Šta je cionizam? Ko su cionisti?

Otkad je izbio sukob na Bliskom istoku između Izraela i Hamasa u Pojasu Gaze, često se mogu čuti reči "cionisti", "cionizam", kao i izraz "jevrejski doseljenici", koje se obično koriste u negativnom kontekstu, iako većina sveta ne zna ni šta znače.

Cionizam je izraelska nacionalna ideologija. Cionisti veruju da je judaizam i nacionalnost i religija i da Jevreji zaslužuju sopstvenu državu u svojoj prapostojbini, Izraelu, na isti način na koji francuski narod zaslužuje Francusku ili kineski narod treba da ima Kinu.

Jevreji često svoju nacionalnu pripadnost identifikuju sa biblijskim kraljevstvima Davida i Solomona, oko 950. godine pre nove ere. Savremeni cionizam, koji se gradi na dugogodišnjoj jevrejskoj čežnji za „povratkom u Cion“, počeo je u 19. veku - otprilike u vreme kada je nacionalizam počeo da jača u Evropi. Sekularni austrijski jevrejski novinar Teodor Hercl bio je prvi koji je oko 1896. pretvorio jevrejski nacionalizam u međunarodni pokret.

Hercl je iz prve ruke bio svedok brutalnog evropskog antisemitizma i postao uveren da jevrejski narod nikada ne može preživeti van svoje zemlje. Pisao je eseje i organizovao sastanke koji su podstakli masovnu jevrejsku emigraciju iz Evrope na sadašnju teritoriju Izraela i Palestine. Pre Hercla tamo je živelo oko 20.000 Jevreja; do trenutka kada je Adolf Hitler došao na vlast u Nemačkoj broj je bio oko osam puta veći.

Iako se svi cionisti slažu da Izrael treba da postoji, dugo se ne slažu oko toga kako bi njegova vlada trebalo da izgleda. U najopštijem smislu, cionistička levica, koja je dominirala politikom zemlje do kasnih 1970-ih, usmerena je ka postizanju mira sa arapskim narodima, želi više vladine intervencije u ekonomiji i preferira sekularnu vladu nad verskom. Cionistička desnica, koja trenutno ima komandne pozicije u izraelskoj vladi i popularno mišljenje, ima tendenciju da bude skeptičnija prema sporazumima „zemlja za mir“, liberarnija je po pitanju ekonomije i bez problema meša religiju i politiku.

AP Photo

Arapi i Palestinci se generalno protive cionizmu, jer eksplicitno jevrejski karakter izraelske države znači da Jevreji imaju privilegije koje drugi nemaju. Na primer, bilo koji Jevrejin bilo gde u svetu može postati izraelski državljanin, što je pravo koje se ne proširuje ni na jednu drugu klasu ljudi.

Arapi, dakle, često vide cionizam kao vrstu kolonijalizma i rasizma koji ima za cilj prisvajanje palestinske zemlje i sistematsko obespravljenje Palestinaca. Arapske države su 1975. zapravo izdejstvovale rezoluciju Generalne skupštine UN kojom se cionizam označava kao „oblik rasizma i rasne diskriminacije“, iako je ona ukinuta 16 godina kasnije.

Stvaranje države Izrael

Vekovima su Jevreji živeli širom sveta. Skoro svaka zemlja ima svoju jevrejsku manjinu. Dve zemlje imaju veliku jevrejsku zajednicu: Izrael i Sjedinjene Američke Države (obe oko 6 miliona ljudi). Ali od više od 300 miliona stanovnika, 6 miliona Jevreja u SAD su samo mala manjina. U Izraelu, s druge strane, skoro 80 odsto stanovništva su Jevreji.

Država Izrael je osnovana posle Drugog svetskog rata, 1948. naa Bliskom istoku na teritoriji an kojoj su Jevreji živeli hiljadama godina sa svojim susedima Arapima. Zbog istorije i religije Jevreji su generacijama osećali snažnu povezanost sa ovim regionom. Mnogi evropski Jevreji koji su preživeli Holokaust otišli ​​su da žive u Izraelu posle rata. Mnogi Jevreji iz arapskih (muslimanskih) zemalja takođe su migrirali u Izrael.

Ujedinjene nacije su podržale podelu Palestine na jevrejski i arapski deo, kao i stvaranje nove države Izrael. Među arapskim stanovništvom, međutim, bilo je dosta otpora. Neposredno nakon stvaranja države Izrael pet susednih arapskih zemalja objavilo je rat Izraelu. Izrael je pobedio u tom ratu. Mnogi arapski stanovnici regiona morali su da pobegnu iz zemlje.

Profimedia

Sedamdesetpetogodišnju istoriju Izraela karakteriše borba sa Palestincima, koji Izrael vide kao okupatorsku silu.

Razlika između cionista, Jevreja i Izraelaca

Dakle, cionista je neko ko teži nezavisnoj jevrejskoj državi. Za mnoge religiozne Jevreje, Izrael je „obećana zemlja“, ali i mnogi nereligiozni Jevreji takođe cene činjenicu da postoji zemlja u kojoj Jevreji mogu da žive u slobodi i sigurnosti.

Danas se reč cionista često koristi u negativnom kontekstu. Mnogi Palestinci i njihove pristalice više ne prave razliku između reči „Jevrejin“, „Izraelac“ i „cionista“. Većina Jevreja ne živi u Izraelu, a nije ni svaki stanovnik Izraela Jevrejin; jer u Izraelu takođe živi mnogo nejevreja. I nisu svi Izraelci "jevejski doseljenici" koji žele da osvajaju sve više palestinske zemlje.

Ogromna većina Jevreja veruje da država Izrael treba da nastavi da postoji, ali mnogi Jevreji koji žive u Izraelu i drugde zalažu se za palestinsku državu uz Izrael kao moguće rešenje za sukob.

Iako se mnogi Jevreji identifikuju sa cionizmom, i dalje postoji mnogo različitih gledišta. To je dovoljan razlog da se ne mešaju reči "Jevrej", "Izraelac" i "cionista".

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi