ANALIZA Menja se svetski poredak, upravo počinje nova era: Zapad više ne dominira, a evo kada se očekuje kraj rata u Ukrajini

Već nekoliko dana u Ukrajini traje ruska specijalna vojna operacija, a obe strane su pristale na pregovore.

Svet je zatekla još jedna kriza, SAD i EU su uvele oštre sankcije Moskvi, a posebno se strahuje od toga šta bi NATO mogao da učini.

Situaciju u Ukrajini za 24sedam analizirao je Aleksa Filipović, saradnik Instituta za evropske studije.

- Videli smo da ni Amerika ni NATO ne planiraju da vojno intervenišu na strani Ukrajine u njenom sukobu protiv Rusije. To je i bilo očekivano, s obzirom na to da Ukrajina nije članica NATO-a. Ono što zapadne zemlje rade, i što su radile, jeste slanje oružja Ukrajini (pre svega savremenog protivtenkovskog naoružanja), kao i, verovatno, odavanje informacija vezanih za položaje ruske vojske koje NATO zemlje pribavljaju uz pomoć avijacije i satelita.

Satellite image ©2022 Maxar Technologies via AP

Što se tiče odnosa Zapada prema Ukrajini, u slučaju da na vlast dođe proruska politička opcija, postoji mogućnost da zapadne zemlje ne priznaju tu vlast kao legitimnu. U tom slučaju verovatno bi bila formirana ukrajinska vlada u egzilu, sa sedištem u Poljskoj ili nekoj drugoj zapadnoj zemlji. Tada bismo se ponovo vratili na jaku podelu Istok - Zapad, kao u vreme Hladnog rata.

Svet ulazi u jedan period tranzicije iz unipolarnog svetskog poretka, koji je okarakterisan prevlašću SAD u međunarodnoj politici, ka multipolarnom svetu, gde su centri moći, pored Vašingtona, Moskva i Peking, a u buduće verovatno i Nju Delhi. Evropa, tj. EU, mora da se izbori za svoje mesto u novom svetskom poretku, i pitanje je da li će nastupati ujedinjeno preko Brisela, ili će ipak nacionalni interesi njenih najvažnijih članica, kao što su Nemačka i Francuska, preovladati nad zajedničkim interesima svih članica EU - istakao je Filipović za naš portal. 

Komentarišući zašto je baš sada odlučeno da se krene u ofanzivu na Ukrajinu, Filipović ističe da je Moskva jasno istakla da postoji bojazan od toga da se Kijev opremi nuklearnim oružjem.

Profimedia

- Ukoliko se uzmu u obzir izjave ruskih zvaničnika, okidač za vojnu intervenciju ili specijalnu vojnu operaciju, kako je to Moskva definisala, bili su pozivi ukrajinskih političara i zvaničnika da Ukrajina nabavi nuklearno oružje i da ga upotrebi protiv Rusije. Vladimir Putin je u svom govoru od 21. februara rekao da Ukrajina poseduje kapacitete ne samo da se brzo opremi takvim oružjem, već da ima i kapacitete da ga lansira na teritoriju Rusije, pre svega zahvaljujući arsenalu balističkih raketa (kao što su "Točka-U" raketni sistemi), nasleđenih posle raspada SSSR-a. 

Teško je predvideti sledeće poteze Vladimira Putina. To, pre svega, zavisi od situacije na terenu. Postoje naznake da će se ruske vojne operacije završiti do 2. marta. Šta će biti posle toga – možemo samo da nagađamo. U ruskoj javnosti se navodi jedan mogući scenario, a to je federalizacija Ukrajine, sa vlasti koja će se obavezati da ne nastupa protiv ruskih interesa i koja će biti vojno neutralna. Takva federativna Ukrajina bi takođe dala velika ovlašćenja svojim regionima, a to pre svega podrazumeva najširu moguću autonomiju za Donbas - navodi on. 

Kao što je već poznato, Moskva je jasno od NATO tražila garancije da se više neće širiti na istok, što je odbijeno. Iz perspektive nacionalne bezbednosti, Ukrajina u Alijansi predstavlja veliki rizik po Rusiju.

Tanjug/AP Photo/Marienko Andrew)

- To bi bio vojno-politički šah-mat za Rusiju, koji bi mogao da vodi samo u nuklearni rat. Ukoliko bi Ukrajina bila u NATO-u, to bi značilo da bi Rusija na svojim granicama imala vojsku od najmanje 250.000 ljudi, sa velikom količinom vojne tehnike, uz svu logističku i obaveštajnu pomoć NATO saveznika. Takođe, NATO (tj. SAD) mogao bi da instalira raketne štitove na teritoriji Ukrajine, kao i da postavi nuklearno oružje koje bi moglo da stigne do Moskve za dva-tri minuta po lansiranju, a od toga nema odbrane.

To bi za Rusiju bilo isto ono što su sovjetski nuklearni projektili bili za SAD tokom kubanske krize. Isti slučaj bi bio da je Rusija u mogućnosti da primi Meksiko ili Kanadu u ODKB i da napravi svoje vojne baze i instalira svoje nuklearno oružje na teritoriji tih zemalja. To bi bilo neprihvatljivo za SAD po cenu rata, kao što je i Ukrajina u NATO-u neprihvatljiva za Rusiju i njene bezbednosne interese - ističe Filipović.

Rusija u NATO?

Predsednik Rusije Vladimir Putin svojevremeno je ispričao u seriji intervjua, koje je dao režiseru Oliveru Stounu, da je Bilu Klintonu, dok je bio na funkciji predsednika SAD, predlagao da razmotri varijantu stupanja Rusije u NATO.

- Sećam se jednog od svojih poslednjih susreta s predsednikom Klintonom, kada je doputovao u Moskvu (2000. godine). Tokom diskusije sam rekao: "Mogli biste da razmotrite varijantu da Rusija stupi u NATO." A Klinton je odgovorio: "Nisam protiv toga." Ali je cela delegacija reagovala veoma nervozno - rekao je tada Putin.

Kako smatra Filipović za 24 sedam, to je bio preloman trenutak za svet kakav danas znamo. 

Profimedia

- Ono što sam mogao da čujem od svojih ruskih kolega, to je da Klinton i američka delegacija uopšte nisu bili oduševljeni idejom da Rusija stupi u NATO, iako u Vašingtonu danas možda i žale za takvom odlukom.

Izuzetno je važno da se razume da ovo nije sukob Rusije protiv Ukrajine, već da je ovo produženje jednog globalnog suočavanja Vašingtona i Moskve, kao i Vašingtona i Pekinga. Najveći geopolitički izazov koji SAD imaju po svoju hegemoniju je narastajući savez Kine i Rusije. Amerika zna da ne može da prevagne u sukobu sa jednim takvim vojno-političkim i ekonomskim savezom. Dakle, glavni cilj Vašingtona je da na neki način neutrališe najslabiju kariku u tom savezu. Stvarajući tenzije na ruskim granicama, i crpeći ekonomski, vojno i politički Moskvu, Amerika računa da će time uspeti, ako već ne može da izazove unutrašnju nestabilnost i eventualnu promenu vlasti u Rusiji, da barem ograniči upliv Rusije u svetsku politiku. Samim tim, Kina bi umesto jakog partnera imala problematičnog suseda i možda joj se ne bi isplatilo da ide ka dubljoj ekonomskoj, vojnoj i političkoj saradnji sa Rusijom. U tom smislu, to je pragmatičan pristup SAD, svaka država na njenom mestu bi isto tako postupila, jer bi se time štitila njena dominacija u svetu. 

Profimedia

U američkim akademskim krugovima se poslednjih godina provlači teza o istovremenom obuzdavanju Rusije i njenom zaokretu ka Zapadu – drugim rečima, traže se načini da se Rusija oslabi i da istovremeno nekako postane saveznik Amerike u budućem suočavanju sa Kinom. Očigledno je da danas tako nešto nije moguće. Zato sam uveren da postoje ljudi u Vašingtonu koji sigurno žale za propuštenom prilikom da se Rusija integriše u evroatlantski poredak i da postane značajan saveznik SAD u njihovim nastojanjima da obuzdaju narastajuću moć Kine - istakao je.

U međuvremenu, mnoge svetske sile su se udružile u nametanju sankcija Rusiji. Na meti su ruske banke, kompanije, ali i pojedinci, uključujući i predsednika Putina ili šefa diplomatije Sergeja Lavrova.

Ne samo što zemlje članice EU jedna po jedna zatvaraju vazdušni prostor za ruske avione, već se radi na tome da se Moskva isključi iz svetske ekonomije. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen saopštila je da su SAD, Francuska, Nemačka, Italija, Kanada i Velika Britanija odlučile da uvedu dodatne sankcije protiv Moskve, uključujući i isključivanje određenog broja ruskih banaka iz globalnog međubankarskog platnog sistema SWIFT. 

"Jutjub" je zabranio ruskom državnom mediju RT i drugim ruskim kanalima da dobijaju novac od reklama koje se emituju uz snimke ovih medija. Sličnu odluku ranije je doneo i "Fejsbuk".

Pixabay

- Ekonomija Rusije će zbog zapadnih sankcija pretrpeti jak udarac, i to će se i te kako odraziti na rast njenog bruto društvenog proizvoda, na investicije, tehnološki i naučni razvoj itd. Rusija se osam godina spremala na sadašnje sankcije, prema rečima predsednika Putina, i samim tim preduzete su mere da se izbegne ekonomska kriza u zemlji širih razmera. Rusiji su svakako i dalje otvorena tržišta u Aziji, Južnoj Americi i Africi. Rusija i Ukrajina su među prvih deset svetskih proizvođača žitarica u svetu, a i Zapadnoj Evropi će u sledećih nekoliko godina i dalje biti potreban gas iz Rusije. Naravno, tu je i Kina kao izuzetno obećavajuće tržište za Rusiju. U najbližem vremenskom periodu se očekuju potresi na unutrašnjem tržištu Rusije, kao što su inflacija i pad vrednosti rublje. Ali Rusija se spremila na tako nešto i aktiviraće potrebne mehanizme za stabilizaciju tržišta i ekonomije. Da li će to biti dovoljno da Rusija prođe bez većih posledica, videćemo već tokom ove godine - naveo je naš sagovornik.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi