Kina razvila zastavu na daljoj strani Meseca: Prva je kojoj je to pošlo za rukom (FOTO)

Kina je saopštila da je njena lunarna letelica prvi put razvila zastavu države na suprotnoj strani Meseca pre nego što je deo vozila eksplodirao u utorak ujutru sa uzorcima kamenja i tla koji bi trebalo da se vrate na Zemlju.

Misija je pozdravljena kao uspeh u Kini, koja je napravila značajan napredak u svemirskom programu koji ima za cilj da pošalje čoveka na Mesec pre kraja ove decenije.

Sonda Chang’e-6 lansirana je prošlog meseca, a njen lender je u nedelju doleteo na suprotnu stranu Meseca. Njegov uzlazni uređaj poleteo je u utorak ujutro, a njegov motor je goreo oko šest minuta dok je ulazio u orbitu oko Meseca, saopštila je Kineska nacionalna svemirska administracija.

Agencija je saopštila da je svemirska letelica izdržala test visoke temperature na površini Meseca i da je uzorke nabavila bušenjem i površinskim sakupljanjem pre nego što ih je smestila u kontejner unutar uređaja za podizanje sonde kako je planirano.

Kontejner će biti prebačen u kapsulu za ponovni ulazak koja treba da se vrati na Zemlju u pustinjama kineskog regiona Unutrašnje Mongolije oko 25. juna.

Mala zastava, za koju je agencija rekla da je napravljena od specijalnih kompozitnih materijala, pojavila se na uvlačivoj ruci postavljenoj sa strane lunarnog lendera i nije postavljena na lunarno tlo, navodi se u animaciji misije koju je objavila agencija.

Profimedia

Misije na suprotnoj strani Meseca su teže jer on nije okrenut ka Zemlji, što zahteva relejni satelit za održavanje komunikacije. Teren je takođe krševitiji, sa manje ravnih površina za sletanje.

Sinhua, kineska državna novinska agencija, saopštila je da je mesto sletanja sonde bio basen Južni pol-Ejtken, udarni krater nastao pre više od 4 milijarde godina, dubok 12 kilometara sa prečnikom od 2.400 kilometara.

To je najstariji i najveći od takvih kratera na Mesecu, tako da može da pruži najranije informacije o njemu, navela je Sinhua, dodajući da je ogroman udar možda izbacio materijale koji su bili duboko ispod površine.

Misija je šesta u programu istraživanja Meseca Čang'e, koji je nazvan po kineskoj boginji Meseca. To je drugi koji je dizajniran da vrati uzorke, nakon Chang’e-5, koji je to uradio na bližoj strani Meseca 2020. godine.

Program istraživanja Meseca deo je sve većeg rivalstva sa SAD i drugima, uključujući Japan i Indiju. Kina je postavila sopstvenu svemirsku stanicu u orbitu i tamo redovno šalje posade.

Kina ima za cilj da pošalje čoveka na Mesec pre 2030. godine, čime bi postala druga nacija posle SAD koja je to učinila. Amerika planira da ponovo spusti astronaute na Mesec posle više od 50 godina, iako je NASA ranije ove godine pomerila ciljni datum na 2026.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi