Dan kada su Nijagarini vodopadi presušili: Vladala je tišina, mislili su da je smak sveta

Nijagarini vodopadi su još u 19. veku postali velika turistička atrakcija, pa je tamo zabeleženo i nekoliko dramatičnih situacija još otkad je 1927. lokalni vlasnik hotela poslao brod prepun divljih životinja preko vodopada.

Samo je jedna guska preživela pad.

Ipak, ništa nije privuklo toliko pažnje kao kada su vodopadi presušili.

Bio je 29. mart 1848. godine. Nijagarini vodopadi su utihnuli. Voda upšte nije proticala 30-40 sati, pa su stanovnici s pravom počeli da paniče.

Pošto se već u to vreme razvio turizam, i sa američke i s kanadske strane kuće su pretvorene u smeštaje, a oko reke su izgrađeni mlinovi i hidroelektrane.

Kada je jedan američki farmer otišao u šetnju malo pre ponoći 29. marta, primetio je nešto čudno - prvi put se nije čula buka vodopada. Kada je prišao bliže, video je da vode uopšte nema.

Već do jutra, vladala je velika tišina. 

Mlinovi i fabrike su prestali da rade. Moglo se videti korito reke, ribe su uginule, kornjače su tumarale okolo... Meštani su počeli da šetaju područjem koje je do pre nekoliko sati bilo prekriveno vodom, a mogli su da nađu zaostale pištolje, bajonete i tomahavke, koje su sačuvali kao suvenire.

Mnogi su verovatno tada pomislili - da li je kraj sveta blizu?

Hiljade ljudi su pohrlile u crkve da se pomole da vodopadi ponovo poteku. Niko nije imao objašnjenje za taj događaj. Telegraf je u to vreme bio nov izum, a najbliži grad Bafalo bio je udaljen tri sata, i to samo ako su vozovi išli na vreme.

Međutim, ubrzo je baš iz Bafala stigla vest da su snažni jugozapadni vetrovi pomerili ogromne ledene blokove do jezera Iri, čime se blokirao put ka reci Nijagari, pa je tako nastala svojevrsna ledena brana. To je još više nagnalo ljude da što pre dođu do vodopada kojih zapravo nije bilo. Čak su i američki vojnici promarširali praznim koritom, što, naravno, nije bilo bezbedno, jer niko nije znao kada će voda ponovo krenuti.

Vode nije bilo do 31. marta ujutru, a onda se čula dobro poznata buka u daljini. Odjednom, uz zaglušujuću grmljavinu, sve se ponovo ispunilo vodom. "Ledena brana" se obrušila i reka je mogla ponovo da teče.

"Isključili" vodopade

Američki inženjeri su 1969. godine odlučili da namerno "isključe" vodopade, odnosno, preusmere tok Nijagare na nekoliko meseci, daleko od američke strane vodopada. 

Youtube/CBC News

Prvobitni plan je bio da se ukloni velika količina kamenja na dnu vodopada i da se očisti korito. Međutim, od te ideje se posle nekoliko meseci odustalo, zbog velikih troškova. Inženjeri su u tom periodu "suše" proučavali korita i uklonili niz grešaka kako bi odložili postepenu eroziju Nijagarinih vodopada. 

Samo prvog vikenda je oko 100.000 ljudi posetilo "prazne" vodopade.

Posle određenog vremena, ponovo su pustili reku da teče.

Čudo prirode

Pretpostavlja se da su se vodopadi formirali pre 12.000 godina, kada je voda iz jezera Iri stvorila kanal ka jezeru Ontario. Ime Nijagara potiče od izraza “Onguiaahra", pošto su na tom području živela plemena američkih starosedelaca Irokeza.

Kada je francuski istraživač Samuel de Šamplan opisivao vodopade 1604. godine, reč o  ovom svetskom čudu prirode stigla je sve do Evrope.

Poseta Nijagarinim vodopadima je bila poput religijskog iskustva, a o tome su pisali i Čarls Dikens i francuski diplomata Aleksis de Tokvil.

Profimedia/Fatih Aktas/Anadolu Agency/ABACAPRESS.COM

U to vreme su već nikle fabrike oko vodopada, a američki biznismen King Kemp Žilet (koji je osmislio brijače žilete) rekao je da bi NIjagarini vodopadi mogli da postanu deo grada Metropolisa od 60 miliona ljudi. 

Nikola Tesla je upravo u ovom području dizajnirao jednu od prvih hidroelektrana.

 

BONUS VIDEO

 

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi