Pandorina kutija otvorena je pre osam godina: Skriveno poreklo sukoba između Rusije i Ukrajine (VIDEO)

Američki mediji svakog dana sve više upozoravaju na to kako će doći do navodne ruske invazije na Ukrajinu, a Moskva je te bombastične navode više puta negirala i zatražila od NATO-a garancije da se neće više širiti na istok.

Dokumenti koje je Vašington objavio, navodeći da je Kremlj stvorio "eko-sistem propagande", pokušaj su da se inkriminišu ruske vlasti, istakao je ruski ambasador u SAD Anatolij Antonov.

Naime, prošle nedelje je Stejt department objavio seriju članaka koji se bave tzv. ruskim dezinformacijama.

Amerika Rusiju optužuje za reviziju istorije, kao i da se predstavlja kao žrtva svaki put kada je neko kritikuje.

Antonov je kazao da su dokumenti kreirani tako da bace ljagu na ruske vlasti i državne medije. Kako je rekao, SAD ignorišu objektivne činjenice o trenutnoj situaciji u Kijevu.

AP Photo/Ivan Sekretarev, File

- Takvi potezi su neprihvatljivi. Ne doprinose uopšte rešavanju problema globalne bezbednosti i vode ka sve većoj degradaciji bilateralnih odnosa - naveo je Antonov.

Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova istakla je da su pojedini delovi tih dokumenata "nečovečne laži i gluposti".

Ukrajinsko-ruskim pitanjem pozabavio se i Ivan Kačanovski, koji predaje na Školi političkih studija na Univerzitetu u Otavi.

Konflikt je u najopasnijoj fazi još od 2014. godine, kada je, uz podršku zapadnih saveznika, zbačena ukrajinska vlada, započeo je analizu Kačanovski u autorskom tekstu za portal canadiandimension.com.

 

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski nije ispunio obećanje da će okončati rat i rešiti oružani sukob mirnim putem. Ruska vlada zahteva od NATO-a da pruži garancije da se neće više širiti na istok i da se Ukrajini odbije članstvo u tom savezu (mada je malo verovatno da će se to ikada dogoditi). Pregovori su u toku, ali se ne očekuje da će dovesti do značajnih rezultata.

Američki lider Džo Bajden i najviši zvaničnici te zemlje, kao i zapadni mediji i vojni eksperti, svoje tvrdnje o navodnoj invaziji zasnivaju na ruskom gomilanju trupa na granici sa Ukrajinom. 

AP Photo/Patrick Semansky

Kako navodi Kačanovski, kopnena invazija i okupacija celokupne ukrajinske teritorije čini se malo verovatnom u odnosu na ograničenu upotrebu vojne sile. To bi moglo da uključuje rusko priznavanje nezavisnosti samoproglašenih separatističkih republika u Donbasu (Donjeck Narodna republika Luganska), slanje trupa i naprednog naoružanja u regione koje kontrolišu pobunjenici ili stavljanje pod kontrolu istočnih i južnih regiona Ukrajine.

Vladimir Putin, kao i drugi ruski lideri, istakao je da je ulazak Ukrajine u NATO ili gomilanje trupa NATO-a duž ruske granice crvena linija koja se ne može preći.

Jedan od načina da se problem reši mirnim putem jeste da se postigne međunarodni sporazum koji uključuje Ukrajinu, Rusiji, SAD i EU.

Sporazum bi mogao Ukrajini ponuditi put ka članstvu EU, ukoliko zemlja ispuni sve potrebne kriterijume - stabilnost institucija koje garantuju demokratiju, vladavinu prava i ljudska prava, u zamenu za dogovor da Kijev ne traži članstvo u NATO-u i da reši sukob u Donbasu, sledeći dogovor iz Minska.

Ipak, takav scenario je teško postići jer ne postoji volja za kompromisom i zato što EU ne želi Ukrajinu da prepozna ni kao potencijalnog kandidata za članstvo.

AP Photo/Efrem Lukatsky

Brojni ratni huškači, kako navodi analitičar, ne mare za potencijalne katastrofalne posledice mogućeg sukoba, posebno po običan narod Ukrajine. Tu zemlju posmatraju samo kao oruđe za geopolitičke ciljeve i zbog toga su spremni da žrtvuju mnoge živote kako bi proširili zapadni uticaj na region.

- Naravno, ne treba da očekujemo direktnu vojnu umešanost Amerike ili NATO snaga jer bi takva intervencija lako mogla da dovede do nuklearnog rata - napisao je Kačanovski.

I po pitanju korena konflikta u Ukrajini, zapadni i ruski lideri imaju različita viđenja.

Američki državni sekretar Entoni Blinken više puta je ponovio kako Kremlj izaziva krizu duž granice sa Ukrajinom u naporu da proširi svoju sferu uticaja. Amerika insistira na tome da je nekadašnji predsednik Viktor Janukovič zbačen u mirnim protestima 2014. godine (iako je bilo žrtava na obe strane), posle čega je Krim pripojen Rusiji i pokrenut je hibridni rat u Donbasu. Zapadni zvaničnici su mišljenja da je Ukrajina suverena država koja ima pravo da se pridruži NATO-u. S druge strane, ruske vlasti smatraju da je ukrajinska vlada svrgnuta u fašističkom puču, što je dovelo do dobrovoljnog pripajanja Krima Rusiji, ali i do građanskog rata u Donbasu. Moskva smatra da je Ukrajina od 2014. godine defakto pod vladavinom NATO-a.

AP Photo/Efrem Lukatsky, file

- Brojni dokazi, predstavljeni u studijama koje sam napisao, pokazuju da su ti narativi pogrešni. Zaista, koja strana je pokrenula "snajperski pokolj" na Majdanu je centralno pitanje u razumevanju najkrvavijih i najkontroverznijih sati evropskog konflikta još od Hladnog rata i glavna tačka eskalirajućeg sukoba između Zapada i Rusije zbog Ukrajine - naglašava Kačanovski.

Kako navodi analitičar koji je istraživao sukobe na Majdanu kroz stotine svedočenja, forenzičke i balističke analize, masakr demonstranata na centralnom trgu u Kijevu 20. februara 2014. godine izveli su članovi opozicije, tačnije njeni krajnje desničarski elementi.

Tom događaju je prethodilo nasilno uklanjanje oligarske, ali demokratski izabrane vlade u Ukrajini. Posledično, to je dovelo do sukoba u kome je dosad stradalo više od 13.000 ljudi. Zapadne vlade su makar bile svesne toga, ili su defakto podržale smenu vlasti.

Sakriveno poreklo sukoba

Koreni ukrajinsko-ruskog sukoba, koji datira od nasilne Janukovičeve smene 2014. godine, često su pogrešno predstavljeni ili čak prećutkivani od strane zapadnih vlada, uz nekoliko izuzetaka, u mejnstrim medijima, poručuje Kačanovski u svom radu.

Kako ističe, suđenja za pokolj na Majdanu su otkrila pregršt dokaza koji pokazuju da su demonstrante pokosili snajperisti pozicionirani unutar zgrada koje nisu kontrolisale vladine snage ili policija, iako se oni upravo za to sumnjiče. Na brojnim akademskim konferencijama, uključujući i nedavni virtuelni Svetski kongres Međunarodnog saveta za studije centralne i istočne Evrope, predstavljeni su dokumenti, video-radovi i drugi članci koji o tome govore. Ipak, uz nekoliko izuzetaka, takav sadržaj se nije mogao naći u zapadnjačkim medijima koji od samog starta za zločine krive vladine snajperiste i Berkut (policiju), uz navode da su radili po naređenju tadašnjeg predsednika Janukoviča.

AP Photo/Pavel Golovkin, File

Među dokazima se nalaze snimci, svedočenja više od 100 ranjenih demonstranata i nekoliko stotina drugih svedoka, nekoliko desetina svedočenja tokom suđenja
za masakr na Majdanu i forenzičke i medicinske analize koje su vodili vladini stručnjaci.

Kako se navodi, vreme i pravac pucanja, odnosno, rane kod većine pogođenih demonstranata, ne poklapaju se sa približnom putanjom municije koju je ispalila policijska jedinica Berkut. Troje ljudi je ubijeno, a deset ranjeno i pre nego što se ta jedinica uopšte pojavila na Majdanu. Snimci pokazuju da je ubijanje demonstranata praktično prestalo nakon što su se na gradskom trgu pojavili vladini snajperisti. Kako zaključuje Kačanovski, samo snimci dokazuju da Berkut i vladini snajperisti nisu pobili ljude na Majdanu.

Kako je svedočio veliki broj snajperista i njihovih zapovednika, imali su zadatak da lociraju i neutrališu napadače koji su ubili ili ranili policajce jedinice Berkut.

Istakli su da su se našli pod vatrom koja je dolazila sa zgrada i područja koje je kontrolisala opozicija. Čak je i zvanična istraga pokazala da Janukovičeve snage nisu ubile demonstrante.

Apsolutna većina ranjenih demonstranata je svedočila da ih nisu pogodili "državni" snajperi. Zvanična istraga je utvrdila, na osnovu njihovih svedočenja i istražnih eksperimenata, da je skoro polovina demonstranata upucana iz sektora koji nisu pripadali vladinim snagama, a za pucnjavu nije niko optužen.

Prema forenzičarskim analizama, apsolutna većina demonstranata je upucana sa strane i s leđa i odozgo nadole kada su se suočili sa jedinicom Berkut. Ulazne i izlazne rane, kako je pokazao 3D model njujorške arhitektonske kompanije, ne poklapaju se s nalazima vladinih stručnjaka koji su sproveli istragu.

Dalja istraga je pokazala da se pucalo i sa Hotela "Ukrajina".

Osim toga, nikada nije utvrđeno da je Janukovič ili bilo ko od njegovih minstara ili komandanata zapovedio da se zapuca na demonstrante. Nijedan član njegove vlade, policijskih ili bezbednosnih snaga nije priznao umešanost u zločine niti otkrio bilo koji dokaz da su vladine jedinice pucale na ljude koji su protestovali.

Međutim, ima dokaza u umešanost lidera opozicije, krajnje desničarskih grupa i stranih snajperista. Ne samo da je bilo svedočenja aktivista i nekoliko lidera protesta već je 14 članova majdanskih snajperskih jedinica o tome otvoreno govorilo u intervjuima. Pojedinci su priznali da su sami pucali na policiju i demonstrante.

Nekoliko bivših članova gruzijske vojske je potvrdilo da su oni, zajedno sa nekim drugim grupama, bili u hotelu "Ukrajina", između ostalih lokacija. Naređeno im je da odatle pucaju na policiju i demonstrante, i kako su rekl, videli su masakr svojim očima.

Penzionisani gruzijski policajac je čak tvrdio da su gruzijski snajperisti, povezani sa nekadašnjim tamošnjim predsednikom Mihailom Sakašvilijem, bili povezani sa masakrom na Majdanu.

AP Photo/Efrem Lukatsky, file

Bilo je i brojnih drugih svedočenja koja dokazuju slične tvrdnje. Dva lidera desničarske partije Svoboda su istakli da su im predstavnici određene zapadne vlade rekli, nekoliko nedelja pre masakra, da će Zapad prestati da daje podršku Janukoviču kada broj žrtava među demonstrantima dostigne 100. Nastradale su nazivali "rajskom stotkom", iako je broj žrtava tog dana bio 49. Ubrzo nakon masakra, Zapad je okrivio Janukoviuča za sve što se dogodilo i prepoznao je novu vladu.

Očekivano, ukrajinska vlada je negirala, nakon svoje istrage, da je bilo opozicionih snajperista koji su pucali na demonstrante.

AP Photo/Efrem Lukatsky, File

Kačanovski zaključuje da je nečuveno da i nakon osam godina niko nije uhapšen ili osuđen.

- Bez razumevanja masakra na Majdanu i privođenja počinilaca pravdi, nemoguće je razumeti i mirno rešiti unutrašnji i međunarodni konflikt koji uključuje Ukrajinu i opasno eskalirajući rat u Donbasu - poručio je on. 

 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi