Danas su Cveti: Požurite, ko danas prvi ubere cvet dobija pravo na jednu želju koja će mu se sigurno ispuniti, ako snažno veruje

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave praznik Cveti, uspomenu na svečani ulazak Isusa Hrista u Jerusalim, poslednju nedelju pred početak njegovih stradanja, smrt i Vaskrsenje.

Cveti se proslavljaju dan nakon Lazareve subote.

Praznične liturgije služe se u slavu Spasitelja, koji je svesno išao u susret stradanjima, pa se naredna sedmica, koja prethodi prazniku Vaskrsenja, naziva Strasna ili Stradalna nedelja.

Ovi dani Stradanja Hristovog su i poslednji dani višenedeljnog Velikog ili Časnog posta, za sve pravoslavne vernike koji su se odlučili na ovaj podvig.

Prema hrišćanskom predanju, Hristos je, praćen svojim učenicima, krenuo iz Vitanije u Jerusalim. Glas o dolasku Spasitelja i vaskrsenju Lazara Četvorodnevnog brzo se širio, pa su mu se na putu mnogi pridružili.

Profimedia

 

Na ulazu u Svetu zemlju narod ga je dočekao prostirući haljine na put kojim će proći. Mašući granama palme u znak dobrodošlice Spasitelju koji ide u susret voljnim stradanjima, narod je uzvikivao "Osana (slava) sinu Davidovu".

Praznik Cveti ustanovljen je još od prvih hrišćanskih vremena, a svečano se proslavlja od trećeg veka nove ere. U Srbiji su Cveti i narodni praznik. Na Cvetnu nedelju 1815. Miloš Obrenović, vođa Drugog srpskog ustanka, digao je narod u borbu protiv turske vlasti. Događaj Hristovog ulaska u Jerusalim na ikoni se predstavlja tako što Hristos jaše na magaretu, koga prate učenici, a narod prostire svoje haljine i baca grančice na put.

Praznik Cveti ustanovljen je još od prvih hrišćanskih vremena, a svečano se proslavlja od trećeg veka. Uoči ovog praznika drži se večernja, vrši se litija sa palmovim grančicama ili vrbama, a osvećuju se u nedelju na jutrenju posle čitanja 50. psalma, posebnom molitvom i kropljenjem bogojavljenskom vodicom. Grančice se tokom godine čuvaju pored slavske ikone u domovima.

Kako je praznik dobio naziv

Profimedia

Naziv je dobio jer je običaj da na ovaj praznik deca i devojke porane i odu da beru cveće, a Isusa je narod u Jerusalimu dočekao grančicom palme i cvećem.

Prema još jednom verovanju, ujutru je potrebno požuriti jer ko prvi stigne i ubere cvet dobija pravo na jednu želju koja će mu se sigurno ispuniti ako u nju snažno veruje.

A u istočnoj Srbiji...

Stari običaj koji se i na ovaj praznik praktikuje u istočnoj Srbiji je da se na taj dan okupe mladići i devojke na raskršću ili kod crkve, nalože vatru i igraju i pevaju dok ne počne služba u crkvi. Iako kažu, da se na veliki praznik ne radi, ipak je na Cveti valjalo posejati lan i kupus.

Devojke su se na ovaj praznik okupljale kako bi brale, sušile i sadile sveće, pa su zato nazvane svetonosnice. One su tako nazvane jer su nakon odlazaka u šume i proplanke, dolazile noseći cveće kojim su se kitile. Branje cveća praćeno je pesmom.

Na ovu nedelju mesec je pun, a verovalo se da tada ljudski um i veštine poseduju najveće moći. Zato je trebalo započinjati poslove i doneti važne odluke.

Naime, prema narodnom verovanju, oni koji na ovaj praznik započnu posao kojim žele sa uspehom da se bave, uspeće u svom naumu. Zato nikako nemojte zaboraviti da se odvažite i započnete šta god želite da radite uspešno do kraja godine.

Bonus video:

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi