Ratovi na koje su svi zaboravili: Ove zemlje se konstantno bombarduju, a u Jemenu već godinama vlada pravi pakao na zemlji

Nažalost, znamo šta se dogodi svaki put kada izbije neka katastrofa ili oružani sukob u svetu - ukoliko je pogođena oblast van zapadnog sveta, veće su šanse da mediji na to neće obraćati mnogo pažnje.

Primera radi, za prirodne katastrofe, glad, ratove u Africi ili na Bliskom istoku niko ne mari, dok se događaji u Evropi, Severnoj Americi ili Australiji i na Novom Zelandu prate gotovo 24 sata dnevno. Ostatak Azije i Južna Amerika su u nekom "međuprostoru".

Rat u Jemenu, uz podršku SAD, započet je 2015. godine i traje i danas, a od jula 2017. do jula 2018, američka televizija MSNBC je objavila 455 priloga o porno-glumici Stormi Danijels, zbog afere sa Donaldom Trampom, a u istom periodu nije bilo nijedne priče o Jemenu.

Slično je i sa sukobima koji neprekidno traju u Pojasu Gaze ili Somaliji.

Svedoci smo da tehnološke kompanije blokiraju ruske medije zbog ukrajinske krize, ali se nikada nešto slično nije dogodilo u tom obimu, iako ratova i sukoba, nažalost, ima svuda u svetu.

Iskoristili priliku

Baš pre nego što je ruski predsednik Vladimir Putin najavio da pokreće specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini, SAD su bombardovale Somaliju. Bio je to samo još jedan napad dronovima u zemlji koju rat pustoši već decenijama.

Kako su navele američke snage, gađali su položaje militanata Al Šababa nakon što su napali "partnerske jedinice" nadomak Dudubla.

U pitanju je prvi zvanični američki vazdušni napad na Somaliju ove godine, a peti otkad je Džo Bajden u Beloj kući.

- Pre njega, Tramp je pojačao rat Amerikanaca u Somaliji kao niko dotad, bombardujući zemlju, tokom prve dve godine vladavine, mnogo više nego što je to Barak Obama činio tokom dva mandata - naveo je novinar Spenser Akerman.

AP Photo/Farah Abdi Warsameh, File

Kako je podsetio, Džordž Buš je i započeo rat u Somaliji.

- Oklevao sam da konflikt u Somaliji nazovem zaboravljenim ratom. Ako ga nazovemo zaboravljenim, to znači da ne dobija pažnju javnosti. Pre nego što sam napisao knjigu "Vladavina terora", saznao sam da Komitet za oružane snage Predstavničkog doma nije objavio nijednu studiju o ratu koji traje više od 10 godina. Nema ni očekivanja ni napora da se stvori strategija koja može da zaokruži ovu situaciju. Sa minimalnim ljudskim žrtvama sa američke strane, malim finansijskim gubicima i sve manjom medijskom pažnjom, rat u Somaliji može da se nastavi koliko god sredstva budu dozvoljavala - poručio je on.

SAD su još 1992. pokrenule vojnu operaciju u afričkoj državi. Akcija je kulminirala tzv. bitkom za Mogadiš u oktobru 1993. kada je poginulo 18 američkih vojnika i stotine somalskih boraca i civila. Bitka poznatija kao "Pad crnog jastreba" bila je neuspešna operacija koja je rezultirala povlačenjem američkih snaga, što je dovelo do rasta broja lokalnih ekstremističkih grupa.

Sve je počelo kada je lider Muhamed Sijad Bar svrgnut u državnom udaru. Zbacili su ga "gospodari rata" Kali Mahdi Muhamed i Muhamed Farah Ajdid, koji su potom počeli i među sobom da se bore.

Sukob je doveo do katastrofe širom zemlje i velike gladi. UN su u jesen 1991. godine procenile da 4,5 miliona Somalaca umire od gladi. Pod velikim međunarodnim pritiskom, zahtevalo se da dođe do prekida vatre i da posmatrači UN uđu u zemlju.

Američki predsednik Džordž Buš stariji predložio je da trupe SAD budu poslate u Somaliju kako bi štitile humanitarne radnike, što je ubrzo prihvaćeno.

Od tada, Amerikanci su stalno prisutni u zemlji, a za vreme Trampovog mandata, napadi su se znatno povećali. U američkim napadima do 2017. stradalo je više od 350 ljudi. Primera radi, prema podacima organizacije Newamerica.org, Obama je naredio 48 napada, a Tramp 202. U napadima američkih snaga za vreme Trampa stradalo je 1.190 ljudi.

Etiopija je, uz američku podršku, ušla u Somaliju 2006. kako bi podržala tranzicionu vladu. Pojavila se džihadistička grupa Al Šabab, koja se kasnije povezala sa Al Kaidom.

Tramp je dozvolio Ministarstvu odbrane da još češće pokreće smrtonosne operacije u Somaliji, što je dovelo do toga da se u pojedinim oblastima sprovode pravila koja vladaju u ratnom stanju, iako rat nikada zvanično nije proglašen.

Jemen - deca umiru od gladi

Amerika i Saudijska Arabija gotovo svakodnevno bombarduju Jemen. Na meti su položaji militanata i terorista, ali stradaju i nedužni civili. Milioni gladuju u nezapamćenoj humanitarnoj krizi.

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija je u ponedeljak doneo odluku da se embargo na oružje koji se do sada primenjivao samo na neke vođe pobunjeničke grupe Huta u Jemenu proširi na sve pripadnike te organizacije.

U Jemenu se od 2014. godine vodi građanski rat između šiitskih pobunjenika Huta koje podržava Iran i međunarodno priznate vlade, koju podržava vojna koalicija sa Saudijskom Arabijom na čelu.

AP Photo/Hani Mohammed

Rezolucija koju su predložili Ujedinjeni Arapski Emirati usvojena je sa 11 glasova "za" i četiri uzdržana.

Rezolucijom se "odlučno osuđuju prekogranični napadi grupe Huti" na Saudijsku Arabiju i Ujedinjene Arapske Emirate koji pogađaju civile i civilnu infrastrukturu i zahteva se hitan prekid takvih napada.

Saudijska Arabija i njen saveznik Sjedinjene Američke Države dugo su optuživali Iran da jemenske pobunjenike snabdeva sofisticiranim naoružanjem, što zvanični Teheran odlučno negira.

Bila je nedelja, 3. novembar 2002. godine, kada je šest muškaraca selo u "sedan" i krenulo kroz pustinju provincije Marib, istočno od Sane. Pogodio ih je projektil iz američkog drona, i na mestu su ostali mrtvi. Tada je američki program ciljanog ubijanja bio tek u začetku i to se smatralo uspehom bez presedana.

U napadu je ubijen Kajed Salim Sinan al Hariti, za koga se verovalo da je stajao iza terorističkog napada na "USS Kol" 2000. godine kada je ubijeno 17 američkih mornara. Među stradalima je bilo još pet putnika "sedana", među njima i jedan američki državljanin.

Od tada su SAD ubile više od 1.000 ljudi u antiterorističkim operacijama u Jemenu.

Ipak, njihovo izvođenje je variralo iz godine u godinu. Iako su napadi dronovima započeti za vreme Buša mlađeg, kada je izveden samo taj jedan napad, tek je Obama uneo "revoluciju". U njegovo vreme sprovedeno je 185 napada, a tokom Trampovog mandata 106. Otkad je Bajden na mestu predsednika, sprovedena su dva napada.

Građanski rat

Građanski rat u Jemenu je počeo 2014. godine, kada su šiitski pobunjenici Huti preuzeli kontrolu nad prestonicom Sanom, tražeći od sunitske vlade manje cene goriva i novu vlast. Pregovori su propali, pa su pobunjenici zauzeli predsedničku palatu u januaru 2015, što je navelo predsednika Abda Rabua Mansura Hadija da podnese ostavku. Koalicija zalivskih država, predvođenih Saudijskom Arabijom, započela je u martu te godine napade na Hute, a cilj im je bio i da ih ekonomski izoluju, uz logističku i obaveštajnu pomoć Amerikanaca.

U julu 2016. godine, Huti i vlada nekadašnjeg predsednika Alija Abdulaha Saleha najavila je osnivanje političkog veća koje je trebalo da rukovodi Sanom i većim delom severnog Jemena.

AP Photo/Nariman El-Mofty

Međutim, u decembru 2017. Saleh je raskinuo savez sa Hutima i pozvao pristalice da ustanu protiv njih. Tokom naredna dva dana, Saleh je ubijen, a njegove snage su pobeđene.

Iran, kao većinski šiitska zemlja, navodno dosledno šalje oružje Hutima, a mešanje drugih stranih faktora doprinosi sve većem razdoru između šiita i sunita u toj zemlji, ali i regionu.

U međuvremenu, narod ispašta. UN je saopštio da u Jemenu vlada najgora svetska humanitarna kriza. Od 233.000 ljudi, koliko ih je preminulo od 2015. godine, njih više od 131.000 je umrlo usled gladi i manjka adekvatne zdravstvene zaštite. Dvadeset pet miliona ljudi živi u uslovima u kojim im je potrebna pomoć, pet miliona je u riziku od gladi, a kolera takođe preti. Jemen ima oko 29 miliona stanovnika.

AP Photo/Hani Mohammed, File

Desetine hiljada civila je ubijeno ili ranjeno usled oružanih sukoba, a do sada je poginulo više od 10.000 dece. Četiri miliona ljudi je bilo primorano da napusti svoje domove. 

Oko 2,3 miliona dece, mlađih od pet godina, akutno je neuhranjeno, a 400.000 njih je na ivici smrti.

Od 3.500 medicinskih ustanova, samo polovina je u funkciji, a 20 odsto oblasti nema doktore.

 

 

Svaka druga osoba nema pristup pijaćoj vodi. Vlasti ne uspevaju da se izbore sa zarazom kolere, koja pogađa i do 2,5 miliona ljudi, a od 2016. je od te bolesti preminulo oko 4.000 meštana.

Ne računajući građanski rat, SAD nastavljaju sa svojim operacijama u Jemenu ciljajući Al Kaidu i militante povezane sa Islamskom državom. 

Jemen je, takođe, strateški važan, jer leži na prolazu koji povezuje Crveno more sa Adenskim zalivom, kuda prolaze važne svetske isporuke nafte.

Staff Sgt. Donald Holbert/U.S. Marine Corps via AP

Nema mira na Bliskom istoku

Kada je započeta ruska operacija u Ukrajini, tri sirijska vojnika su poginula u izraelskom bombardovanju nadomak Damaska. To je četvrti put ovog meseca da je Izrael gađao Siriju, koja je zahvaćena ratom od 2011. godine.

AP Photo/Yousef Masoud

Izrelski napadi na Palestinu, ali i obrnuto, svakodnevni su. Društvene mreže preplavljene su snimcima brojnih krvavih sukoba, u kojima stradaju i deca. Kada je počeo sukob u Ukrajini, na internetu su se pojavili mnogi snimci koji su, navodno, pokazivali šta se događa na ulicama ukrajinskih gradova, međutim, ispostavilo se da su snimljeni mnogo ranije, u Izraelu ili Siriji.

 

Sirijski ministar spoljnih poslova Fajsal Mikdad je 21. februara osudio kontinuirane napade Izraela na Siriju, tokom zvanične posete Rusiji, rekavši da to ne samo što ruši sirijski suverenitet, već i narušava borbu protiv ekstremista.

Sirija je zato i podržala odluku Rusije da prizna dve samoproglašene republike na istoku Ukrajine.

- Sirija podržava odluku predsednika Vladimira Putina da prizna republike Lugansk i Donjeck. Ono što Zapad radi protiv Rusije slično je onome što je radio protiv Sirije tokom terorističkog rata - naveo je Mekdad u Moskvi.

Osim toga, u tom regionu vlada i politička nestabilnost u Iraku i Libanu, SAD su u ozbiljoj konfrontaciji sa Iranom, a o situaciji u Avganistanu i Libiji ne treba opširno govoriti. 

Postoji još mnogo žarišta u svetu: Meksiko je žrtva veoma nasilnih obračuna kriminalnih bandi, Indija i Pakistan su u stalnom sukobu, nestabilna je politička situacija u Venecueli i Mjanmaru, a tu su i sukob Kurda i Turske, sukob u Nagorno Karabahu, državni udari širom Afrike - gde je destabilizacija pogotovo značajna u Maliju, gde Nigeriju potresa teroristički Boko Haram, a nestabilno je i u Kongu, Centralnoafričkoj Republici, Južnom Sudanu, u kome besni građanski rat, kao i u Etiopiji. Ne treba zaboraviti ni tenzije u Južnom kineskom moru, na Tajvanu, kao i konstantne pretnje severnokorejskog lidera Kim Džong Una, koji ne prestaje da testira balističke rakete. 

AP Photo/Virginia Mayo

Za to vreme, svet se okitio ukrajinskim zastavama, pa je tako i posebna sednica parlamenta EU započeta ovacijama za ambasadora Ukrajine, a poslanici su ustali na noge i nosili majice sa ukrajinskom zastavom, potpuno ignorišući patnju u drugim državama.

 

BONUS VIDEO

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi