Mnogi su predviđali da će proširivanje NATO-a dovesti do sukoba, ali upozorenja niko nije slušao
Zapad je ignorisao ne samo Rusiju već i domaće diplomate i stručnjake
Tokom velike konferencije za novinare u decembru 2021. godine ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da je Zapad obećao Sovjetskom Savezu da se NATO neće širiti "nijedan centimetar” na istok, ali je "drsko prevario" i nasamario Moskvu da bi upravo to uradio.
Odgovarajući na ove komentare, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je da Alijansa nikada nije obećala da se neće širiti.
Iako Zapad za situaciju u Ukrajini isključivo krivi Rusiju, uz opasku da ulazak u zemlju ničim nije bio izazvan, "Gardijan" prenosi da treba obratiti pažnju i na arogantnu politiku NATO.
Profimedia
Bilo je analitičara koji su upozoravali decenijama da kontinuirano širenje vojnog saveza ka velikoj svetskoj sili ne može dobro da se završi, a aktuelna ukrajinska kriza to i potvrđuje.
Pročitajte još:
- Bilo bi izuzetno teško širiti NATO na istok a da Rusija te poteze ne protumači kao neprijateljske. Čak i najskromniji planovi bi doveli NATO do granica nekadašnjeg Sovjetskog Saveza. Neke od ambicioznijih verzija bi učinile da Alijansa praktično okruži samu Rusku Federaciju - napisao je još 1994. godine stručnjak za međunarodne odnose Ted Galen Karpenter, u svojoj knjizi "Izvan NATO-a: Ostati van evropskih ratova". U to vreme, predlozi o širenju vojnog saveza bili su samo spekulacija, ali je Karpenter rekao da bi to isprovociralo Rusiju.
Danas je poznato da je tada administracija Bila Klintona već zadala sebi zadatak da se proširi na nekadašnje zemlje potpisnice Varšavskog pakta. Ubrzo su Poljska, Češka i Mađarska dobile pozivnicu da se pridruže novom paktu, a to je američki Senat potvrdio 1998. godine.
Profimedia
NATO je primio Poljsku, Mađarsku i Češku u martu 1999, neposredno pre nego što je započeo vazdušni rat protiv Jugoslavije bez dozvole Saveta bezbednosti UN. Time je NATO prvi put bio direktno na ruskoj granici – enklavi Kalinjingrad.
Čak i taj prvi talas pridruživanja razljutio je Rusiju.
Nekadašnji državni sekretar SAD Stroub Talbot opisao je stav Moskve: "Dosta Rusa vidi NATO kao ostatak Hladnog rata koji je suštinski usmeren protiv njihove države. Ističu kako je rasformiran Varšavski pakt, njihov vojni savez, i pitaju se zašto Zapad ne bi učinio isto."
To je bilo odlično pitanje, ali niko iz tadašnje Klintonove administracije nije ponudio nijedan iole ubedljiv odgovor, naveo je Karpenter za "Gardijan".
Džordž Kinan, otac američke politike tokom Hladnog rata, u maju 1998. godine je upozorio, u intervjuu "Njujork tajmsu", šta bi primanje novih članica u savez moglo da izazove.
- Mislim da je to početak novog hladnog rata. Rusi će postepeno početi da se ponašaju neprijateljski i to će uticati na njihovu politiku. Smatram da je to tragična greška. Za ovo nije bilo razloga, niko nikome nije pretio - poručio je tada.
Profimedia
Ipak, lideri NATO-a su nastavili da primaju nove članice, uključujući provokativan korak da se savezu priključe i tri baltičke države. Ne samo što su one bile deo SSSR-a, već i deo ruskog carstva.
Sledeći krug proširenja 2004. godine uključio je bivše sovjetske republike Estoniju, Letoniju i Litvaniju, dovodeći istočnu granicu NATO-a na samo 135 kilometara od Sankt Peterburga.
Moskva je počela da gubi strpljenje. Vladimir Putin je još 2007. upozorio da NATO treba da odstupi.
- NATO je svoje snage rasporedio na našim granicama. To je ozbiljna provokacija koja smanjuje nivo međusobnog poverenja. I mi imamo pravo da pitamo - protiv koga je ovo širenje namenjeno? I šta se dogodilo sa garancijama naših zapadnih partnera nakon raspuštanja Varšavskog pakta? - rekao je Putin.
Karpenter ocenjuje da je prethodnih nekoliko meseci moglo da se radi na tome da se izbegne eskalacija na istoku Evrope, ali da je propuštena šansa.
Putin je tražio da NATO pruži garancije za nekoliko bezbednosnih pitanja i da nikada Ukrajini neće ponuditi članstvo.
Alexei Nikolsky, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP, File
U nizu bezbednosnih predloga objavljenih u decembru Rusija je između ostalog zahtevala da se NATO javno odrekne ekspanzije na bivše sovjetske republike Ukrajinu i Gruziju i da povuče američke snage na granice bloka iz 1997. godine. SAD i NATO su to odbacili, tvrdeći da je politika članstva „otvorenih vrata“ Alijanse osnovni princip za njih.
Vašington je odlučio da Ukrajinu iskoristi kao političkog i vojnog piona, a to će sve koštati ukrajinski narod.
Istorija će pokazati da je način na koji je Vašington tretirao Kremlj, u godinama posle sloma SSSR-a, bila pogrešna politika epskih proporcija.
- Bilo je krajnje očigledno da će Rusija morati da reaguje, a mi sada plaćamo cenu arogancije američke spoljne politike - zaključio je Karpenter.
NATO obećao, pa slagao
Nemački portal Špigel objavio je dokaz da je NATO obećao Rusiji da se neće širiti dalje na istok i da će se zaustaviti kod Nemačke.
Novootkriveni dokument iz marta 1991. pokazuje da su zvaničnici SAD, Velike Britanije, Francuske i Nemačke pismeno saopštili Moskvi da se NATO neće širiti na Poljsku i šire. Njegovo objavljivanje na nemačkom portalu dolazi pošto je širenje bloka predvođenog SAD dovelo do vojnog sukoba u istočnoj Evropi.
Zapisnik sa sastanka u Bonu 6. marta 1991. između političkih direktora ministarstava inostranih poslova SAD, Velike Britanije, Francuske i Nemačke sadrži višestruke reference na razgovore „2+4“ o ujedinjenju Nemačke u kojima su zapadni zvaničnici „jamčili” Sovjetskom Savezu da se NATO neće širiti na teritoriju istočno od Nemačke.
Mišljenja koja su ignorisana
I nekadašnji državni sekretar SAD i iskusni diplomata Henri Kisindžer pisao je o ukrajinskom pitanju.
On smatra da Rusija Ukrajinu nikad nije posmatrala kao stranu zemlju i da su se upravo odatle širile ruska istorija i religija. Kako je napisao 2014. u "Vašington postu", Ukrajina je podeljena između zapadnog, većinski katoličkog dela i istočnog, pravoslavnog dela, u kome se pretežno govori ruski jezik. Svaki pokušaj da se jedno krilo nametne drugom bi dovelo do sukoba.
- Mudra američka politika bi tražila način da dva dela rade zajedno. Treba da tragamo za pomirenjem, a ne za dominacijom ili podelama - naveo je on, ističući da Ukrajina ne treba da bude deo NATO-a.
Džek F. Metlok, američki ambasador u SSSR-u od 1987. do 1991. godine, upozorio je 1997. da je širenje NATO-a velika strateška greška, koja dovodi do pokretanja događaja koji mogu da stvore najveću bezbednosnu pretnju nakon sloma Sovjetskog Saveza.
Filozof Noam Čomski je 2015. godine rekao da bi ulazak Ukrajine u vojni savez Zapada bio neprihvatljiv za Rusiju i da želja Kijeva da se priključi Alijansi ne štiti uopšte tu zemlju već joj preti velikim sukobom.
Sve se na kraju svodi na NATO
- Kada je Bušova administracija najavila 2008. godine da će Ukrajina i Gruzija biti kandidati za ulazak u NATO, znao sam da je to užasna ideja. Skoro dve decenije posle sloma Varšavskog pakta i Hladnog rata, proširivanje NATO-a nije imalo smisla. Sam NATO nije imao smisla - poručio je američki republikanski političar Ron Pol.
Objašnjavajući zašto nije podržao širenje saveza, rekao je tada: "NATO je organizacija čija se svrha završila sa završetkom Varšavskog pakta. Ovo proširivanje je politička nagrada vladama Gruzije i Ukrajine koje su osvojile vlast zahvaljujući revolucijama koje su podržale SAD, tzv. narandžastoj i ružičastoj revoluciji. Pružanje vojnih garancija Ukrajini i Gruziji samo će dodatno napregnuti našu vojsku. To može značiti da će američka vojska biti umešana u sukobe koji nisu povezani sa našim nacionalnim interesima."
U jeku aktuelne ruske specijalne operacije u Ukrajini, Pol je rekao da su se njegovi strahovi obistinili.
AP Photo/Andrew Marienko
- Ne mora neko da odobrava rusku vojnu akciju da bi analizirao njenu motivaciju: članstvo Ukrajine u NATO-u bila je crvena linija koju Rusija nije želela da vidi da je pređena. Dok stojimo na ivici zastrašujuće eskalacije, treba da se podsetimo da nije moralo ovako da bude. Amerika nije imala korist od toga da se NATO širi i da se preti širenjem na ruskom pragu.
- NATO je bio velika greška. Kada je 1949. godine američki Senat glasao o savezu, senator Robert Taft, poznatiji kao "gospodin republikanac", održao je sjajan govor o tome zašto je glasao protiv njegovog stvaranja. Rekao je da je savez deo mnogo većeg programa kojim naoružavamo sve ove zemlje protiv Rusije. Zajednički vojni program je već postojao... Time postaje ofanzivni i odbrambeni vojni savez protiv Rusije - naveo je Pol citirajući Tafta.
Političar Taft je istakao da je želeo da se američka spoljna politika fokusira na bezbednost i mir, a savez poput NATO-a bi samo doprineo ratu.
AP Photo/Serhii Nuzhnenko
- Ukoliko krenemo da naoružavamo zemlje oko Rusije... i Rusija kad vidi sebe opkoljenu tzv. odbrambenim naoružanjem Norveške i Danske do Turske i Grčke, može da stvori drugačije mišljenje. Može odlučiti da naoružavanje Zapadne Evrope, bez obzira na sadašnju svrhu, izgleda kao pretnja. To se može činiti nerazumnim, i mislim da jeste, ali iz ruskog ugla se neće činiti nerazumnim - govorio je Taft pre nekoliko decenija.
- Koliko je samo bio u pravu - smatra Pol.
Prema njegovim rečima, NATO je zastranio i pre 2008. godine. Severnoatlantski sporazum je potpisan 4. aprila 1949. i do početka Korejskog rata, što se dogodilo naredne godine, NATO je već bio umešan u rat u Aziji, a ne u Evropi.
- Verujem danas, isto kao i tada, 2008. godine, kada sam govorio pred Predstavničkim domom, da NATO mora biti rasformiran, a ne proširen. U međuvremenu, proširivanje ne treba da bude opcija. Dobiti proširivanja ne nadmašuju rizike - zaključio je republikanac.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari