Da li Izrael sprovodi genocid u Pojasu Gaze?

Više od 11.000 ljudi je ubijeno u Gazi od 7. oktobra, nakon što je smrtonosni napad Hamasa podstakao Izrael da objavi rat i započne vojnu ofanzivu duž gusto naseljenog pojasa zemlje u kom živi više od dva miliona ljudi.

Izrael je posle višednevnih poziva pristao da uvede višečasovne svakodnevne humanitarne pauze na severu Pojasa nakon pritiska američkog predsednika Bajdena, ali su mnogi međunarodni lideri izrazili zabrinutost zbog civila uhvaćenih u unakrsnu vatru.

To je bilo dovoljno da podstakne Krega Mokibera, visokog zvaničnika Ujedinjenih nacija za ljudska prava, da podnese ostavku zbog „neuspeha“ organizacije da reaguje protiv „udžbeničkog primera genocida“. U saopštenju za javnost od 2. novembra zasebna koalicija eksperata UN na sličan način je izrazila zabrinutost, upozoravajući da su Palestinci „u velikoj opasnosti od genocida“.

U četvrtak su tri palestinske organizacije za ljudska prava podnele tužbu Međunarodnom krivičnom sudu (MKS), tražeći naloge za hapšenje izraelskih lidera, uključujući premijera Benjamina Netanijahua, zbog genocida.

Međutim, naučnici su u nedoumici oko toga da li se trenutni sukob još može zvanično klasifikovati kao genocid.

Šta je genocid?

Genocid se može definisati iz tri ugla: pravnog, društveno-naučnog i konvencionalnog, prema Aleksanderu Hintonu, predsedavajućem Uneskove prevencije genocida na Univerzitetu Ratgers u Nju Džerziju.

AP Photo/Adel Hana

Konvencija UN o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida definiše genocid kao „bilo koju od sledećih radnji počinjenih sa namerom da se uništi, u celini ili delimično, nacionalna, etnička, rasna ili verska grupa kao takva“. Dela uključuju „ubistvo članova grupe, nanošenje teških telesnih ili psihičkih povreda članovima grupe, namerno ugrožavanje uslova života grupe sa ciljem da se dovede do njenog fizičkog uništenja u celini ili delimično, izricanje mera za sprečavanje rađanja unutar grupe i/ili prisilno premeštanje dece iz grupe u drugu grupu”.

Većina naučnika koja je pričala za strane medije pozvala se na ovu definiciju, koja je nastala 1948. Međutim, stručnjaci kažu da je pravna definicija varljiva jer je prag za dokazivanje genocidne namere izuzetno težak.

- Mora se dokazati da je počinilac ne samo počinio radnje, već i da ih je počinio sa vrlo specifičnom namerom da uništi grupu. To može biti visoka granica jer ljudi vrlo često doprinose genocidnoj politici, čak i ako im to nije direktna namera - rekao je za američki portal „Tajm" Ernesto Verdeja, profesor na Univerzitetu Notr Dam koji je specijalizovan za genocid.

Mnogi društveni naučnici, međutim, definišu genocid na širi način.

- Trenutna zakonska definicija identifikuje veoma uzak skup kategorija žrtava: etničke, rasne, nacionalne, verske, ali ne uzima u obzir ljude koji su meta zbog njihovog socioekonomskog statusa ili političkog identiteta, ili čega već - naglašava Verdeja.

Tanjug/AP Photo/Fatima Shbair)

Hinton dodaje da se kolokvijalnija definicija genocida fokusira na ideju „razaranja velikih razmera i dela počinjenih protiv stanovništva“. Mnogi mogu ukazati na Holokaust kao na najbolji primer za to, iako se genocid, zasnovan na ovoj široj definiciji, desio mnogo puta od tada, u mestima kao što su Ruanda i Gvatemala.

Da li je genocid ovo što se sada dešava u Pojasu Gaze?

Raz Sigal, programski direktor studija genocida na Univerzitetu Stokton, konkretno kaže da je to „udžbenički slučaj genocida“. Sigal veruje da izraelske snage dovršavaju tri genocidna čina, uključujući „ubistvo, nanošenje teških telesnih povreda i mere osmišljene da dovedu do uništenja grupe“. On ukazuje na masovno uništenje i potpunu odsečenost od osnovnih potrepština, poput vode, hrane, goriva i medicinskih zaliha, kao na dokaz za to.

Kaže da su izraelski lideri izrazili „eksplicitne, jasne i direktne izjave o namerama“, ukazujući na izjavu izraelskog predsednika Isaka Hercoga tokom konferencije za štampu 13. oktobra, koji je tada rekao: „Cela tamošnja nacija je odgovorna. Nije tačna retorika o civilima koji nisu svesni i nisu uključeni. To apsolutno nije tačno."

Sigal je istakao da ovakav jezik obuhvata sve Palestince kao „neprijateljsku populaciju“, što bi moglo pomoći u dokazivanju namere.

Mnogi stručnjaci napominju da su odgovarali na osnovu toga da li veruju da će se akcije protiv Palestinaca na sudu smatrati genocidom.

Verdeja kaže da se akcije Izraela u Gazi kreću ka „genocidnoj kampanji“. Ipak napominje i da je jasno da izraelske snage nameravaju da unište Hamas, „što je odgovor na bezbednosnu krizu... ali odgovor mogu biti i prekid vatre, pregovori ili genocid“.

Profesorka Gradskog univerziteta u Njujorku Viktorija Sanford upoređuje ono što se dešava u Gazi sa ubistvom ili nestankom više od 200.000 Maja u Gvatemali od 1960. do 1996, poznatim kao genocid u Gvatemali, što je tema njene knjige „Zakopane tajne: Istina i ljudska prava u Gvatemali“. Ona implicira da su i Maje i Palestinci bili žrtve genocidnih radnji.

- Kada ih uporedimo sa iskustvom ovih ljudi, postoje slične okolnosti... ako pogledamo savremene sukobe poput izraelske invazije na Palestinu - rekla je ona.

Sanfordova i Sigal su dvoje od više od 100 naučnika i organizacija koje su potpisale pismo u kom pozivaju MKS da preduzme akciju, s obzirom na „izraelsku nameru da počini genocid, koja se vidljivo materijalizuje na terenu“.

Profesorka Sanford je takođe jedan od troje naučnika koji su potpisali deklaraciju u prilog tužbe koju je 13. novembra podneo neprofitni Centar za ustavna prava. Grupa Palestinaca koji žive u Gazi i SAD, kao i organizacije za ljudska prava, tužile su predsednika Amerike Džoa Bajdena i druge državne zvaničnike jer tvrde da SAD ne preduzimaju „sve dostupne mere da spreče genocid“.

Dejvid Sajmon, direktor programa za studije genocida na Univerzitetu Jejl, kaže da je Izrael samo eksplicitno rekao da želi da istrebi Hamas, a da nije direktno izrazio nameru da „uništi versku, etničku ili rasnu grupu“. Sajmon kaže da je moguće da bi sud mogao da zaključi da bi ili Hamas ili neki elementi Izraelskih odbrambenih snaga (IDF) mogli biti proglašeni krivima za čin genocida, ali „to svakako nije u vezi sa namerom da se uništi etnička grupa kao takva".

Tanjug/AP Photo/Abed Khaled

Ben Kiernan, direktor Kambodžanskog programa genocida na Univerzitetu Jejl, slaže se sa njim. On je za „Tajm" napisao da „izraelsko bombardovanje Gaze, koliko god bilo neselektivno, i njegovi trenutni kopneni napadi, uprkos brojnim civilnim žrtvama koje izazivaju među palestinskim stanovništvom Gaze, ne ispunjavaju veoma visok prag koji je potreban da se dostigne pravna definicija genocida”.

Hinton je takođe primetio da je, kada je Mokiber to nazvao „udžbeničkim slučajem genocida“, izgledalo da se „oslanja više na društveno-naučno shvatanje koje se bavi kolonijalizmom naseljenika i nekom vrstom ovog dugoročnog postepenog brisanja grupe“.

Svi naučnici su se složili da je mnogo verovatnije da bi i Hamas i neki izraelski zvaničnici mogli da budu proglašeni krivima za zločine protiv čovečnosti. Kirnan primećuje da je veća verovatnoća da će grupe biti proglašene krivim za istrebljenje, što „ne zahteva dokaz o svesnoj želji počinioca da se uništi grupa 'kao takva‘“.

Značaj upotrebe reči genocid

Neki naučnici, poput Verdeje, kažu da su debate o tome da li se trenutni sukob može nazvati genocidom „loša upotreba fokusa“. To je tako zato što je potrebno vreme da bi se dokazalo da li je nešto genocid, što ne zaustavlja ubijanje ljudi. Hinton se s tim slaže, napominjući da se, pošto se genocid smatra zločinom nad svim zločinima, ljudi previše rigidno fokusiraju na definisanje određenog trenutka kao takvog.

Drugi naučnici smatraju da je označavanje određenih događaja kao genocida izuzetno značajno. Sigal ukazuje na to kako je američka vlada odbila da zločine počinjene nad Hutuima u Ruandi nazove genocidom jer je to značilo da će morati da pošalju osoblje da interveniše. Nepostojanje akcije SAD omogućilo je da se masakr nastavi, kazao je on.

Profimedia

- Ako se ne držimo istine, nikada nećemo imati istinit osvrt na to kako smo stigli do 7. oktobra i kako da nastavimo dalje. Moramo da ga nazovemo pravim imenom - zaključio je Sigal.

Mokiber: Ovo je aparthejd i jasan primer genocida

Pojavljujući se u emisiji „Iskreno govoreći“, formatu Arapskih vesti o tekućim poslovima, Kreg Mokiber je osudio „oklevanje UN da zvanično govori o izraelskom aparthejdu u Palestini, uprkos činjenici da je svaka veća međunarodna organizacija za ljudska prava... procenila da je tamošnji zločin aparthejd. Ili, kao što je nedavno pomenuto u mom pismu (ostavci), pitanje genocida definisano Konvencijom UN.”

Očigledni neuspeh UN da se pozabavi pogoršanjem situacije u Gazi takođe je kritikovan na Zajedničkom arapsko-islamskom vanrednom samitu u Rijadu u subotu.

- Svedoci smo humanitarne katastrofe koja pokazuje neuspeh Saveta bezbednosti (UN) i međunarodne zajednice da stanu na kraj flagrantnim izraelskim kršenjima međunarodnih zakona i normi i međunarodnog humanitarnog prava - rekao je prestolonaslednik Saudijske Arabije Mohamed bin Salman.

Slično je ponovio i saudijski ministar spoljnih poslova princ Fejsal bin Farhan.

Profimedia

- Mi imamo odgovornost da izvršimo sve moguće pritiske na međunarodnu zajednicu, na Ujedinjene nacije i na Savet bezbednosti, da preuzmu svoju odgovornost za međunarodni mir i stabilnost - istakao je on.

Kada se povukao sa mesta direktora njujorške kancelarije OHCHR-a, Mokiber je označio SAD, Veliku Britaniju i veći deo Evrope kao saučesnike u tekućoj izraelskoj vojnoj ofanzivi u Gazi, gde je, prema palestinskim zdravstvenim zvaničnicima, ubijeno više od 11.000 ljudi, od kojih su više od 4.600 deca.

Uprkos tome što je zakonski termin, genocid se ovih dana smatra previše politizovanim. Ali kao međunarodni advokat za ljudska prava, Mokiber je uveren da izraelske akcije u Gazi neosporno predstavljaju genocid.

- Pre svega, ja se ovim bavim kao borac za ljudska prava, a to znači da počinjem od definicije koja je sadržana u međunarodnom pravu o ljudskim pravima u Konvenciji Ujedinjenih nacija o genocidu, gde je veoma jasna definicija iznesena uz navođenje elemenata - rekao je on u emisiji.

AP Photo/Abed Khaled

- U osnovi postoje dva elementa. Jedan je namera da se uništi. Drugi, katalog konkretnih napada, neosporan je. Govorimo o masovnom ubijanju. Govorimo o ozbiljnoj šteti, uključujući fizičku štetu, o nametanju uslova života koji su osmišljeni da dovedu do uništenja stanovništva, opet neosporno, jer smo svi dobro svesni zatvaranja i opsade Pojasa Gaze od 2015, koji su posebno osmišljeni da ograniče hranu, lekove, adekvatan smeštaj, vodu, sanitarne uslove, slobodu kretanja, sve uslove života neophodne za preživljavanje - kazao je on.

- Obično kada istražujete genocid morate da kopate po prašnjavim arhivama da biste pronašli zapise koji dokazuju nameru. U ovom slučaju zbog klime nekažnjivosti tokom nekoliko decenija, imate izraelske zvaničnike koji javno izražavaju genocidne namere, uključujući predsednika, premijera, visoke ministre kabineta i visoke vojne zvaničnike, eksplicitno pozivajući na brisanje cele Gaze, eksplicitno dehumanizujući Palestince, eksplicitno pozivajući da se ne pravi razlika između boraca i civila - dodao je Mokiber.

- Čak se i premijer Netanjahu pozvao na biblijski stih, pozivajući na brisanje celokupne populacije, ne štedeći nijednu osobu, uključujući žene, muškarce, decu i dojilje, kao i njihovu stoku. Citiranje ovog biblijskog stiha ukazuje na genocidnu nameru, sa tako dugačkim katalogom posebno nabrojanih radnji (napisanih u konvenciji o genocidu) koje se dešavaju. U kontekstu u kome smo videli uzastopne etničke čistke koje sežu do 1948. sa ovom namerom, ovo je najjasniji slučaj genocida koji smo videli - zaključio je bivši zvaničnik UN.

Bonus video

 

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi