Reke ostaju bez barijera: Zašto evropske zemlje uklanjaju svoje brane?

Kada su pre tri godine građevinski radnici počeli da ruše niz brana na reci Hiitolanjoki u Finskoj, bili su veoma iznenađeni kada su primetili da se povećao broj jedinki lososa. Ribe su se vratile u reku nakon godina odsustva, što je bio znak da je oporavak ekosistema počeo.

Reka je nekada bila ključni put migracije ugroženog slatkovodnog lososa iz jezera Ladoga, u obližnjoj Rusiji, u Finsku. Ali između 1911. i 1925. godine građenje tri brane koje su pravile hidroelektričnu energiju stvorilo je barijere između lososa i njihovog mrestilišta. Losos i druge ribe, poput potočne pastrmke, bile su zarobljene na finskoj strani reke, koja je ostala izdeljena 100 godina.

Danas, međutim, kada su brane uklonjene, voda ponovo slobodno teče kroz novoizgrađene brzake. Svaki put kada je brana uklonjena, losos se pojavio u novom delu reke, kaže Hana Olikainen, izvršna direktorka Fondacije za rekreaciono područje Južne Karelije, organizacije civilnog društva, koja je kupila brane i odgovorna je za razvoj životne sredine i turizma u toj oblasti.

Nakon uklanjanja prve brane 2021. uočeno je pet mrestilišta, a u jesen 2022, godinu dana kasnije, mali losos je dostigao rekordan broj od 500 riba po hektaru. Kada je u decembru 2023. završeno uklanjanje najviše brane Ritakoski, pronašli su slobodan prolaz do gornjih delova reke i njenih pritoka.

Uklanjanje tri brane rezultat je višedecenijskog rada, koji je uzeo u obzir ne samo zdravlje reke, već i ekonomski kontekst, kaže Hana Olikainen. Procene su pokazale da je njihova proizvodnja električne energije postala neisplativa za vlasnike elektrana, posebno kada se uzmu u obzir troškovi održavanja i obavezne zaštite životne sredine. Tako su brane prodate i demontirane.

Pixabay

Međutim, razgradnja tri finske brane nije izolovan slučaj. Širom Evrope mnoge brane se ili približavaju kraju svog radnog veka ili su troškovi njihovog održavanja veći od koristi.

Donedavno je nedostajala sveobuhvatna procena stepena fragmentacije reka u Evropi, ali ona sada postoji i uklanjanje brana je u toku.

Veliki problem brane

Reke u visokoindustrijalizovanim oblastima, kao što su Evropa i SAD, vekovima su u velikoj meri modifikovane. Prema procenama istraživača, nešto više od trećine svetskih reka dužih od 1.000 kilometara i dalje slobodno teku celom svojom dužinom.

Takve barijere su stvorile niz problema. One ne samo da uzrokuju gubitak biodiverziteta, utičući na ribe i mikroorganizme, već i sprečavaju hranljive materije i sedimente da teku nizvodno, ometajući ribarstvo i egzistenciju ljudi koji od njega zavise. Pošto brane blokiraju sedimente, voda nizvodno takođe ima veliku erozivnu moć. Barijere modifikuju i nivoe vode u reci, utičući na punjenje vodonosnog sloja koji sadrži podzemnu vodu.

Gubitak rečne povezanosti, koji omogućava da se voda, organizmi i sedimenti kreću preko sliva, modifikuje dinamiku toka i temperaturni režim, objašnjava Melisa Foli, naučni direktor programa otpornog pejzaža na Institutu za estuare u San Francisku. Ovo menja dinamiku hranljivih materija.

Pixabay

Brane takođe stvaraju prepreke vrstama koje migriraju da bi se razmnožavale, sa posebno zabrinjavajućim uticajem na riblje populacije. Ažuriranje IUCN crvene liste ugroženih vrsta na COP28 UN klimatskoj konferenciji pokazalo je da je 25 odsto slatkovodnih vrsta riba u svetu u opasnosti od izumiranja i da je 45 procenata ugroženih negativno pogođeno branama.

Istraživanja pokazuju da je fragmentacija jedan od pet glavnih krivaca za gubitak biodiverziteta.

Sve više zagovornika uklanjanja brana

Istraživanja pokazuju da najmanje 1,2 miliona vodnih prepreka blokira rečne tokove u 36 evropskih zemalja, sa oko 68 njih koje su visoke manje od dva metra.

- Čak i barijere od samo 20 centimetara mogu uticati na kretanje nekih organizama ili ga odložiti - kaže Karlos Garsija de Leanis, profesor vodenih bioloških nauka na Univerzitetu Svonsi i koordinator Ambera, projekta koji je napravio prvi atlas evropskih rečnih barijera.

Od 2016. godine, kada je započeo projekat Amber, tim koji je koordinirao Garsija de Leanis prepešačio je 2.000 kilometara reka širom Evrope da bi mapirao njihovo stanje fragmentacije. Oni su beležili sve blokade, od malih do velikih brana.

Kada je reč o stvarnom uklanjanju brane ili barijere, nekoliko faktora je relevantno – od licenciranja i državnih zakona, do finansiranja inženjerskih radova i izvodljivosti. Ipak, oko 150.000 evropskih barijera, kao što su brane, sada se smatra zastarelim, prema Dam Removal Europe.

 

Stare brane zahtevaju više održavanja i više su izložene rizicima od urušavanja. Osim toga, sve veći ekstremni vremenski događaji, kao što su obilne padavine, takođe mogu dovesti do opasnosti od prelivanja.

Evropski pokret za uklanjanje brana je uklonio najmanje 325 barijera u 2022. godini, 36 odsto više nego prethodne godine.

Priznanje da brane imaju štetan uticaj na ekosisteme, međutim, ne znači poricanje prednosti hidroenergije u snabdevanju energijom.

- Apsolutno niko ne predlaže da se raznesu ili uklone barijere koje su u upotrebi. Mi ciljamo na barijere koje su zastarele, koje više ne pružaju nikakve usluge društvu, koje su zamućene i predstavljaju opasnost - pojašnjava Garsija de Leanis.

Zakonodavstvo takođe može pomoći procesu uklanjanja brana, iako se razlikuje od zemlje do zemlje. Španija, gde su reke javne, prednjači u demontaži brana u Evropi, sa 133 obavljena uklanjanja 2022. godine, a za njom slede Švedska i Francuska. Povezivanje reka je takođe centralna tema Zakona o obnovi prirode Evropske komisije: u novembru 2023. evropske države postigle su privremeni sporazum koji uključuje obavezu uklanjanja barijera koje je napravio čovek kako bi se postigao cilj od 25.000 kilometara slobodnog toka reka do 2030. Zakon je potom 27. februara odobrio Evropski parlament. Zagovornici uklanjanja brana nadaju se da će to ubrzati akciju.

 

Evropa nije usamljena u ovom trendu. U stvari, evropski napori su inspirisani radovima na demontaži koji se već odvijaju u SAD, gde je skoro 92.000 brana starije od 62 godine.

Prvo uklanjanje velike brane u SAD uključivalo je uklanjanje brane Edvards na reci Kenebek 1999. Izgrađena je 1837. godine, a kada je licenca vlasnika istekla 1997. godine, Federalna regulatorna komisija za energetiku je nije obnovila, dajući prednost ekološkim prednostima reke. Danas je skoro 2.000 brana uklonjeno iz američkih reka, a 76 odsto je demontirano od uklanjanja brane Edvards.

Uklanjanje starih, građenje novih

Dok Evropa i SAD pokazuju da uklanjanje barijera može biti održiva opcija za obnavljanje rečne povezanosti, ipak je put i dalje dug. Istraživači su zabrinuti zbog mogućnosti izgradnje novih brana duž velikih reka kao što su Amazon, Kongo i basen Mekonga. Osim toga, postoje i brojni planovi za izgradnju malih brana.

Uklanjanje barijera u Evropi neće imati smisla ako se male, minimalno efikasne hidroelektrane grade na drugim mestima u svetu, kaže Garsija de Leanis.

- Moramo da sagledamo širu sliku: male brane neće proizvoditi mnogo električne energije, a i dalje će izazvati mnogo štete. Trebalo bi da se oslobodimo tih barijera koje su zastarele: ne radi se o uklanjanju svih barijera, već o uklanjanju barijera koje nanose više štete nego koristi - dodao je on.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi