Grenland postaje sve zeleniji: Ljudi pate zbog topljenja leda, a biće samo sve gore

Područje gubitka leda na Grenlandu u poslednje tri decenije je otprilike 36 puta veće od grada Njujorka, a na tom mestu pojavljuju se močvare i žbunje, pokazuje studija objavljena u utorak.

Količina vegetacije na Grenlandu se udvostručila između sredine 1980-ih i sredine 2010-ih, pošto su delovi zemlje koji su nekada bili prekriveni ledom i snegom pretvoreni u neplodne stene, močvare ili grmlje.

Samo površina močvara se za to vreme učetvorostručila.

Analizom satelitskih snimaka naučnici su otkrili da je Grenland izgubio 28.707 kvadratnih kilometara leda u periodu od tri decenije i upozorili na niz uticaja koji bi mogli imati ozbiljne posledice po klimatske promene i podizanje nivoa mora.

Uzrok dodatnih problema

Više temperature vazduha dovele su do gubitka leda, što je zauzvrat podiglo temperaturu kopna. To je izazvalo otapanje permafrosta, smrznutog sloja neposredno ispod površine Zemlje koji se nalazi u većem delu Arktika, a to je oslobodilo ugljen-dioksid i metan koji zagrevaju planetu, doprinoseći većem globalnom zagrevanju.

 

 

Topljenje permafrosta takođe uzrokuje nestabilnost zemljišta, što može uticati na infrastrukturu i zgrade.

- Videli smo da gubitak leda izaziva druge reakcije koje će dovesti do daljeg gubitka leda i daljeg "ozelenjavanja" Grenlanda, gde led koji se skuplja otkriva golu stenu koju potom zauzima tundra i na kraju žbunje - rekao je jedan od autora izveštaja, Džonatan Kerivik, u saopštenju za javnost.

- U isto vreme, voda oslobođena iz leda koji se topi pomera sediment i mulj i to na kraju formira močvare - dodao je.

Gubitak leda samo doprinosi dodatnom zagrevanju. Sneg i led obično reflektuju sunčevu energiju nazad u svemir, sprečavajući prekomerno zagrevanje u delovima Zemlje. Ali kako led nestaje, ta područja apsorbuju više sunčeve energije, podižući temperaturu površine kopna, što može izazvati dalje topljenje i imati druge negativne posledice.

Otapanje leda takođe povećava količinu vode u jezerima, gde voda apsorbuje više toplote od snega, što povećava temperaturu površine kopna.

Način života se menja

Grenland se zagreva dvostruko brže od globalnog proseka od 1970-ih, a autori studije upozoravaju da su moguće ekstremnije temperature u budućnosti.

Profimedia

Grenland je najveće ostrvo na svetu i uglavnom je prekriven ledom i glečerima. U zemlji koja je autonomna država u sastavu Kraljevine Danske živi oko 57.000 ljudi.

Veliki deo stanovništva je rođen tamo i mnogi ljudi se tamo oslanjaju na prirodne ekosisteme za svoj opstanak.

Majkl Grajms, glavni autor izveštaja, rekao je da je protok sedimenata i hranljivih materija u obalne vode posebno problematičan za autohtone zajednice koje se oslanjaju na ribolov, kao i za lovce u drugim delovima ostrva.

- Ove promene su kritične, posebno za autohtono stanovništvo čija se tradicionalna praksa lova za preživljavanje oslanja na stabilnost ovih delikatnih ekosistema - rekao je on.

- Štaviše, gubitak ledene mase na Grenlandu zntno doprinosi globalnom porastu nivoa mora, što je trend koji predstavlja značajne izazove i sada i u budućnosti - zaključio je.

Bonus video

 

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi