Počelo je: Najavljivano je da će se ratovi voditi zbog jednog resursa, a upravo on je pokrenuo sukob između Tadžikistana i Kirgistana

Kirgistan i Tadžikistan nastavljaju međusobno da upiru prstom nakon što su u borbama na njihovoj granici poginule najmanje 24 osobe, dok su desetine ranjene, što je dovelo do masovne evakuacije.

Ministarstvo zdravlja Kirgistana saopštilo je rano u subotu da su 24 tela dopremljena u bolnice u regionu Batken koji se graniči sa Tadžikistanom.

Sukobi na granici koji su počeli ranije ove nedelje prerasli su u borbe velikih razmera u petak u kojima su učestvovali tenkovi, artiljerija i raketni bacači.

Tadžikistanske snage su raketirale glavni grad regije Batken.

Ministarstvo za vanredne situacije Kirgistana saopštilo je da je 136.000 ljudi evakuisano iz područja koje su zahvatile borbe.

Nije odmah bilo jasno šta je podstaklo borbe na napetoj granici između dva bivša sovjetska centralnoazijska suseda.

Pokušaj uspostavljanja primirja u petak brzo je propao, a artiljerijsko granatiranje je nastavljeno kasnije tokom dana.

Profimedia

Šefovi graničnih straža dve zemlje sastali su se oko ponoći i dogovorili da se oformi zajednička grupa za praćenje koja bi radila na okončanju neprijateljstava. Nije odmah bilo jasno da li je sastanak imao ikakvog uticaja na borbe.

U saopštenju u petak kirgistanska granična služba saopštila je da njene snage nastavljaju da odbijaju tadžikistanske napade.

- Sa tadžikistanske strane nastavlja se granatiranje položaja kirgiske strane, a u nekim oblastima  vode se intenzivne borbe - navodi se u saopštenju.

Novinski portal vlade Tadžikistana, pozivajući se na njenu graničnu službu, rekao je da kirgistanske snage pojačavaju svoje položaje i da su otvorile vatru na tri pogranična sela.

Višegodišnje tenzije

Centralnoazijska granična pitanja uglavnom potiču iz sovjetske ere kada je Moskva pokušala da podeli region između grupa čija su naselja često bila smeštena usred naselja drugih etničkih grupa.

Spor oko prava na vodu i postavljanje nadzornih kamera od strane Tadžikistana doveo je u martu 2021. do sukoba u blizini granice u kojima je poginulo najmanje 55 ljudi.

Profimedia

Obe zemlje imaju ruske vojne baze. Ranije u petak Moskva je pozvala na prekid neprijateljstava.

Do sukoba dolazi u vreme kada se ruske trupe bore u Ukrajini i nekoliko dana nakon dogovora o prekidu vatre između bivših sovjetskih država Jermenije i Azerbejdžana.

Temur Umarov, saradnik Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir, rekao je da udaljena sela u centru spora nisu ekonomski značajna, ali da su im obe strane dale preuveličan politički značaj.

Umarov je rekao da su se obe vlade počele oslanjati na, kako je rekao, "populističku, nacionalističku retoriku" koja je onemogućila razmenu teritorija sa ciljem okončanja sukoba.

Predsednici Kirgistana i Tadžikistana Sadir Žaparov i Emomali Rahmon sastali su se u petak na samitu Šangajske organizacije za saradnju u Uzbekistanu.

Profimedia

Kako se navodi u saopštenju na sajtu Žaparova, dvojica lidera su razgovarali o graničnoj situaciji i složili se da narede nadležnim vlastima da povuku trupe i zaustave borbe.

Kirgiski mediji navode da se Žaparov vratio u Kirgistan iz uzbekistanskog grada Samarkanda i odmah organizovao sastanak Saveta bezbednosti.

Drugi analitičar za Centralnu Aziju, Aleksandar Knjažev, rekao je da strane nisu pokazale volju da se sukob reši mirnim putem i da su međusobne teritorijalne pretenzije izazvale agresivne stavove na svim nivoima.

On je rekao da samo mirovne snage treće strane mogu da spreče dalje sukobe uspostavljanjem demilitarizovane zone.

Šta se desilo u aprilu 2021.

Prošlogodinji spor pokrenut je zbog vode za navodnjavanje i brzo se proširio duž granice, zbog čega je 30.000 građana Kigristana moralo da bude evakuisano.

To je bio najgori incident u regionu od kolapsa Sovjetskog Saveza. Dok su takvi napadi, iako manje smrtonosni, redovna pojava u regionu, tada je postojao strah da bi situacija mogla da izmakne kontroli jer su lideri obe zemlje podstaknuti da izazovu krizu koja odvlači pažnju od domaćih nemira izazvanih njihovim lošim upravljanjem tokom pandemije kovida 19.

Profimedia

Do sukoba je došlo zbog spora oko vodozahvatnog sistema na kirgiško-tadžikistanskoj granici u blizini Kok-Taša u pokrajini Batken. Pre skoro deceniju lokalni zvaničnik u selu u blizini Kok-Taša rekao je za medije da su potpuno sigurni da će Tadžikistanci jednom doći i noću pomeriti granične stubove za nekoliko metara, što je govorilo o veoma visokom nivou nepoverenja u tom području.

Zbog ovog nepoverenja čak i najobičniji radovi na popravci puteva ili objekata izgledali su neprijateljskim stranama kao pokušaj da se granica prekroji. Kirgistanska strana je ranije u aprilu prošle godine izvodila neke radove na vodozahvatnoj stanici. Neko sa tadžikistanske strane je 28. aprila pokušao da postavi kameru za video-nadzor, verovatno da bi držao na oku Kirgistance koji koriste zajednički resurs.

Dana 28. aprila, civili sa obe strane su počeli da se bore kamenjem i toljagama, a ubrzo su se granične trupe sa obe strane uključile sukob. Borbe su prerasle u žestok sukob sa teškim naoružanjem, uključujući mitraljeze i minobacače, prema izveštajima.

Sukob se proširio duž granice dok su tadžikistanske trupe preuzele kontrolu nad auto-putem koji vodi do tadžikistanske enklave Voruh, koja je u potpunosti okružena teritorijom Kirgistana. Činjenica da su tadžikistanske trupe bile daleko od prvobitnog sukoba sugeriše da je to urađeno namerno, ali je na kraju došlo do primirja.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi