Iran i SAD su nekad bili prijatelji, a onda se naglo promenilo sve: Kako su Vašington i Teheran postali zakleti neprijatelji

Iako su trenutni odnosi između dve zemlje trenutno na nikad nižoj tački, Iran i Sjedinjene Američke Države nekada su bili prijatelji.

To je promenila Islamska revolucija 1979. godine i od tada tenzije između dve države rastu sve više, toliko da sada postoji realna mogućnost direktne konfrontacije između dva neprijatelja.

Napadi SAD na milicije koje podržava Iran u Iraku i Siriji dodatno su produbili neprijateljstvo dugo četiri i po decenije.

Kratkotrajni skladni odnosi

Britanski i američki obaveštajci su bili ključni u pomaganju iranskoj vojsci da svrgne premijera Mohameda Mosadeka 1953. godine.

Ova intervencija, ili mešanje, kako se na to gledalo u zemlji, vratilo je na vlast nepopularnu zapadnjačku monarhiju šaha Mohameda Reze Pahlavija, koji je u velikoj meri zavisio od podrške SAD.

Profimedia

U središtu ove podrške bilo je obećanje pristupa prirodnim resursima zemlje, posebno nafti, ali je ovaj savez ubrzo bio narušen.

Godine 1979. raspoloženje počinje da se menja širom zemlje sa talasom građanskih nemira i narodnih protesta.

Islamska revolucija

Ustanak je doveo do povratka velikog ajatolaha Ruholaha Homeinija posle nekoliko godina izgnanstva - njegova platforma i moć podstaknuti su žestokim protivljenjem onome što je smatrao servilnom prozapadnom monarhijom.

Preuzimajući vlast novi vrhovni vođa bi transformisao zemlju u radikalnu islamsku teokratiju, a u srcu transformacije bila je želja da se revolucija proširi na susedne zemlje, što je projekat koji traje do danas.

Nova militantna grupa Hezbolah zaklela se 1985. na odanost Homeiniju i od tada je taj odnos postajao sve jači.

AP Photo/Hussein Malla

Hezbolah je sada najmoćnija militantna grupa na svetu, koja se često opisuje kao država u državi u Libanu.

Širenje iranskog uticaja eksponencijalno je raslo u naredne četiri decenije, što je smetalo Sjedinjenim Američkim Državama i njihovim saveznicima.

Prvi sukob

Do prvog velikog sukoba došlo je brzo. Nastao je nakon što su radikalni iranski studenti uzeli za taoce 52 američke diplomate i državljana u ambasadi SAD.

Zadržani su 444 dana od 4. novembra 1979. do puštanja na slobodu 1981. godine.

SAD su to nazvale ozbiljnim kršenjem međunarodnog prava, ali su u Iranu na to gledali kao na udar na prekomerni uticaj SAD i njihovo mešanje u unutrašnje poslove zemlje.

Profimedia

To je takođe odgovaralo novom režimu, koji se protivio normalizaciji odnosa sa zapadnim zemljama, posebno sa Amerikom, koju su ajatolasi označili kao Veliku Satanu u svojim sve vatrenijim govorima o spoljnoj politici.

Tokom peracije Orlova kandža, katastrofalnog pokušaja SAD da oslobode taoce, helikopter se srušio na transportni avion, izazvavši požar u kome je poginulo osam vojnika.

Za to vreme SAD su prekinule diplomatske odnose sa Iranom i zabranile većinu trgovinske razmene.

Produbljivanje neslaganja

Kada je Irak 1980. izvršio invaziju na Iran SAD su dale veliku podršku Iraku na čelu sa Sadamom Huseinom. Borbe, koje su trajale do 1988. godine, dovele su do ogromnih žrtava na obe strane, a procenjuje se da je u sukobu poginulo oko milion Iranaca.

Odnosi sa SAD ostali su loši. Bombardovanje kasarne u Bejrutu, operacija Bogomoljka, afera Iran-kontra i sankcije bili su crvene linije za dve ideološki suprotstavljene zemlje, koje su naizgled uvek bile u sukobu ili blizu njega.

Tek 1998. činilo se da je bilo naznaka da bi odnosi mogli da se poboljšavaju. Državni sekretar Medlin Olbrajt sastala se sa zamenikom iranskog ministra spoljnih poslova, što je bio kontakt na najvišem nivou od revolucije, ali idila nije potrajala.

Profimedia

Nekoliko godina kasnije, 2002. godine, predsednik Džordž Buš je označio Iran kao deo „osovine zla“ - zajedno sa njegovim susedima Irakom i Severnom Korejom.

Američki zvaničnici takođe su tvrdili da je Iran vodio tajni nuklearni program sa namerom da napravi bombu.

Pokušaji postizanja diplomatskih dogovora od tada su se uglavnom završavali neuspehom.

Sporazum kratkog daha

Predsednik Barak Obama pokušao je da preko ublažavanja sankcija ukroti iranski nuklearni program i na kraju je sklopljen sporazum poznat kao Zajednički sveobuhvatni plan akcije (JCPOA).

On je sklopljen sa nadom da će odvratiti Iran od pravljenja atomske bombe ili u najmanju ruku usporiti napredak, ali mnogi republikanci su na to gledali sa sumnjom tvrdeći da je to, zajedno sa ukidanjem sankcija, Irancima dalo više moći da šire svoj uticaj širom regiona.

Profimedia

Zbog toga je Donald Tramp kad je došao na vlast raskinuo sporazum povukavši Ameriku iz JCPOA.

Tenzije između Irana i Amerike brzo su počele da jačaju. Predsednik Tramp je kasnije proglasio Korpus iranske revolucionarne garde (IRGC) terorističkom organizacijom.

Možda najznačajniji događaj koji naglašava koliko je odnos narušen i koliko su se dve zemlje udaljile jeste napad američkog drona 3. januara 2020.

Kasem Sulejmani, komandant snaga IRGC Kuds i jedan od najmoćnijih ljudi u Iranu, i šire u regionu, ubijen je u napadu u Bagdadu. Američka akcija izazvala je šok na Bliskom istoku, a Iran je obećao osvetu. Režim je takođe izjavio da više neće ograničavati svoj nuklearni program.

Sve ovo je u pozadini za aktuelnih događaja, koji dodatno čine skoro nemogućim poboljšanje odnosa.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi