Dvostruki aršini američke „borbe za demokratiju": Ustali su zbog Kazahstana i Ukrajine, a situaciju u ovim zemljama ignorišu

Situacija u Ukrajini svakim danom se sve više zaoštrava, što zbog pretnji sa Zapada, što zbog zahteva iz Rusije da NATO pristane na bezbednosne garancije koje su tražili. Moskva zahteva obećanje da se Alijansa neće širiti na istok, tvrdeći da nema nikakve pretenzije prema Ukrajini i da vojska izvodi vežbe na ruskoj teritoriji ne planirajući okupaciju susedne zemlje, kao i da se Sjedinjene Američke Države i NATO koriste lažnim upozorenjima o okupaciji kako bi imali izgovor da pošalju oružje i vojsku na sam prag Rusije.

Povodom zahteva za bezbednosne garancije, obavljen je niz pregovora. Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov našao se sa nemačkom koleginicom Analenom Berbok, kao i sa američkim državnim sekretarom Entonijem Blinkenom. Rusija je upozorila na gomilanje NATO snaga u blizini Belorusije, Amerika je povukla svoje diplomate iz Ukrajine, turski predsednik pozvao je Vladimira Putina i njegovog ukrajinskog kolegu Vladimira Zelenskog na pregovore u svoju zemlju, a Moskvi su iz SAD konstantno stizale pretnje sankcijama.

I situacija u Kazahstanu koja je početkom meseca bila veoma napeta zainteresovala je Zapad, koji je pratio šta se dešava, ali u tišini, sve dok nije doneta odluka da snage ODKB budu poslate u ovu zemlju. Tada su usledile kritike zbog navodno neopravdane vojne akcije, dok su Rusija, Belorusija i Kazahstan tvrdili da je ona neophodna zbog umešanosti stranih terorista i plaćenika u demonstracije i nasilne akcije izgrednika koji nisu želeli da otkriju od koga su dobijali novac za podsticanje nereda.

Ratno stanje, godina druga

Oružani sukobi između vojske Etiopije i pobunjenih Tigrajaca traju od novembra 2020. godine. Aktuelni premijer Abij Ahmed Ali, koji je dobitnik Nobelove nagrade, iznenadio je svet akcijama koje je sproveo u cilju da zaustavi pobunjenike iz Tigraja. Za manje od dve godine premijer Etiopije je od miljenika međunarodne zajednice postao prezrena osoba, koju je javnost osudila zbog uloge u dugotrajnom građanskom ratu koji ima odlike genocida i potencijal da destabilizuje širu regiju Roga Afrike.

Profimedia

Kritičari kažu da je Zapad Abiju dao niz međunarodnih povlastica, a da nije uspeo da vidi, ili je namerno ignorisao, signale koji su dolazili iz Etiopije. Narodnooslobodilački front Tigraja (TPLF) decenijama je upravljao Etiopijom, održavajući stabilnost i ekonomski rast po cenu osnovnih građanskih i političkih prava. Autoritarna vladavina stranke izazvala je narodni ustanak, koji je na kraju primorao Abijevog prethodnika Hajlemarijama Desalenja da podnese ostavku.

Vladajuća klasa imenovala je Abija kao donosioca promena koji neće narušiti stari politički poredak. Ali maltene čim je došao na vlast Abij je najavio preuređenje vladajuće koalicije sastavljene od četiri partije koju je osnovao TPLF, osnivajući jednu, novu, Stranku prosperiteta, odstranjujući TPLF iz nje.

Napetosti su dostigle tačku ključanja u septembru 2020, kada su Tigrajci prkosili Abiju održavajući glasanje koje je odloženo zbog pandemije, pokrenuvši niz optužbi koje su prerasle u otvoreni sukob u novembru iste godine.

Abij je u poslednjih nekoliko meseci pokušao da izbegne međunarodnu osudu obećavajući da će zaštititi civile, smanjiti broj gladnih i izbaciti eritrejske trupe, koje su podržale etiopske snage u sukobu i koje su optužene za neke od najstrašnijih zločina u Tigraju. Ništa od toga nije ispunio, zaključuju američki zvaničnici. Kada su Sjedinjene Američke Države u maju uvele sankcije, etiopsko ministarstvo spoljnih poslova optužilo ih je za mešanje u unutrašnje stvari zemlje i nerazumevanje značajnih izazova na terenu.

AP Photo

Ipak, kada je bilo najgore i kada se strahovalo od napada na glavni grad, Amerika je ustuknula. Američka ambasada u Etiopiji odobrila je u aprilu dobrovoljni odlazak vladinom osoblju i članovima njihovih porodica zbog oružanog sukoba u toj zemlji. Kada se mišljenje međunarodne zajednice okrenulo protiv Abija, iz kabineta premijera tvrdili su da nije zabrinut zbog pogoršanja ugleda, a njegove pristalice počele su da okrivljuju Zapad za krizu u zemlji, dok su Sjedinjene Američke Države ćutale i nisu imale toliko oštre reči za postupanje etiopske vlade, da bi na kraju Tigrajce prepustili same sebi, ne osvrćući se mnogo na i dalje napetu situaciju u zemlji.

Jednogodišnja samovolja vojske

Državni udar u Mjanmaru počeo je ujutro 1. februara 2021, kada je demokratski izabrane članove vladajuće stranke, Nacionalne lige za demokratiju (NLD), svrgnula s vlasti Vojska Mjanmara. Vršilac dužnosti predsednika Mjin Šve proglasio je jednogodišnje vanredno stanje i saopštio da upravljanje državom na sebe preuzima vrhovni komandant Min Aun Hlajn.

Rezultati opštih izbora održanih u novembru 2020. proglašeni su nevažećim i saopšteno je da će naredni izbori biti održani po završetku vanrednog stanja. Državni udar odigrao se dan pre planiranog polaganja zakletve članova parlamenta Mjanmara, a predsednik Vin Mjin i državna savetnica Aung San Su Ći su privedeni, zajedno sa ministrima, njihovim zamenicima i članovima parlamenta.

AP Photo/Peter Dejong, File

Vin Mjin je dva dana kasnije optužen za kršenje smernica tokom kampanje i uvođenje ograničenja zbog pandemije kovida 19 koja nisu u skladu sa članom 25 Zakona o upravljanju prirodnim katastrofama. Aung San Su Ći je optužena za kršenje zakona o hitnim slučajevima u borbi protiv kovida 19 i za ilegalni uvoz i upotrebu radio i komunikacionih uređaja, posebno šest ICOM uređaja iz njenog bezbednosnog tima i voki-tokija, koji su zabranjeni u Mjanmaru i za koje je pre kupovine potrebno odobrenje od vojnih vlasti. Oboma je prvobitno određen dvonedeljni pritvor. Aung San Su Ći je 16. februara prošle godine dobila dodatnu krivičnu prijavu za kršenje Nacionalnog zakona o katastrofama, dve dodatne optužbe za kršenje zakona o komunikacijama i nameru izazivanja javnih nemira 1. marta i još jednu za kršenje zakona o službenoj tajni 1. aprila.

Građani su odmah izašli na ulice tražeći oslobađanje Aung San Su Ći i drugih demokratski izabranih predstavnika naroda, ali je vojska bila nemilosrdna pokušavajući da uguši nemire. Od 12. aprila 2021. godine najmanje 707 civila, uključujući decu, ubile su vojne ili policijske snage, dok je najmanje 3.070 ljudi pritvoreno. Tri istaknuta člana NLD su umrla dok su bili u policijskom pritvoru u martu 2021. godine.

Prvobitna četvorogodišnja zatvorska kazna određena pritvorenoj državnoj savetnici smanjena je u decembru na dve godine odlukom vlade koju je imenovala vojska. Predsednik Vin Mjin osuđen je na četiri godine zatvora, navodi se u izveštaju državne televizije. Oboje će služiti kazne na mestima gde su trenutno pritvoreni, koja nisu otkrivena, što sugeriše da neće biti poslati u regularni zatvor.

AP Photo, File

Amerika je i ovaj državni udar gledala skoro skrštenih ruku, ali se za svoje ljude pobrinula. Deni Fenster, američki novinar koji je u Mjanmaru osuđen na 11 godina zatvorske kazne, pušten je na slobodu nakon pregovora sa bivšim američkim ambasadorom u Ujedinjenim nacijama Bilom Ričardsonom.

Narod prepušten sam sebi

Sudan je zapao u haos nakon što je vojska 25. oktobra prošle godine raspustila vladu zemlje i proglasila vanredno stanje. To je srušilo nade da će doći do mirne tranzicije vlasti nakon svrgavanja bivšeg predsednika Omara el Bašira 2019. godine.

Nekoliko dana posle vojnog puča general Abdel Fatah Burhan izjavio je da je svrgnutog premijera Abdalu Hamdoka smestio u svoju rezidenciju kako bi garantovao za njegovu bezbednost, da bi ga ubrzo zatim pustio da ide svojoj kući. 

Burhan je stao u odbranu vojnog preuzimanja vlasti, optuživši političare za huškanje na oružani obračun. 

Vojno preuzimanje vlasti zaustavilo je tranziciju Sudana ka demokratiji, dve godine nakon što je narodni ustanak srušio dugogodišnjeg autokratu Omara el Bašira.

Profimedia

Sudanom je od 2019. vladao savez uspostavljen između vojnih i civilnih grupa, u kom je često bilo trzavica. Burhan je kao šef Suverenog saveta poslednje dve godine obavljao funkciju šefa države, koju je trebalo da prepusti civilnom lideru neposredno pre državnog udara, ali je na kraju raspustio Savet, rekavši u televizijskoj izjavi da će održati izbore u julu 2023. i tada predati moć „nezavisnoj i poštenoj predstavničkoj vladi“.

Tim je prekršen dogovor koji je postignut kada je Bašir svrgnut tokom državnog udara 2019, a prema kom bi prvo vojni savet bio zadužen za rukovođenje zemljom 21 mesec, nakon čega bi civilna uprava vladala savetom narednih 18 meseci. Suvereno veće pokazalo se kao nestabilan savez, narod je postao nezadovoljan, a tenzije između civilne i vojne vlasti postajale su sve veće, pa je posle vojnog puča došlo do velikih demonstracija tokom kojih se vojska sukobljavala sa civilima, ubivši nekoliko desetina ljudi i ranivši stotine osoba koje su zbog nezadovoljstva izašle na ulice.

Sjedinjene Američke Države ni tada se nisu proslavile svojom reakcijom, pa su samo na nivou osvrta osudile ono što se dešava. Bela kuća je na konferenciji za medije rekla da je Bajdenova administracija duboko uznemirena događajima koji se odvijaju u Sudanu, dok je Ujedinjeno Kraljevstvo nazvalo puč neprihvatljivom izdajom sudanskog naroda.

Tek kada je početkom januara Abdala Hamdok, koji se mesec dana posle vojnog puča vratio na funkciju kako bi formirao vladu tehnokrata uoči izbora 2023. godine, podneo ostavku na mesto premijera, SAD su preko Tvitera pozvale sudanske lidere da obezbede civilnu vlast i da prekinu sa nasiljem nad demonstrantima, ali se sve završilo na tome, bez ikakvih uvedenih sankcija i ozbiljnih pretnji.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi