Da li misle da smo baš toliko naivni: Opozicija se sada udružuje u jednu kolonu, hoće da formiraju novi DOS

Ako čovek dva puta u šumi naleti na isto drvo, to znači da se izgubio. Građani Srbije su pre dvadeset tri godine, iz najboljih namera, zavedeni, skrenuli sa puta i naleteli na drvo zvano Demokratska opozicija Srbije (DOS). Čini se da se narodu Srbije ovih dana ponovo nudi to isto drvo, ovoga puta u ruhu "novog DOS-a''. I od starog DOS-a se narod Srbije teško i decenijama oporavljao, pa ne smemo ni da zamislimo šta bi se desilo kada bi se naš narod na izborima 17. decembra, poput čoveka u šumi, izgubio. 

I kada se zapuši nos, opet se oseća na (novi) DOS

Kažu da se ispit nikada ne pada dva puta na istom pitanju, kao što se ni polaganje vožnje ne pada dva puta na istom prekršaju. Naš narod nije ni toliko naivan, pa da mu se tako lako dva puta na isti način od istih ili sličnih aktera mogu prodati rogovi za sveću. Stoga su oni koji su pokrenuli "operaciju novi DOS'', svesni koliko je onaj stari omražen u narodu, sigurno osmislili strategiju da ono što su pripremili što manje liči na ono što upravo jeste. Stvari se moraju što bolje prikriti, jer i pored protoka vremena od skoro četvrt veka, još uvek nisu zaboravljena brojna nepočinstva srpske petooktobarske "elite''.  

Sve je više naznaka da se srpska opozicija grupiše pred predstojeće izbore tako da skoro svi idu u jednu kolonu. Levi i desni, proruski i prozapadni, sa samo jednim zajedničkim imeniteljem, a to je politika - protiv Aleksandra Vučića. Da je opozicija na tom putu, najbolje svedoči nedavna izjava predsednika novog DSS-a, Miloša Jovanovića u Utisku nedelje, kada je najavio da odustaje od politike ,, da ovi odu , a da se oni ne vrate'' i da se okreće samo ka politici "da ovi odu'' , što znači da je spreman i na koaliciju sa "onima'', a pre svega sa Draganom Đilasom - što je implicitno i najavio upravo u toj emisiji.  

Printscreen/Youtube

Ono na šta računaju, kako politički faktori koji sebe vide kao činioce tog novog DOS-a, tako i njihovi spoljni mentori,  jeste personalizovana negativna kampanja oko jedne ličnosti, Aleksandra Vučića, gde bi oni nakon kampanje dehumanizovanja predsednika Srbije i predstavljanja njega kao "najvećeg zla'' napravili referendumsku atmosferu u kojoj ne bi bilo bitno ko je za kakvu politiku i ideologiju, već bi bilo samo bitno da glasa protiv Aleksandra Vučića, kog bi predstavili kao najveći problem koji moraju da uklone, a da bi se o svim tim pitanjima kakvu politiku voditi, raspravljalo posle njihovog dolaska na vlast. Kao što je Miloš Jovanović i najavio - bitno im je samo "da ovi odu''. Sve je ovo, međutim, već viđeno i u pitanju je repriza petoktobarskog scenarija. U pitanju je samo providan pokušaj da se staro i pokvareno vino sipa u nove mehove.  

Mala je ovo zemlja, koliki su oni izdajnici

Nakon obaranja Slobodana Miloševića, pokazalo se da nije Milošević bio ni glavni ni jedini problem i da isti oni koji su ga rušili zaista "nisu napadali Srbiju zbog Miloševića, nego Miloševića zbog Srbije''. Ne želimo nipošto da idealizujemo period njegove vladavine, niti da osuđujemo sve one građane Srbije koji su bili protiv njegove politike, već samo da ukažemo na to da su tu veliku narodnu energiju iskoristili spoljni faktori, koji su i za vreme novih vlasti nastavili da razaraju Srbiju, često i uz punu asistenciju upravo tih novih vlasti u Srbiji. 

Sve su uradili i nakon pada Miloševića da oslabe srpski faktor na Balkanu, pa smo tako imali otcepljenje Crne Gore, a nedugo zatim i proglašenje nezavisnosti tzv. Kosova. Da nije došlo do promene vlasti u Srbiji 2012. godine, a na pokrajinskom nivou 2016. godine, verovatno bismo sada imali severnu srpsku pokrajinu Vojvodinu na pola puta ka odvajanju po crnogorskom scenariju, jer je upravo to bio dugoročni cilj, ne samo glavnog autonomaša - komedijaša i "junaka'' petog oktobra, Nenada Čanka, već i Demokratske stranke, koja je dok je vršila pokrajinsku vlast radila na uspostavljanju vojvođanskog tzv. ustava i akademije nauka. 

Printscreen/Youtube

Koliko god je Slobodan Milošević pravio greške, može li se opravdati jedna od najvećih sramota i nacionalnih izdaja, poput izručenja bivšeg predsednika države Haškom tribunalu od strane novih vlasti, a sve to u trenutku kada nismo ni imali Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom i kada je sve to bilo nezakonito i protivustavno?!  Pa još i na Vidovdan. 

Pljačkaške privatizacije i uništavanje srpske vojske - zaostavština starog DOS- a

Ono po čemu će građani Srbije najbolje upamtiti stari DOS, osim onog što smo naveli u redovima iznad, svakako jeste pljačka neviđenih razmera i tajkunizacija Srbije bez presedana. Svi se sećamo brojnih pljačkaških privatizacija, kada su desetine, pa i stotine hiljada građana ostavljeni na ulici i bez radnih mesta, a nova tajkunsko-politička kasta je budzašto preuzimala bivše državne i društvene firme i na osnovu toga sticala basnoslovne profite. Usledila je i skoro pa totalna likvidacija domaćeg bankarskog sektora, ukidanje SDK, ZOP-a , kako se ne bi kontrolisao platni promet i pljačka epskih razmera od strane nove "elite'' . 

Srbija je početkom dvehiljaditih postala zemlja koja je bila uglavnom u epicentru loših vesti, a naročitu pažnju, čak i međunarodnog faktora, privukle su čuvene 24 sporne privatizacije, među kojima su bili: Luka Beograd, C Market, Mobtel, Nacionalna štedionica, Trudbenik,  Sartid, Zastava Elektro, Šinvoz, Keramika Kanjiža, Nuba, Jugoremedija, Prosveta, Tehnohemija, Srbolek, ATP Vojvodina, Azotara  i dr. Posebna bruka za našu zemlju, jeste bio skandal oko izvoza šećera u EU, zbog čega je Srbija bila pod zabranom izvoza šećera od godinu i po dana. I ne, to se nije desilo pod Slobodanom Miloševićem, nego pod novim, "proevropskim vlastima''. 

YouTube/MUP

Kada je reč o nacionalnoj politici, ona se vodila tako da smo se mahom izvinjavali drugima, i za šta smo bili krivi i za šta nismo, da smo više vodili računa o tuđim žrtvama nego o sopstvenim. Srbija je vodila i bezbednosno neodgovornu politiku  na način da je ukinula Službu za istraživanje i dokumentaciju (SID), a jedno vreme u Ministarstvu spoljnih poslova su bile ukinute šifre u komunikaciji! Vodila se politika na način ,"da Srbija nema ni svoje neprijatelje, pa ni tajne''. Osim što je svoje ratnike uglavnom isporučivala Haškom tribunalu, i oni koji su pretekli od haškog kazamata, degradirani su na druge načine, time što su mnogi komandanti , a posebno iz vremena NATO agresije, imali niže pozicije od onih koje svojim znanjem i patriotizmom zaslužuju, ili time što su prevremeno penzionisani.

Ukinut je obavezni vojni rok, oružje je masovno uništavano, tenkovi su topljeni u Železari koja je poklonjena budzašto Amerikancima, a koji su iz iste otišli glavom bez obzira čim su izvukli profit za sebe i kad im nije više bila interesantna. 

Oporavak nakon 2012. godine - kome smeta jaka Srbija

Za razliku od tadašnjeg vremena, kada je sve propadalo, Srbija se, nakon što se srećom otarasila DOS-a, postepeno opravila, pa sada spomenuta Železara u Smederevu radi punom parom zahvaljujući našim kineskim prijateljima koji cene suverenu i multivektorsku politiku Srbije. Oružje i tenkove više ne uništavamo, već naprotiv nabavljamo novo. Tako je Vojska Srbije ove godine dostigla svoj najbolji plasman ikada na Global Fajerpauer listi najjačih armija sveta, kao prva u regionu. To je bila naučna fantastika  u eri kada nas je vodio predsednik Srbije "koji i nije bio nešto ponosan na tu funkciju''.

Nakon dolaska prethodnog DOS-a na vlast, svedočili smo brzom raspadu njihove koalicije, otimanju mandata jednih od drugih, žestokim podelama, sveopštoj kriminalizaciji Srbije, a na kraju je ubijen i premijer zemlje, što svedoči o sveopštoj anarhiji. Koalicija  DOS je bila heterogena i shizofrena koalicija od skoro dvadeset različitih partija i pokreta gde je svako vukao na svoju stranu i mislio da je najpametniji. I ono malo nacionalno orijentisanih snaga što je bilo tu je nasamareno, pa su uglavnom kasnije politiku kreirale, skoro pa otvoreno autošovinističke opcije. Da li imamo razloga da sumnjamo, da bi i sada kada bi uspeli u svom repriznom naumu, išta bilo drugačije? 

Ko te jednom prevari ... 

Strani faktori koji bi rado voleli da vide reprizu prevrata iz 2000. godine vrlo dobro znaju kakvo je stvarno opredeljenje građana Srbije i da na čisto građanskoj priči ne mogu postići svoje ciljeve. Kada bi samo građanisti, liberali, razni Otpori i Kanvasi, uz otvorenu podršku stranaca predovdili "novu revoluciju'', to bi izazvalo veliku odbojnost građana. Zato će pokušati nešto suptilnije. Zbog toga im je potrebno, osim sleva, jednu ličnost (Aleksandra Vučića), koju će oni personifikovati kao zlo i koju će primarno targetirati, napasti i sa desna. Dok ga jedni napadaju da je antievropejac i radikal, drugi će ga paralelno napasti da je izdajnik. Jedni će pričati da previše brine o našim interesima, jer smatraju da mi ne treba ni da imamo svoje interese, drugi će napadati da ih ne štiti uopšte. I jedni i drugi žele da opravdaju zajedničku koaliciju time da im nije bitno kakve su im ideologije, već da im je bitno sada samo da se sruši Vučić. 

Koliko je neozbiljna politika koja je samo politika protiv nekoga i nečega, a ne za nešto i programska, koliko je rasulo kada jednu koaliciju čine toliko heterogene stranke, najbolje smo videli u postpetooktobarskoj anarhiji. Staro pravilo kaže da ko te jednom prevari, prevariće te opet. Verujemo da građani Srbije ipak nisu toliko izgubljeni, a ni slepi kod očiju. Bolje bi bilo opozicionarima da nešto korisno urade za Srbiju  umesto što nam nude DOS 2.0. Ma koliko se trudili u tome, to više nikada ovde neće proći! 

Bonus video: 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi