Višedecenijski sukob prekinut krhkim primirjem: Zbog čega ratuju Jermenija i Azerbejdžan

Sukob između Jermenije i Azerbejdžana oko spornog regiona Nagorno-Karabaha tinjao je decenijama. On je eskalirao 2020. godine, kada su ove dve strane vodile krvavi rat za teritoriju koji je okončan krhkim primirjem uz posredovanje Rusije.

Rano jutros ponovo su intenzivirana neprijateljstva kada su jedinice oružanih snaga Azerbejdžana otvorile intenzivnu vatru u pravcu više jermenskih gradova koristeći artiljeriju, velikokalibarsko i lako streljačko naoružanje.

Vlada Jermenije obratila se tim povodom Rusiji, Organizaciji ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) i Savetu bezbednosti UN, a Ministarstvo odbrane Azerbejdžana saopštilo je da su jermenske oružane snage izvele veliku sabotažu na granici dve zemlje.

Takođe je saopšteno da je azerbejdžanska vojska pretrpela gubitke u ljudstvu i vojnoj infrastrukturi zbog granatiranja oružanih snaga Jermenije, dok je jermenski premijer Nikol Pašinjan saopštio danas prilikom obraćanja parlamentu da je 49 ljudi poginulo u granatiranju na granici sa Azerbejdžanom.

- Naši gubici su 49 ubijenih ljudi - rekao je Pašinjan i dodao da ova cifra nije konačna.

Ovo nije prvi put od sklapanja primirja da je došlo do intenziviranja tenzija. Početkom avgusta takođe je bilo napeto u planinskoj enklavi, koja se nalazi unutar Azerbejdžana, ali je kontrolišu etnički jermenski separatisti. Obe strane su jedna drugu optuživale za kršenje primirja, a ubijena su tri vojnika, uključujući dva iz Nagorno-Karabaha i jednog iz Azerbejdžana.

AP Photo/File

Okršaj je podstakao međunarodne pozive da se uguše borbe, uključujući i Kremlj i Stejt department SAD.

Koji su koreni sukoba?

Sovjetska vlada je 1920-ih prvi put uspostavila autonomnu oblast Nagorno-Karabah u Azerbejdžanu u kojoj su 95 odsto stanovništva činili etnički Jermeni.

Prilično mirno uz manje incidente bilo je do 1988, kada je stisak Moskve počeo da slabi, i tada je enklava postala žarište unutar Sovjetskog Saveza. Vlasti u Nagorno-Karabahu nastojale su da se ujedine sa tadašnjom sovjetskom republikom Jermenijom i proglasile su nezavisnost od Azerbejdžana, još jedne sovjetske republike.

Godine 1992, nakon raspada Sovjetskog Saveza, izbio je rat punog obima između dve nove zemlje koje su želele da imaju kontrolu nad regionom. Nagorno-Karabah se nalazi unutar međunarodno priznatih granica Azerbejdžana, ali ga uglavnom kontrolišu političke frakcije povezane sa Jermenijom.

AP Photo/File

Između 20.000 i 30.000 ljudi ubijeno je u tom sukobu, a stotine hiljada je raseljeno pre nego što je 1994. proglašen prekid vatre. Ne samo da je Jermenija na kraju kontrolisala Nagorno-Karabah, već je okupirala i 20 odsto okolne azerbejdžanske teritorije, navodi Savet za spoljne poslove.

Šta se dogodilo 2020.

Između 1994. i 2020. godine periodični sukobi su izbijali duž granice. Za napade su korišćeni dronovi i teško naoružanje, a izvođene su i specijalne operacije na linijama fronta. Sukobi su posebno žestoki bili tokom četiri dana 2016. godine, ali je 2020. izbio rat punih razmera nakon što je Azerbejdžan pokrenuo ofanzivu preko linije kontakta koju drže jermenske snage i lokalni borci. Kampanja, koja je počela ujutru 27. septembra, rezultirala je šestonedeljnim ratom.

- Borbe su najgore od rata u Karabahu od 1992. do 1994, obuhvataju celu liniju kontakta, sa artiljerijom, raketama i bespilotnim udarima duboko pored jermenskih linija - pisali su tada Majkl Kofman, direktor Programa ruskih studija na Centru za pomorske analize u Vašingtonu, i Leonid Nersijan, izvršni direktor Jermenskog instituta za istraživanje i razvoj.

U ratu je, kako su rekli, bilo „modernog oružja koje govori o tome da je reč o konvencionalniom sukobu velikih razmera“.

AP Photo/File

Jedna od glavnih karakteristika rata bila je vojna podrška koju je Turska, regionalna sila, dala Azerbejdžanu. U mesecima pre izbijanja sukoba turski vojni izvoz u Azerbejdžan porastao je šest puta, prema podacima o izvozu koje je analizirao Rojters.

Prodaja je uključivala dronove i drugu vojnu opremu, za koju stručnjaci kažu da je pomogla da se situacija preokrene u korist Azerbejdžana.

U okviru prekida vatre uz posredovanje Rusije Jermenija je morala da ustupi delove teritorije koju je kontrolisala decenijama. Više od 7.000 boraca je ubijeno, prema Međunarodnoj kriznoj grupi, a ruski mirovnjaci su raspoređeni da patroliraju regionom.

Šta se dešava sada?

Azerbejdžan je pre mesec dana tvrdio da su njegove snage odbile jermenski napad u blizini Nagorno-Karabaha u kojem je ubijen jedan azerbejdžanski vojnik. Ministarstvo odbrane u Bakuu optužilo je Jermeniju da je prekršila primirje, rekavši da su njene snage osujetile pokušaj jermenskih trupa da zauzmu brdo u okrugu Lačin, oblasti koju kontrolišu ruske mirovne snage.

Vojska u Nagorno-Karabahu osporila je ove navode i optužila Azerbejdžan za ubistvo dva vojnika, proglasivši „delimičnu mobilizaciju" kao odgovor na sukob.

AP Photo/File

Jermenija je pozvala međunarodnu zajednicu da pomogne u zaustavljanju „agresivnih akcija“ Azerbejdžana.

- Azerbejdžan nastavlja svoju politiku terora protiv stanovništva Nagorno-Karabaha - saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova.

Prekid vatre u kom je posredovala Rusija „nije doneo ni punu stabilnost ni bezbednost regionu“, napisali su u aprilu Aleks Falts i Pol Stronski iz Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir.

Rusija, kažu oni, verovatno ima najveći uticaj od bilo koje spoljne sile da gura podstiče mir u regionu, ali je njena pažnja trenutno uglavnom usmerena na Ukrajinu.

- Posle rata 2020. linija fronta je postala duža i nestabilnija nego ranije - navodi Međunarodna krizna grupa.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi