Sin navija za Zvezdu, otac za Partizan — i to je preporuka za premijera?
Da li se iko ikada odrekao svog deteta zato što navija za drugi tim? Zašto bi se ono što je normalno u jednoj porodici predstavljalo kao izuzetna politička vrlina?
Dodaj 24sedam kao Google izvor
Ilija Srdanović je u podkastu „Ćao Nevena“ ispričao da navija za Partizan, a da mu je jedan sin vatreni navijač Zvezde. Kaže da u njegovoj kući zajedno gledaju utakmice, svako navija za svoj klub, i zaključuje: „Mi živimo demokratiju.“
I šta je tu vest? Da otac uvažava izbor svog deteta? Da se porodica ne raspada zbog Zvezde i Partizana? Da ljudi koji žive pod istim krovom mogu da misle različito?
To je NORMALNO. Normalno je da dete ima pravo na svoj izbor. Normalno je da roditelj taj izbor poštuje. Normalno je da se različitosti uvažavaju, naročito u sopstvenoj porodici. Ne postoji nikakav podvig u tome što se otac nije posvađao sa sinom zbog kluba za koji navija.
A ipak je od te priče napravljena politička predstava. Portal Nova.rs nazvao je Srdanovićev odgovor „najboljim koji smo čuli godinama unazad“, a među pohvalama preneo i komentar da je zbog takvog stava „budući premijer“.
printskrin
Tu se postavlja ozbiljno pitanje: kakve veze ima klub za koji navija Srdanovićev sin sa njegovom sposobnošću da vodi Vladu? Kako bi uređivao zdravstvo i školstvo? Kakvu bi politiku vodio prema vojsci? Kakvi su mu stavovi o Kosovu i Metohiji, Republici Srpskoj, Evropskoj uniji i Rusiji? Kako bi privlačio investicije? Šta bi rekao pred Ujedinjenim nacijama, a kako bi zastupao Srbiju pred Savetom bezbednosti? Koga bi okupio u svom timu, koje bi odluke donosio i kako bi za njih odgovarao? Na nijedno od tih pitanja odgovor nije: „Moj sin navija za Zvezdu, a ja za Partizan.“
Možda je Nova ipak u pravu, ovo i jeste najbolji odgovor koji smo do sada dobili, jer na krucijalna pitanja Srdanović odgovre nema.
Srdanović može da govori protiv podela koliko god želi. Ali pretvarati elementarnu pristojnost prema sopstvenom detetu u dokaz državničke zrelosti znači spustiti merila za političare do apsurda. Građani nisu dužni da aplaudiraju kandidatu za premijera zato što se u njegovoj kući poštuje ono što se u svakoj kući podrazumeva.
Nije čudo što otac prihvata da mu sin navija za drugi tim. Čudo je da neko misli da je to dovoljno da nam ga preporuči za premijera.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari