Kina je spremna da se bori za Tajvan, ali... Šta sprečava Peking da pokrene sukob sa Tajpejom?

Laj Čing Te inaugurisan je prošlog meseca na mesto predsednika samoupravnog ostrva Tajvan. Tvrdolinijaš koji se zalaže za nezavisnost i za formalno odvajanje od Kine održao je provokativan govor potvrđujući suvereno postojanje pokrajine koju Peking smatra neodvojim delom Narodne Republike Kine.

Kina je brzo odgovorila tako što je pokrenula vojnu vežbu oko ostrva, što je, prema rečima Pekinga, bila vežba "preuzimanja moći" i formiranja efikasne pomorske blokade.

Iako je verovatno da je ova vežba bila unapred planirana i da bi se desila bez obzira na to, ona je ipak bila najveća i najznačajnija vežba koju je Kina održala do sada, veća od one koja je usledila posle kontroverzne posete Nensi Pelosi ostrvu 2022.

U skladu s tim, zvanična retorika kontinentalne Kine prema Tajvanu takođe je postala primetno agresivnija nego ikada ranije, pri čemu je portparol njenog ministarstva spoljnih poslova izjavio: "Snage za nezavisnost Tajvana ostaće slomljenih glava i u krvi nakon sukoba sa velikim... trendom Kine za postizanje potpunog ujedinjenja".

Profimedia

Peking je uvek iznosio kristalno jasan stav o ponovnom ujedinjenju sa ostrvom, ne isključujući upotrebu sile, ali poslednjih godina ovo pitanje se intenziviralo pošto su SAD namerno podgrevale tenzije sa Tajvanom kako bi da provocirale Kinu, manipulišući paradigmom u pravcu sukoba između autoritarizma i demokratije, što se drastično ubrzalo nakon izbijanja sukoba u Ukrajini.

Da li je Kina spremna da rizikuje?

- Ovo bi bio još jedan značajan momenat u međunarodnim odnosima, koji bi, za razliku od Ukrajine, zapravo mogao da pokrene direktan rat sa samim SAD. Peking ima o čemu da razmišlja. Odluka da se ponovo zauzme Tajvan silom izazvala bi kolosalnu zapadnu reakciju koju bi SAD brzo iskoristile da afirmišu jedinstvo sa svim svojim saveznicima - pisao je politički analitičar Timur Fomenko za RT.

On je naglasio da bi to uključujivalo hitne mere razdvajanja, kojima Kina dugo pokušava da se odupre. To bi uključivalo potpuni embargo na slanje mikročipova u Kinu i drugih važnih tehnoloških elemenata, trenutno isključenje bitnih kineskih proizvoda sa tržišta, potencijalnu zaplenu valutne imovine koju drže Kinezi i široko rasprostranjenu kampanju cenzure koja bi zabranila Tiktok i CCTV, između ostalog.

Politički, kao što su SAD učinile sa Ukrajinom i članstvom u NATO-u, takođe bi se očekivalo preduzimanje novih koraka pod maskom posledica takvog sukoba, piše Fomenko.

Profimedia

- SAD bi verovatno otvoreno napustile Politiku jedne Kine, a zatim bi priznale nezavisnost Tajvana i istakle da su protiv aneksije ostrva ukoliko do toga dođe. Sve to znači da bi politički i ekonomski troškovi za Kinu bili ogromni. Stoga je pitanje koliko koristi moraju biti veće od troškova da bi Peking konačno odlučio da izvrši invaziju? - objašnjava analitičar.

Kinesko strpljenje

Kina se, zapravo, strateški priprema za ovaj scenario decenijama. Prvo, potencijalni ratni scenario je kritičan faktor u pravcu kretanja privrede zemlje. Kina sprovodi sve masovniju korenizaciju čipova, tehnoloških lanaca snabdevanja i druge važne robe, nastojeći da postepeno ukine potrebu za inostranim uvozom.

SAD već dugo pokušavaju da iskoriste lanac snabdevanja poluprovodnicima i zavisnost Kine od Tajvana za veliki deo tog lanca, kao stratešku "tačku gušenja" da bi osakatili ekonomski i vojni razvoj Kine. Peking je pojačano ulagao kako bi pokušao da se izvuče iz ovog ograničenja i otrgne se od takve zavisnosti što je pre moguće, dok istovremeno pokušava da unapredi sopstvene sposobnosti.

Profimedia

- Osim toga, Kina se dugo pripremala za mogućnost da SAD pokušaju da joj nametnu potpuni pomorski embargo, koliko god to malo verovatno bilo. Pentagon je dobio zadatak da pripremi studiju o tome kako bi takav embargo bio moguć. Cilj bi, naravno, bio da se Kina vojno osakati tako što će joj se uskratiti pristup stranim zalihama goriva u pokušaju da se iskoristi nedostatak energetske nezavisnosti kao još jedna "tačka gušenja" - kaže Fomenko.

Najveći odgovor Pekinga na ovo, kako ističe analitičar, bio je da izgradi inicijativu Pojas i put i iskoristi strateške partnere kao što je Pakistan za stvaranje alternativnih pomorskih i komercijalnih puteva koji efektivno izbegavaju pomorske periferne regione koje su SAD sve više militarizovale. Ovo, takođe, uključuje povećanje strateške i energetske integracije sa Rusijom.

- Kada se te stvari posmatraju u kontekstu, Kina se svakako sprema za nepredvidljivu situaciju rata, kao i za ekonomska prilagođavanja koja bi bila potrebna u takvom scenariju. Međutim, takođe ostaje tačno da u ovom trenutku Si Đinping nije odustao od diplomatije, i koliko god da je zadržao podsticaj za ekonomski razvoj zemlje kroz integraciju sa zapadnim tržištima, malo je verovatno da će lako doneti tako važnu odluku - navodi analitičar.

- Međutim, moramo biti iskreni da se sa načinom na koji se svet menja ova vrata sve više zatvaraju i većini ljudi je očigledno da na trenutnoj putanji Tajvan nema apsolutno nikakvog interesa za ujedinjenje. Dakle, koje opcije Kini preostaju sa Tajpejom? Ko uzme kajaće se, ko ne uzme kajaće se - zaključuje Fomenko.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi