodao i da visoko ceni uravnoteženi stav Kine o ukrajinskoj krizi.

Profimedia

Predsednik Rusije ocenio je tokom sastanka s kineskim liderom da su pokušaji da se stvori jednopolarni svet u poslednje vreme poprimili obrise nakaznosti.

- Pokušaji stvaranja jednopolarnog sveta poprimili su o poslednje vreme apsolutno nakazne obrise i apsolutno su neprihvatljivi za ogromnu većinu država na planeti - rekao je Putin.

Sa svoje strane, predsednik Kine istakao je da je Peking spreman da zajedno sa Moskvom povede svet koji se menja na put održivog razvoja.

- Spremni smo da zajedno sa našim ruskim kolegama damo primer odgovorne svetske sile i odigramo vodeću ulogu kako bismo izveli svet koji se ubrzano menja na put održivog i pozitivnog razvoja - rekao je Si.

On je takođe izrazio spremnost za razmenu mišljenja sa Putinom o međunarodnoj agendi i pitanjima od zajedničkog interesa.

Alexandr Demyanchuk, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP

U prilog tome da saradnja između Pekinga i Moskve cveta govori i pojačana trgovinska razmena između Rusije i Kine. Trgovina bilateralnom robom je na rekordnom nivou dok Kina kupuje naftu i ugalj kako bi se izborila sa energetskom krizom. Rusija je, u međuvremenu, postala glavno tržište za kinesku valutu, a kineske kompanije žure da popune vakuum nastao zbog odlaska zapadnih brendova.

Rekordna trgovinska razmena

Kineska potrošnja na rusku robu porasla je za 60 odsto u avgustu u odnosu na pre godinu dana, dostigavši 11,2 milijarde dolara, prema kineskoj carinskoj statistici, nadmašivši julski rast od 49 odsto.

U međuvremenu, isporuke iz Kine u Rusiju su skočile za 26 odsto na 8 milijardi dolara u avgustu, takođe se povećavši u odnosu na prethodni mesec.

Za prvih osam meseci ove godine ukupna robna razmena između Kine i Rusije porasla je za 31 odsto na 117,2 milijarde dolara. To je već 80 odsto prošlogodišnjeg ukupnog iznosa - koji je iznosio rekordnih 147 milijardi dolara.

Za Kinu Rusija sada čini 2,8 odsno njenog ukupnog trgovinskog obima, što je nešto više od udela od 2,5 odsto na kraju prošle godine. Evropska unija i Sjedinjene Američke Države imaju mnogo veći udeo.

Mikhail Klimentyev, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP

Kina je već bila najveći pojedinačni trgovinski partner Rusije pre sukoba na istoku Evrope i činila je 16 odsto njene ukupne spoljne trgovine.

Ruska centralna banka prestala je da objavljuje detaljne trgovinske podatke kada je počela specijalna vojna operacija u Ukrajini, ali Bruegel, evropski ekonomski istraživački centar, nedavno je analizirao statistiku 34 najveća trgovinska partnera Rusije i procenio da je Kina činila otprilike 24 odsto ruskog izvoza u junu.

Rusija je u maju zbacila sa trona Saudijsku Arabiju kao najvećeg dobavljača nafte za Kinu. Prema najnovijim podacima kineske carine, Moskva se zadržala na tom vrhu tri meseca zaredom do jula.

Kineski uvoz uglja iz Rusije takođe je u julu dostigao petogodišnji maksimum od 7,42 miliona metričkih tona.

Juan zamenio dolar u Rusiji

Sukob u Ukrajini takođe je doveo do porasta potražnje za kineskim juanom u Rusiji, pošto su zapadne sankcije u velikoj meri odsekle Moskvu od globalnog finansijskog sistema i ograničile njen pristup dolaru i evru.

Trgovina juanima na moskovskoj berzi iznosila je 20 odsto ukupnog obima trgovine glavnim valutama u julu, u odnosu na ne više od 0,5 odsto u januaru, navodi ruski medij Komersant.

Maxim Shipenkov/Pool Photo via AP

Dnevni obim trgovine u kursu juana i rublje takođe je prošlog meseca dostigao novi rekord, nadmašivši trgovinu rublje i dolara prvi put u istoriji, navodi ruski medij RT.

Prema statističkim podacima koje je objavio SVIFT, sistem za razmenu poruka koji koriste finansijske institucije širom sveta za obradu međunarodnih plaćanja, Rusija je u julu bila treće najveće tržište na svetu za plaćanja u juanima van kontinentalne Kine, posle Hong Konga i Ujedinjenog Kraljevstva. Sa druge strane, ona u februaru nije ni bila na SVIFT-ovoj listi prvih 15 zemalja koje trguju juanom.

Ruske kompanije i banke takođe se sve više okreću juanu za međunarodna plaćanja.

Gasprom je prošle nedelje saopštio da će početi da obračunava Kini u juanima i rubljama za isporuke prirodnog gasa, dok je ruska VTB banka poručila da pokreće transfer novca Kinu u juanima.

Za Peking je to od velike koristi jer je podsticaj njegovim ambicijama da juan postane globalna valuta.

Kineske kompanije popunjavaju prostor koji su upraznile zapadne

Kineske kompanije koriste prednost odlaska zapadnih brendova iz Rusije.

AP Photo/Kin Cheung

Kineski pametni telefoni činili su dve trećine nove prodaje u Rusiji između aprila i juna, preneo je Rojters, pozivajući se na najvećeg ruskog prodavca elektronike M.Video-Eldorado. Njihov ukupan udeo u Rusiji stalno je rastao sa 50 procenata u prvom kvartalu, na 60 odsto u aprilu, a zatim na više od 70 odsto u junu, navodi M.Video.

Sjaomi je bio najprodavaniji proizvođač pametnih telefona u Rusiji u julu, držeći 42 odsto tržišta, navodi ruski medij Komersant.

Samsung, nekada lider na tržištu, imao je samo 8,5 odsto tržišta u julu. Epl je držao 7 odsto. Dve kompanije su činile skoro polovinu ruskog tržišta pre vojne operacije u Ukrajini, ali su obustavile prodaju novih proizvoda u zemlji nakon što je rat počeo.

I kineski automobili preplavili su Rusiju.

Putnički automobili kineskih proizvođača zauzimali su skoro 26 odsto ruskog tržišta u avgustu, što je najviše u istoriji, prema ruskoj analitičkoj agenciji Autostat. Poređenja radi, u prvom kvartalu taj broj je iznosio 9,5 odsto.

Glavni globalni automobilski igrači, uključujući Ford i Tojotu, povukli su se iz Rusije ove godine.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi