Svemirsko nadmetanje: Zašto se nekoliko zemalja utrkuje da istraži južni pol Meseca

Indijska misija Čandrajan-3 već dolazi do novih otkrića o zagonetnom južnom polu Meseca, dok buduće misije u ovom regionu planiraju i SAD, Kina i Rusija, pa se postavlja pitanje šta ovaj deo našeg priropdnog satelita čini toliko fascinantnim za istraživače svemira.

To je region do kog nijedan objekat koji je napravio čovek nije uspeo da dopre sve do prošle nedelje, kada je omanji rover Pragjan izašao kroz rampu svog nosača, indijskog lendera Vikram, i počeo da istražuje region oko južnog pola Meseca.

Svemirska letelica bez posade je prva koja je izvršila meko sletanje u ovaj lunarni polarni pejzaž pun kratera. Dok su misije Apola iz 1960-ih i 1970-ih godina prvenstveno sletale blizu Mesečevog ekvatora, lender iz indijske misije Čandrajan-3 uspešno se spustio na oko 600 kilometara od južnog pola Meseca, bliže nego bilo koja druga svemirska letelica.

Do sletanja je došlo neposredno nakon neuspelog ruskog pokušaja dva dana ranije, kada je svemirska letelica Luna-25 izmakla kontroli i srušila se. Indijska misija je samo početak aktivnosti na ovom zagonetnom delu Mesečeve površine koje bi trebalo da utvrde kako da ljudi tamo kroče kasnije ove decenije.

Pored Indije i Rusije, i SAD i Kina su usmereni na južni pol Meseca. Tamo se nadaju da će istražiti neke od najintrigantnijih misterija Meseca i možda čak iskoristiti ono što pronađu.

Šta južni pol Meseca čini tako privlačnim?

Čandrajan-3 i njegov rover već su poslali nekoliko primamljivih nagoveštaja čudnog okruženja u kom se Pragjan našao. Putujući brzinom od oko 1 centimetra po sekunde po prašnjavoj površini, rover se udaljio nekoliko metara od svog matičnog broda.

Pixabay

Zakopavajući svoje senzore u lunarno tlo na putu, otkrio je čudno oštar pad temperature ispod površine. Na površini je izmerio temperaturu od oko 50 stepeni Celzijusovih, ali samo 80 milimetara ispod površine ona je pala na -10 stepeni - što je „iznenadilo" naučnike.

Ugrađena oprema za hemijsku analizu takođe ukazala na prisustvo sumpora, aluminijuma, kalcijuma, gvožđa, titanijuma, mangana, hroma i kiseonika u lunarnom tlu.

Oba ova rana otkrića nagoveštavaju zašto su naučnici željni da istraže južni polarni region Meseca.

Mesečeva plitka osa rotacije, 1,5 stepeni u poređenju sa Zemljinih 23,5 stepeni, znači da neki krateri na njegovim polovima nikada ne vide sunčevu svetlost. U kombinaciji sa niskim temperaturama na ovim lokacijama, naučnici veruju da je to dovelo do obilja leda, većinom od vode, koji je ili pomešan sa tlom ili izložen na površini. Postoje nade da bi led mogao da se koristi i kao resurs za astronaute i kao odskočna daska za buduća naučna otkrića.

- To je jedinstvena lokacija. Dostupnost vode je veoma važna - kaže Saumitra Mukherdži, profesor geologije na Univerzitetu Džavaharlal Nehru u Nju Delhiju.

Profimedia

Najbolji dokaz o vodenom ledu na Mesecu potiče iz Nasinog eksperimenta u oktobru 2009. kada je prazna raketa namerno udarila u krater na južnom polu.

- Plamen materijala sadržao je dokaze o vodi. To je naše jedno direktno posmatranje vodenog leda na Mesecu - kaže Margaret Landis, planetarni naučnik sa Univerziteta u Koloradu u Bolderu u SAD.

Drugi podaci ukazuju na veću refleksiju na polovima, što je verovatno posledica leda, dok je primećena veća količina vodonika na polovima, možda posledica vodenog leda. Prošle godine naučnik Vilijam Rič iz Nasinog istraživačkog centra Ames u Kaliforniji leteo je Nasinim sada penzionisanim teleskopom u Sofiji u avionu da proučava Mesec, pronašavši dokaze o vodoniku „neposredno ispred” mesta sletanja koje sada zauzimaju Vikram iz Chandraiaan-3 i njegov rover otkako su sleteo 23. avgusta.

Ova nedavna otkrića vodenog leda podstakla su obnovljeno interesovanje za istraživanje Meseca, a posebno njegovog južnog pola.

Indijski lender i rover sada će omogućiti naučnicima da „testiraju teorije koje su lunarni istraživači predlagali o prisustvu vodenog leda u lunarnom tlu“, kaže Ančal Šarma, bivši inženjer Indijske organizacije za istraživanje svemira (ISRO), koji sada radi na Univerzitetu u Trentu u Italija.

Pixabay

Dok će podaci misije Čandrajan-3 biti korisni, naučnici su posebno uzbuđeni zbog kasnijih misija koje će sleteti bliže južnom polu. Ovde se nalaze krateri poznati kao regioni sa trajnom senkom (PSR). Ponekad ih nazivaju „kraterima večne tame“ jer su nagnuti tako da sunčevi zraci nikada ne dopiru do njihove unutrašnjosti, što znači da možda čuvaju led milijardama godina. Južni pol ima više kratera od severnog pola, što je verovatno posledica broja meteorita koji su udarili u odrđeni region, što južni pol čini privlačnijom metom.

Tri misterije

Temperature u PSR-ovima mogu pasti na ispod -200 stepeni, što ih čini najboljim lokacijama za traženje leda. Nasin rover koji treba da krene ka Južnom polu Meseca krajem 2024. godine, nazvan Viper, ući će u neke od ovih PSR-ova, uključivši farove da bi osvetlio svoj put i otkrio njihove tajne. Misija bi trebalo da nam otkrije da li postoje „komadići leda“ ili „mali kristali pomešani sa peskovitom mešavinom“, kaže Den Endruz iz Nasinog istraživačkog centra Ames, menadžer projekta Viper.

Međutim, Viper verovatno neće biti prva misija koja je ušla u PSR. Prethodna misija pod nazivom Micro-Nova, američke firme „Intuitive Machines", mogla bi biti poslata na Mesec ranije 2024. Iako joj nedostaje instrumentacija Vipera, kao što je bušilica za kopanje površine, ona će koristiti svoje potisnike da "skoči" u PSR na južnom polu Meseca, dajući nam prvi pogled unutra.

Međutim, ovo nisu jedine misije usmerene ka južnom polu Meseca. Naredna indijska misija u partnerstvu sa Japanom, Čandrajan-4, takođe će biti usmerena ka ovom regionu, dok je Kina signalizirala svoju nameru da takođe sleti tamo, a Rusija ima još jednu planiranu misiju na Južnom polu.

Pixabay/ Ponciano

Vodeni led pokreće to interesovanje. Ako postoji u izobilju i ako je dostupan, mogao bi biti vredan resurs kako za ljudska naselja na Mesecu, tako i za istraživanje Sunčevog sistema dalje. Ako led može da se ukloni sa lunarnog tla, mogao bi da se podeli na vodonik i kiseonik, ključnu komponentu raketnog goriva ili potencijalni izvor vode za piće i kiseonika za ljudska naselja.

- Najjednostavniji način da se iskopa jeste iskopavanje ledenog tla i stavljanje u neku vrstu peći kako bi se led sublimirao. Mogli bismo da stavimo dovoljno goriva u skladište da bi raketa mogla da napuni gorivo i stigne do spoljašnjeg solarnog sistema mnogo puta. Tu je i pristup mestima koja su osvetljena do 90 odsto vremena godišnje, što daje dobru solarnu energiju za obradu tla u kiseonik i metale poput aluminijuma - kaže Kevin Kenon, docent geologije na Rudarskoj školi u Koloradu.

Ovi snovi o putovanju u duboki svemir i životu na Mesecu bliži su nego što se misli. NASA planira da 2025. godine spusti ljude na površinu Meseca na „SpaceX" lender prvi put posle pola veka u okviru misije Artemis III. Oni će sleteti na još neodređeno mesto na Južnom polu i prvi put direktno tražiti led.

- Glavni ciljevi te misije su učenje kako da se sleti i operiše u polarnim regionima - kaže Džejkob Bličer, Nasin glavni istraživač.

U zavisnosti od prirode leda otkrivenog u prethodnim misijama kao što je Viper na južnom polu, astronauti će verovatno nositi alate za prikupljanje i vraćanje na Zemlju. Buduće Artemisove misije možda će nastojati da ovo bolje iskoriste kao resurs.

Image by Arek Socha from Pixabay

I drugi potencijalno upotrebljivih minerali i metali na površini Meseca takođe bi mogli da se iskopaju i da ih astronauti iskoriste za izgradnju infrastrukture koja će im biti potrebna da tamo prežive.

Postoji mnogo naučnih razloga da se istraži i južni pol Meseca. Naučnici su željni da razjasne poreklo vode na njemu, koju su možda eruptirali drevni lunarni vulkani pre nekoliko milijardi godina, doneli asteroidi ili komete ili solarni vetar.

- Ono što je zaista uzbudljivo u vezi sa vodom na Mesecu jeste razumevanje kako stenovite planete dobijaju vodu, što je ključni deo njihove nastanjivosti. Razumevanje načina na koji je Mesec dobio vodu može nam reći više o Zemlji, kao i o stenovitim egzoplanetama - kaže Landis.

Pored toga, kineski rover Čan'e-4 pronašao je dokaze da je ogroman krater blizu južnog pola Meseca nastao prilikom jakog udara u ranom periodu njegovog života, o čemu naučnici žele da saznaju više.

- Možemo da vidimo poprečni presek zatrpanog kratera pomoču radara - kaže Đianking Feng sa Instituta za planetarne nauke u Arizoni.

Profimedia

Bret Deveni, planetarni naučnik u Laboratoriji za primenjenu fiziku Univerziteta Džons Hopkins u Merilendu, koji je izabran da vodi geološki tim koji će postaviti naučne ciljeve za astronaute Artemisa III, takođe napominje da je teren na južnom polu jedan od najstarijih na Mesecu, sa manje dokaza o nedavnom vulkanizmu.

- To pruža fantastičnu priliku da steknemo uvid u neke od zaista ranih procesa Sunčevog sistema koji nisu zabeleženi na Zemlji - kaže ona.

Tim Devenijeve želi da reši druge misterije o Mesecu, kao što je zašto njegova dalja strana ima mnogo više kratera nego bliža, i da utvrdi prirodu okeana magme koji je verovatno nekada pokrivao njegovu površinu.

Čandrajan-3 je možda samo početak u odgovorima na ova pitanja, a možda čak i život i rad na Mesecu.

- Idemo na Mesec da naučimo kako da preživimo u Sunčevom sistemu i da napravimo nacrt za istraživanje svemira. I moći ćemo da učimo o istoriji Sunčevog sistema. Ovo je zaista sledeći veliki korak za čovečanstvo - rekao je Bličer.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi