KULTURA SEĆANJA PODIGNUTA IZ PEPELA: Potezi rukovodstva vraćaju dostojanstvo srpskom narodu (FOTO/VIDEO)
Ova organizovana poseta Jasenovcu nije samo pojedinačni akt, već odraz širih pozitivnih promena u našoj zemlji
Stotinu učenika i profesora Osme beogradske gimnazije i Zemunske gimnazije 26. oktobra posetiće Jasenovac. To je prva organizovana studijska poseta srpskih đaka i nastavnika najvećem srpskom stratištu. Biće to prekretnica u našoj obrazovnoj praksi i negovanju kulture sećanja.Osim Jasenovca grupa će posetiti i Pakrac. Ovo nije važno samo simbolički, kao odavanje počasti postradalim precima, već se itekako tiče i naše sadašnjosti i budućnosti.
Ko zaboravi prošlost, a pogotovo onu stradalničku i bolnu, rizikuje da mu se ona ponovi. Istorija jeste učiteljica života, a negovanje kulture sećanja je važan aspekt strategije svake ozbiljne zemlje. Obzirom na velike pomake koji su se poslednjih godina desili u Srbiji na tom polju, možemo konačno reći da je Srbija počela kao država zrelo da promišlja i da se više ne stidi svoje istorije.
A nije uvek tako bilo. Do pre nešto više od decenije u Srbiji su vladala neka druga pravila, kada smo se, umesto da dostojno obeležavamo sopstvena stradanja, isključivo izvinjavali drugima, neretko i za ono za šta nismo bili krivi. Da ova organizovana poseta Jasenovcu nije samo pojedinačni akt, već odraz širih pozitivnih promena u našoj zemlji na planu kulture sećanja, pokazuju i brojni koraci koje je naša država preduzela poslednjih godina, kao i neki najavljeni koje će tek preduzeti.
Kultura sećanja u Srbiji - sve pozitivne promene od 2012. godine do danas
- NATO agresija je počela konačno dostojno da se obeležava na državnom nivou, ne upotrebljava se više eufemizam poput bombardovanja, intervencije i sl.
FOTO: TANJUG/ MINISTARSTVO ODBRANE/ NIKOLA NEDELJKOVIĆ
- Ne stidimo se više naših boraca iz devedesetih i ratova, ne prihvatamo stigmu genocida i da smo krivi za sve - stav države je da je borba za prava Srba u regionu bila legitimna
- Konačno se herojska Bitka na Košarama dostojno obeležava, junaci sa Košara dobijaju svoje ulice, a ulaze polako i u školske udžbenike, čime se deca uče pravim vrednostima patriotizma
Printscreen/Instagram/milosvucevic_odbrana
- Državne manifestacije dostojno obeležavaju, kako stradanja Srba u NDH, tako i tokom devedesetih i zločinačke akcije Oluje - zajedničke manifestacije Srbije i Republike Srpske
- Država se trudi da na međunarodnom nivou prezentuje srpska stradanja, poput izložbe u Ujedinjenim Nacijama o genocidu nad Srbima u Drugom svetskom ratu
- Državna podrška filmovima poput Dare iz Jasenovca, Oluje, Balkanske međe i popularizacija i promovisanje istih za široke slojeve društva
- Izgradnja dva memorijalna centra - u Donjoj Gradini i Beogradu - na inicijativu predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Republike Srpske Milorada Dodika
Instagram/buducnostsrbijeav
- Organizovane studijske posete mestima velikih srpskih stradanja (poput predstojeće posete đaka Jasenovcu)
- Davanje naziva ulica po herojima, poput Blagoja Jovovića, Milana Tepića, Tibora Cerne, Nasera Vučelja i drugih
- Obeležavanje nacionalnih praznika kako dolikuje, poput Vidovdana, uvođenje Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave
- Bolji odnos države prema ratnim veteranima
- Ustanovljavanje Boračke spomenice i dodela prvih spomenica poginulim borcima
Vladimir Vasic/ATAImages
Nakon promena 2000. ljudi koji su vodili Srbiju pomislili su da će prećutkivanjem sopstvenih žrtava i večitim izvinjavanjima i ponižavanjima, poboljšati status naše zemlje u delu međunarodne zajednice. Ali, avaj, onog ko ne ceni sebe, ne cene ni drugi, tako da to nije donelo više uvažavanja našoj zemlji na internacionalnom planu, naprotiv. Jedan od najvećih diskontinuiteta, nakon političkih promena 2012. u odnosu na epohu DOS-a, jeste promena odnosa prema našoj istoriji, žrtvama, herojima i početak negovanja kulture sećanja. To je zaista bio pozitivan diskontinuitet. Ta kultura sećanja nipošto ne vređa i ne umanjuje tuđe žrtve, poštuje sve, ali poštuje i svoje.
Radun: Uništenje kulture sećanja pre 2012. godine je bilo projekat
O značaju obnove kulture sećanja za našu zemlju, razgovarali smo sa istoričarom i političkim analitičarom, Brankom Radunom.
- Od Drugog svetskog rata kod nas se negovala kultura zaborava srpskih žrtava, koja je samo delimično prekinuta dolaskom Miloševića na vlast, ali ni pod njim kultura sećanja nije bila ni približno na zadovoljavajućem nivou. Nakon 5. oktobra je nastupio medijski mrak i planska kultura zaborava, kada je maltene bilo zabranjeno da se sećamo naših žrtava, ali i da glorifikujemo najveće ličnosti iz naše istorije, poput Svetog Save. Kultura zaborava je tada bila projekat i ubeđivali su nas da naša nacionalna istorija nije bitna i da prava istorija počinje od petog oktobra. Želeli su da povodom naše istorije, žrtava i stradanja budemo blaženi u neznanju. Mnogi zaslužni velikani iz srpske kulture su bili sistematski potisnuti u zaborav - rekao je Radun.
Foto: Printskrin BN
Naš sagovornik ističe da je nakon 2012. najpre otvoren prostor za negovanje kulture sećanja, a onda je postepeno i država preuzela sve aktivniju ulogu i počela je da se podstiče odozgo i postala mejnstrim.
- Neverovatno je da nikada pre nismo imali spomenik osnivaču naše države, Stefanu Nemanji i to je odlična stvar koju je ova vlast uradila, kao i davanje ulice Blagoju Jovoviću. Obeležavanje stradanja u Oluji, egzodusa Srba iz Sarajeva, stradanja na Kosmetu, drugačiji odnos prema ratovima devedesetih jesu sve pozitivni pomaci, koji treba i dalje institucionalno da se odvijaju, ali moramo znati da i svi mi kao pojedinci treba da damo svoj doprinos, nezavisno od države i da se u tom pogledu ugledamo recimo na Jevreje – istakao je Radun.
- Konačno je od 2012. dozvoljeno i srpsko stanovište, a ne samo jugoslovensko, globalističko, antisrpsko. Za razliku od prvih nekoliko godina nakon petog oktobra, danas barem u Srbiji ne vlada jednoumlje i imamo demokratiju i pluralizam, pa iako je srpsko stanovište postalo mejnstrim, dozvoljeno je ispoljavanje i drugih mišljenja i niko ovde nije zabranjen – zaključne su reči našeg sagovornika.
Koliko je kultura sećanja važna sadašnjem srpskom rukovodstvu, najbolje svedoči izjava predsednika Srbije, Aleksandra Vučića tokom polaganja venaca na spomen obeležje žrtvama stradalim na Petrovačkoj cesti.
TANJUG/FOTO SRNA/BORISLAV ZDRINJA
Iako revoltiran time što su vandali već dva puta rušili krst na mestu stradanja, Vučić je državnički smireno rekao da je podignut i treći, najveći do sada i da koliko god puta da se desi da neko taj krst sruši, država Srbija će ga uvek podići ponovo. To je veoma ohrabrujuća izjava, koja potvrđuje da oko naših žrtava nema kompromisa i da će borba za očuvanje sećanja na njih biti teška, ali i uporna. O takvom odnosu prema žrtvama smo za vreme prethodne vlasti do 2012. mogli samo da sanjamo. Te žrtve nisu bile uzaludne i živeče sve dok ih mi ne zaboravimo, a nećemo ih nikada zaboraviti. Sada se i naša država konstantno bori za njih. Neka bude borba neprestana!
Bonus video:
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari