Zašto se Kina ustremila na Mesec? Planira nekoliko misija, a tokom sledeće će ostvariti nešto što nijedna druga zemlja nije

Kineska lunarna misija koja ima cilj da donese prve uzorke sa dalje strane Meseca planirana je za sledeću godinu, a Peking pojačava svoj ambiciozni plan da ove decenije pošalje astronaute na Mesec i izgradi međunarodnu stanicu za istraživanje našeg prirodnog satelita.

Pripreme za narednu planiranu misiju, poznatu kao Chang'e-6, teku glatko, saopštila je kineska Nacionalna svemirska uprava (CNSA) u prošlonedeljnom saopštenju, dodajući da će prateći relejni satelit misije biti raspoređen u prvoj polovini sledeće godine.

Ove nedelje CNSA se takođe osvrnula na svoju misiju Chang’e-8 planiranu za 2028. godinu, a kineski zvaničnici su u ponedeljak pozvali na povećanu globalnu saradnju za bespilotnu lunarnu ekspediciju tokom Međunarodnog astronautičkog kongresa u Bakuu, u Azerbejdžanu.

 

 

Kineska ekspedicija 2028. priključila bi se zajedničkim projektima „na nivou misije“ drugim zemljama i međunarodnim organizacijama, navodi se u propratnom dokumentu objavljenom na veb-stranici CNSA.

To znači da bi Kina i međunarodni partneri mogli da rade zajedno na lansiranju svemirskih letelica i operacijama u orbiti, da sprovode „interakcije“ između letelica i zajednički istražuju površinu Meseca, navodi se u dokumentu.

Svemirska letelica bi takođe napravila mesta za 200 kilograma stranog naučnog tereta, objavila je agencija na svojoj veb-stranici. Ovo bi moglo da omogući inostranim partnerima da sprovode istraživanje Meseca tako što će „podržati“ misiju, navode kineski državni mediji.

Profimedia

Kina očekuje da će obe predstojeće misije, kao i Chang’e-7 koja je planirana za 2026. godinu, proizvesti vredne podatke za izgradnju stalne međunarodne istraživačke stanice na južnom polu Meseca do 2040, čime bi se Peking pozicionirao kao velika svemirska sila.

U pokušaju da "osvoji svemir", Kina je 2029. postala prva zemlja koja je poslala rover na drugu stranu Meseca, završila je izgradnju svoje orbitalne svemirske stanice "Tjangong" prošle godine i najavila planove da postane druga zemlja koja se spustila sa posadom na Mesec do 2030.

Proširenje međunarodnih veza Pekinga kroz saradnju u svemiru takođe je deo tog plana - iako se do sada navodi da se samo nekoliko zemalja pridružilo njegovoj planiranoj stanici za istraživanje Meseca. Među njima su Rusija, Venecuela i Južna Afrika, prenose kineski državni mediji.

Kina nije usamljena u unapređivanju svog svemirskog programa i lunarnih ambicija jer više zemalja gleda na potencijalnu naučnu korist, nacionalni prestiž i pristup resursima i dalje istraživanje dubokog svemira kojima bi uspešne misije na Mesec mogle doprineti.

Prošlog meseca Indija je spustila svoju svemirsku letelicu "Čandrajan 3" na Mesec, čime je postala četvrta nacija koja je uspela u tome, a njeno sletanje je bilo bliže južnom polu Meseca nego bilo čije drugo.

Iste nedelje prva ruska lunarna misija posle nekoliko decenija završila se neuspehom, kada je letelica Luna 25" pala na površinu Meseca.

Profimedia

Sjedinjene Američke Države su takođe pojačale svoj lunarni program - lansirajući prvi probni let 2022. u okviru svog programa "Artemis", koji ima cilj da vrati američke astronaute na Mesec 2025. i tamo izgradi naučni bazni kamp, a NASA takođe merka južni pol Meseca.

Kao i Kina, SAD takođe okupljaju međunarodne partnere, sa više od dve desetine zemalja koje su potpisale svoje norme Artemisovog sporazuma za „mirno istraživanje dubokog svemira“. Kina nije među sadašnjim potpisnicama.

Predstojeće kineske misije na Mesec

Pekinška misija Chang'e-6 sledeće godine će produbiti razumevanje daleke strane Meseca, prikupljajući uzorke nakon 10 prethodnih misija na bližu stranu okrenutu Zemlji, navodi CSNA u saopštenju.

Profimedia

- Ovakvi uzorci će omogućiti naučnicima da unaprede svoje studije o dalekoj strani Meseca i analiziraju sastav uzoraka kako bi proširili znanje o Mesecu - rekao je za kinesku državu Hu Hao, visoki zvaničnik koji radi na misiji Čang'e-6.

Predviđeno je da svemirska letelica sleti u basen Aitken na južnom polu na suprotnoj strani i tamo prikupi uzorke prašine i kamenja, rekao je Hu, misleći na veliki oblik lunarnog reljefa od velikog naučnog interesa.

Dalja strana Meseca, koja se ne može videti sa Zemlje, prekrivena je kraterima, ali za razliku od bliže strane, na njoj ne dominiraju velike lunarne kobile, ili tamniji otisci davnih tokova lave, što zbunjuje naučnike.

Svemirska letelica Chang’e-6 će takođe nositi teret i satelite četiri međunarodna partnera, navodi CNSA.

Među njima će biti instrument francuske proizvodnje za detekciju gasa radona, detektor negativnih jona iz Evropske svemirske agencije, italijanski laserski ugaoni reflektor za kalibraciju radarskih sistema i pakistanski CubeSat, minijaturni satelit kvadratnog oblika, navodi se u saopštenju.

Očekuje se da će misiju pratiti Chang'e-7 2026. godine, koja ima za cilj potragu za lunarnim resursima na južnom polu Meseca, i Chang'e-8 dve godine kasnije, koja bi mogla da razmotri kako da se koriste lunarni materijali, rekli su zvaničnici.

Kina je lansirala pet robotskih sondi od 2007. Njena poslednja misija, Chang’e-5, sletela je na Mesec u decembru 2020. i vratila se sa uzorcima lunarnog kamenja i zemlje.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi