Pluća sveta su sve bliže izdisaju: Amazonska prašuma je na ivici kritične tačke

Polovina amazonske prašume mogla bi da nestane do 2050. godine zbog nedostatka vode, čistog zemljišta i klimatskih poremećaja, pokazala je nova studija.

U radu, koji je do sada najsveobuhvatniji u svojoj analizi složenih uticaja lokalne ljudske aktivnosti i globalne klimatske krize, upozorava se da je šuma već prešla sigurnu granicu i poziva na korektivne mere za obnavljanje ugroženih područja i poboljšanje otpornosti ekosistema.

Bernardo Flores sa Federalnog univerziteta Santa Katarina u Brazilu, vodeći autor studije, rekao je da je iznenađen rezultatima, koji predviđaju potencijalni pomak od sporog ka brzom propadanju šuma ranije nego što je očekivao.

Šuma je već proređenija i homogenija, rekao je on.

- Do 2050. to će se ubrzati još više. Moramo da regujemo odmah. Jednom kada dođemo do prekretnice, izgubićemo kontrolu nad načinom ponašanja sistema - istakao je on.

Ovo zahteva međunarodnu akciju jer čak ni lokalno zaustavljanje krčenja šuma ne bi sprečilo kolaps bez globalnog smanjenja emisija ugljen-dioksida koje remete klimu.

Nekad upijač, sada emiter

Tokom 65 miliona godina amazonske šume su izdržale klimatsku varijabilnost, ali je region sada izložen stresu bez presedana zbog suše, toplote, požara, čišćenja zemljišta i krčenja šuma.

Profimedia

To menja funkcionisanje šume, koja u mnogim oblastima proizvodi manje kiše nego ranije i pretvara upijač ugljenika u emiter ugljenika.

Zabrinutost oko prelomne tačke do koje bi Amazon mogao da dođe traje poslednje dve decenije, a prethodni modeli sugerišu da bi do toga moglo doći kada se iskrči od 20 do 25 odsto šume.

Nova studija, objavljena u časopisu „Nature" u sredu, otišla je dalje u svojoj složenosti, analizirajući dokaze za pet pokretača vodenog stresa i identifikujući kritične pragove koji bi, ako se pređu, mogli da izazovu lokalno, regionalno ili čak celokupno urušavanje šuma širom bioma.

Procenjuje se da će do 2050. godine od 10 do 47 odsto amazonskih šuma biti izloženo složenim poremećajima koji bi mogli da izazovu neočekivane promene u celom ekosistemu i da imaju negativan efekat na regionalne klimatske promene.

Već je kritično

Da bi se ovo sprečilo, studija je otkrila da bi bila potrebna bezbedna granica, koja bi uključivala tampon-zonu, da bi se deforestacija zadržala na 10 odsto regiona Amazonije i da bi se globalno grejanje održalo na 1,5 stepeni Celzijsovih u odnosu na predindustrijske nivoe.

Profimedia

Ali do prekoračenja je već došlo. Studija je otkrila da je 15 odsto šuma Amazona već oštećeno, a još 17 odsto je degradirano ljudskim aktivnostima, kao što su seča, požari i vađenje ispod krošnje. Još 38 odsto Amazonije može biti oslabljeno zbog produženih suša tokom protekle decenije.

Koristeći nedavne podatke prikupljene na terenu, zamenske indikatore drevnih trendova i kompjutersko modelovanje koje uključuje regionalne i globalne klimatske trendove, studija je pratila tri verodostojne putanje ekosistema: savana s belim peskom, degradirana otvorena krošnja i degradirana šuma - sve što bi dovelo do još požara i veće suše.

Temperature sušne sezone su već za dva stepena više nego pre 40 godina u centralnim i južnim delovima Amazona. Do 2050. godine modeli su predviđali između 10 i 30 sušnih dana više nego sada i povećanje godišnjih maksimalnih temperatura između dva i četiri stepena. List navodi da bi to izložilo šumu i lokalno stanovništvo potencijalno nepodnošljivoj vrućini i verovatno smanjilo produktivnost šuma i kapacitet skladištenja ugljenika.

Amazonske šume su postale suvlje. Godišnja količina padavina u južnom bolivijskom Amazonu smanjena je oko 20 milimetara. Nasuprot tome, zapadni i istočni regioni Amazona postaju sve vlažniji. Ako se ovi trendovi nastave, navodi list, otpornost ekosistema bi se preoblikovala. Neki regioni bi postali savana, dok će većina ostatka Amazona verovatno ostati u degradiranom stanju.

To će imati dubok uticaj na lokalno i regionalno stanovništvo. Amazon je dom više od 10 odsto zemaljskog biodiverziteta, čuva 15-20 godina globalne emisije ugljen-dioksida, donosi do 50 odsto padavina regionu i ključan je za snabdevanje vlagom širom Južne Amerike.

Profimedia

Njegova evapotranspiracija pomaže u hlađenju i stabilizaciji klime u svetu. Ali njegova važnost i složenost nisu u potpunosti shvaćeni.

U radu se navodi da postojeći kompjuterski klimatski modeli ne odražavaju na adekvatan način kako se različite vrste poremećaja kao što su požar, suša i čišćenje zemljišta međusobno spajaju, niti uzimaju u obzir različite efekte koje doživljavaju različite vrste šuma ili planove za nove puteve, kao što je predloženi BR319 koji bi otvorio ogromnu oblast za ilegalno rudarenje i otimanje zemlje, ili kako degradacija šuma doprinosi reciklaži kiše i da li dodatni ugljenik u atmosferi jača ili slabi otpornost šuma.

Nedostatak složenosti postojećih modela može stvoriti neprijatna iznenađenja, kao što je prošlogodišnja razorna suša.

- Nedavni El Ninjo pokazuje kako se sve sada dešava brže nego što mislimo. Moramo očekivati da će se stvari desiti ranije nego što smo mislili. Moramo da se pozabavimo ovim pristupom veoma oprezno. Moramo dostići neto nultu emisiju i neto nultu deforestaciju što je pre moguće. To treba uraditi sada. Ako izgubimo Amazon, to bi bilo problematično za čovečanstvo - rekao je Flores.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi