Mesto susreta ukrajinske i ruske strane ima poseban značaj: Pre jednog veka u toj regiji pala važna odluka!

Ministarstvo spoljnih poslova Belorusije objavilo je fotografije mesta na kojem bi trebalo da se sastanu članovi ruske i ukrajinske delegacije na nastavku pregovora o prekidu sukoba.

 

Iako se malo govori o detaljima i tačnom mestu susreta delegacija Rusije i Ukrajine, beloruski mediji su naveli kako će se druga runda pregovora održati u beloruskoj regiji Brest.

Vladimir Medinski koji je na čelu ruske delegacije navodi da su strane dogovorile sastanak kod Bjalovaške šume.

- Koliko ja znam, ukrajinska delegacija je već krenula iz Kijeva, sada je na putu. Mi smo stigli ranije. Oni će verovatno stići sutra ujutru. Mi, generalno, razumemo njihove poteškoće sa logistikom - rekao je juče Medinski.

Prema njegovim rečima, strane su za mesto pregovora izabrale Bjalovješku šumu, u Belorusiji, a odluka je zajednički doneta.

- Zajedno smo odlučili, ovde je zgodnije i nama i ukrajinskoj strani. Ukrajinskoj strani je bliža poljska granica, jer oni, koliko vidim, dolaze do nas preko Poljske - rekao je Medinski.

Profimedia

Ova regija zanimljiva je i iz razloga što su upravo tu pali istorijski potpisi Rusije i Zapadnih sila pre 104 godina.

Brest-litovski mirovni sporazum bio je separatni mirovni sporazum koji su 3. marta 1918. godine u Brest-Litovsku (danas Brest) potpisali predstavnici Sovjetske Rusije i Centralnih sila, a kojim je osiguran izlazak Rusije iz Prvog svetskog rata.

Zaključenju Brest-litovskog mira prethodili su sporazumi o primirju na Istočnom frontu i mirovna konferencija, održana u tri etape od 22. decembra 1917. godine.

Vlasti nemačkog carstva zahtevale su priznanje njihovog prava na okupaciju teritorije današnje Poljske, dela Pribaltika i Belorusije.

Wikipedia

27. avgusta zaključen je dodatni bilateralni sporazum između Nemačke i Rusije. Sporazum ipak nije doveo do potpunog prekida neprijateljstava, ali je bio prekretnica u istoriji regije.

Trajne posledice sporazuma

Sporazum je trajao svega osam meseci. Nemačka se odrekla sporazuma u novembru 1918. godine kao jedan od uslova primirja. Turska je prekršila sporazum posle dva meseca izvršivši invaziju na novoproklamovanu Demokratsku Republiku Jermeniju maja 1918. godine. Boljševička vlada se takođe odrekla sporazuma po potpisivanju primirja. U aprilu 1922. godine, Rapalskim ugovorom, Nemačka je prihvatila poništavanje sporazuma i dve zemlje su se dogovorile da se odreknu svih teritorijalnih i finansijskih obaveza vezanih za rat.

Sporazum u Brest-Litovsku bio je veliki gubitak teritorije pod kontrolom boljševika. Iako se sa gubitkom Finske i Poljske u načelu unapred računalo, gubitak Ukrajine i baltičkih zemalja stvorio je dve velike baze za antiboljševičko delovanje u Ruskom građanskom ratu.

Najveći deo Ukrajine povraćen je 1920., ali će ostale teritorije na Baltiku i drugde ostati u antiboljševičkim rukama do Drugog svetskog rata.

Profimedia

Sukobi između Rusije i Ukrajine ušli su u osmi dan. Ceo svet je sa nestrpljenjem iščekivao da  pregovori između Rusije i Ukrajine konačno počnu. Pregovori su održani na području Belorusije, a dve strane su nakon gotovo dva sata zakašnjena sele za pregovarački sto. Pregovori bi trebvalo da budu nastvaljeni danas,  104 godine kasnije u istoj oblasti, gde je pre jednog veka dogovoren mir.

Profimedia

U nedelju je Putin naredio poseban režim za ruske strateške snage, dok borbe u Donbasu još traju.

Nakon što je Kijev intenzivirao ofanzivu na DNR i LNR, Rusija je, na zahtev republika, priznala njihovu nezavisnost i ratifikovala sporazume o prijateljstvu i saradnji. Tri dana kasnije ruski predsednik Vladimir Putin objavio je o početku specijalne vojne operacije u regionu.

U Donjecku su raspoređene ruske vojne trupe, a Ukrajina je uvela vanredno stanje i regrutuje vojne rezerviste.

 

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi