EU kupuje metke za Ukrajinu: Plan se razmatra, ali postoje brojni problemi, blok se pretvara u vojnu organizaciju?

Ministri spoljnih poslova zemalja članica Evropske unije razmatrali su u ponedeljak u Briselu kupovinu metaka za Ukrajinu, koja je, po svemu sudeći, samo pitanje trenutka.

To je potvrdio češki ministar spoljnih poslova Jan Lipavski, koji je rekao da su države članice raspoložene da nađu način za nabavku municije za zemlju zahvaćenu ratom.

- Ako to znači pronalaženje načina za zajedničku nabavku municije i omogućavanje kompanijama da izvrše dugoročna ulaganja u odbrambene kapacitete, onda hajde da to uradimo - rekao je Lipavski novinarima.

Ideja je izbila u prvi plan nakon što ju je estonska premijerka Kaja Kalas iznela na samitu lidera EU ranije ovog meseca, svesna široko rasprostranjene zabrinutosti da Ukrajina nema dovoljno metaka.

Najviši zvaničnici EU, uključujući predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen i šefa diplomatije Žozepa Borelja, tokom vikenda su, čini se, podržali ovu inicijativu.

Međutim, sprovođenje reči u delo neće biti lako. EU mora da pronađe konsenzus kod svake zemlje članice o ovoj temi, što nikad nije laka stvar u Briselu. Sve dodatno otežava činjenica što blok trenutno nema ni formalni mehanizam za zajedničko pregovaranje o ugovorima o oružju.

Posle sastanka u ponedeljak Borelj je naglasio da je brzina neophodna, ali je priznao da ministri odbrane neće dobiti konkretan predlog do početka sledećeg meseca, uoči sledećeg samita lidera EU krajem marta.

Profimedia

- Očigledno je da moramo da pokrenemo procedure za povećanje kapaciteta evropske industrije da proizvodi više i brže - rekao je on, pozivajući zemlje da doniraju ono što imaju u međuvremenu.

- Naredne nedelje će biti ključne. Brzina znači život - naglasio je Borelj.

Ovo naglašava ogromnu ideološku promenu koja je u toku u EU - mirovni projekat koji sve više prelazi u vojnu oblast. Brisel već delimično nadoknađuje zemljama za donacije oružja Kijevu, a Borelj se takođe uključio u sporne teme poput potencijalnih donacija borbenih aviona.

Ruski predsednik Vladimir Putin je, prema rečima diplomate EU koji nije ovlašćen da govori o ovoj temi, „uspeo da preokrene spoljnu, odbrambenu i bezbednosnu politiku EU na način na koji niko nikada nije”.

Koji je plan?

Umesto da svaka zemlja sama pregovara o dogovoru o municiji, EU bi sklopila jedan ugovor za sve zainteresovane zemlje, smanjujući cenu po metku i omogućavajući kompanijama da podstaknu proizvodnju kako bi zadovoljile potrebe u ratu.

Profimedia

Municija bi prvo išla u Ukrajinu, ali bi kasnije ture mogle da odlaze i zemljama EU koje treba da popune sopstvene zalihe, rekle su diplomate, napominjući da bi predstojeći Boreljov predlog trebalo da pomogne da se ovo razjasni.

To je koncept o kom se priča već mesecima, a pojavio se kada je Evropa shvatila da je rat izgleda predodređen da se oduži na duge staze, naročito zbog forsiranja Vašingtona da se Kijevu šalje dodatno oružje kako bi se „Rusiji naneo poraz".

U novembru su Borelj i evropski komesar za unutrašnje tržište Tijeri Breton napisali pismo ministrima odbrane predlažući masivni zajednički plan nabavke oružja. Uporedili su to sa pandemijom koronavirusa, kada su zemlje EU dozvolile Briselu da pregovara o blokovskom ugovoru o kupovini vakcina.

Ipak, EU je u to vreme odlučila da ne nastavi da insistira na tom predlogu, a čak i sada biće potrebno vreme da se inicijativa sprovede u delo.

Ministri inostranih poslova koji su se zalagali za tu ideju u ponedeljak su rekli da nema vremena za gubljenje.

Estonski ministar spoljnih poslova Urmas Rejnsalu rekao je novinarima da će zbog predloga njegove zemlje EU pregovarati o ugovorima za milion granata od 155 milimetara po ceni od četiri milijarde evra.

Profimedia

Međutim, ostaje otvoreno pitanje kako bi EU to mogla da ostvari.

Prošle godine zemlje EU su izdvojile 500 miliona evra iz budžeta bloka za zajedničke nabavke u oblasti odbrane. Ali Evropski parlament tek treba da finalizuje plan, a neke diplomate kažu da se konačni dogovor ne očekuje najmanje do maja.

Francuska ministarka spoljnih poslova Katrin Kolona predložila je u ponedeljak jednu moguću opciju, takozvani Evropski mirovni fond, deo novca izvan normalnog budžeta EU koji se nekada koristio za misije za sprečavanje sukoba, a koji je sada prenamenjen za nadoknadu zemljama koje šalju oružje Ukrajini. Do sada je državama dato više od tri i po milijarde evra za pomoć u pokrivanju troškova donacija oružja.

- Iskoristićemo, i to je novina, mehanizam Evropskog mirovnog fonda da omogućimo direktnu kupovinu evropske municije za Ukrajinu - rekla je ona novinarima.

Drugi problemi

Ipak, diplomate kažu da konačna odluka nije doneta. Postoje i druga pitanja koja treba rešiti, kao što je ono da li će se ove zajedničke kupovine odnositi samo na municiju evropske proizvodnje. Diplomate kažu da očekuju da će to biti slučaj, barem u početku.

Pixabay

Ova tema će biti na dnevnom redu kada se ministri odbrane okupe 8. marta u Švedskoj, gde će zvaničnici takođe razmotriti da li da koriste Evropski mirovni fond za tu inicijativu. Neke diplomate su rekle da bi grupa mogla da se složi da uspostavi pilot-projekat zajedničke kupovine.

Ali ako taj plan ne uspe, zvaničnici su spremni da razmotre prigodnije opcije širom EU, rekao je Rejnsalu, estonski ministar spoljnih poslova.

- Sigurno bismo više voleli da vidimo panevropsko rešenje. Ali ako postoji mogućnost da bi neko oklevao po tom pitanju, onda bi sigurno bilo praktično korišćenje mehanizma za prihvatanje ili odbijanje - rekao je on za "Politiko".

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi