Najkrvavija godina 21. veka: U sukobima u svetu nikad više ljudi nije stradalo nego 2022, a broj žrtava nije najveći u borbama u Ukrajini

Zbog sukoba koji su se vodili tokom prošle godine, u 2022. broj stradalih u konfliktima bio je veći nego ikada u ovom veku, premašivši 238.000 ubijenih.

U 21. veku nikad u toku jedne godine u ratovima nije poginuo veći broj ljudi. O tome svedoči i to što se, prema zvaničnim podacima, broj žrtava sukoba skoro udvostručio u 2022. u odnosu na prethodnu godinu.

Ratovi su izazvali gubitak od 13 odsto globalnog BDP-a, prema Globalnom indeksu mira, koji je u sredu objavio Institut za ekonomiju i mir (IEP).

U novom istraživanju globalnog trusta mozgova navodi se da je prosečan nivo „globalnog mira“ opao devetu godinu zaredom, pri čemu je broj smrtnih slučajeva u sukobima nadmašio prethodni globalni vrhunac koji je postignut 2014. tokom građanskog rata u Siriji.

Povećanje stope smrtnosti najviše je izazvano sukobom u Etiopiji, koji je sa 100.000 poginulih najbrutalniji prošlogodišnji konflikt, dok je rat u Ukrajini sa 83.000 stradalih drugi najkravaviji sukob.

Nestabilnosti u mnogo više zemalja 

Globalni indeks mira sastavljen je sa ciljem da se proceni stanje u skoro svakoj zemlji sveta na osnovu 23 indikatora podeljena u tri domena: „kontinuirani domaći i međunarodni sukobi“, „društvena bezbednost i bezbednost“ i „militarizacija“, koji odražavaju i društveni mir (statistika kriminala, broj ubistava) i sukobe jedne zemlje u okviru njenih granica i u inostranstvu. Sve u svemu, prosečni nivo „globalnog mira“, meren indeksom, pogoršao se za 0,42 odsto.

Profimedia

Trend koji se izdvojio jeste to što su sukobi postali internacionalizovaniji, prema rečima Stiva Kililije, osnivača i izvršnog predsednika Instituta za ekonomiju i mir (IEP) i jednog od autora izveštaja. Devedeset i jedna zemlja u svetu je sada uključena u neku vrstu sukoba, utvrdio je GPI, u poređenju sa 58 država 2008.

- To nije nužno ni dobro ni loše. Neki bi mogli biti uključeni u mirovne operacije, kao što je ECOWAS [Ekonomska zajednica zapadnoafričkih država]. S jedne strane, više zemalja se uključuje u ratove u inostranstvu, ali takođe možete reći da postajemo internacionalizovaniji u tome kako radimo zajedno - rekao je Kililija za DW.

Ovo bi se moglo smatrati iznenađujućim, s obzirom na to da je zapadna vojna intervencija smanjena u poslednjoj deceniji. SAD i NATO su se sada povukli iz Iraka i Avganistana, ali je Kililija istakao da su SAD ipak i dalje umešane u sukobe, o čemu govori i to što su najveća podrška Ukrajini.

Nov princip ratovanja otežava pobedu

Kililija kaže da jedna od stvari koju novi indeks pokazuje jeste to da je „ratove zaista teško dobiti“. Sukobi u Jemenu i Siriji sada besne već devet, odnosno 12 godina, a ni u jednom od njih nema izgleda za vojnu pobedu.

- Čak i najbolje opremljene vojske na svetu teško mogu da pobede lokalno stanovništvo koje ne želi da bude napadnuto i koje ima dobre resurse - rekao je Kililija, istakavši da se danas sve svodi na sofisticiranost i dostupnost modernog naoružanja, što čini asimetrično ratovanje sve lakšim za nastavak:

Profimedia

- Skoro svako sa osnovnom inženjerskom obukom sada može da detonira bombe na daljinu, dok oružje ima mnogo veću preciznost.

U izveštaju se takođe ističe da se broj nedržavnih grupa koje koriste bespilotne letelice udvostručio između 2018. i 2022. godine, a da se ukupan broj udara dronova skoro utrostručio u istom periodu.

Rezultat ovih trendova je da su se i rat i mir pokazali kao trajni: Island je i dalje najmiroljubivija zemlja na svetu i tu poziciju zauzima u indeksu od 2008. godine, dok je Avganistan sada rangiran kao najmanje miroljubiva zemlja na svetu osam godina zaredom. Slično tome, Jemen, Sirija, Južni Sudan i Demokratska Republika Kongo svrstani su među deset najmanje miroljubivih zemalja na svetu od kada je indeks pokrenut 2007.

Kililija naglašava da postoje veći, pozitivni trendovi.

- Mislim da je jedan od pozitivnijih pomaka bio na Bliskom istoku i u severnoj Africi tokom poslednje tri godine - 13 zemalja je zapravo poboljšalo svoj status, a samo sedam ga je pogoršalo. Sada postoji uspostavljen trend poboljšanja mira na Bliskom istoku. Dakle, dinamika nije nužno loša - rekao je on.

Ovo posebno dokazuje Libija, koja drugu godinu zaredom pokazuje najveći napredak u svom rejtingu miroljubivosti na indeksu. Iako je bezbednosna situacija u Libiji i dalje krhka, prekid vatre potpisan 2020. između Vlade nacionalnog jedinstva i Libijske nacionalne armije značajno je stabilizovao zemlju.

Profimedia

Još jedna pozitivna napomena jeste da su mnoge zemlje postale bezbednije interno: nekoliko zemalja na Karibima i u Centralnoj Americi, na primer, zabeležilo je smanjenje domaćeg terorizma i stopa ubistava tokom prošle godine.

Cena rata

Jedan od zaključaka koji se posebno istakao u izveštaju jeste ekonomska cena rata. Ukupno su prošlogodišnji sukobi koštali svet 17,5 biliona dolara, ili 12,9 odsto globalnog BDP-a. Za one zemlje koje su najviše pogođene sukobom uticaj je očigledno posebno razoran: Ukrajina je, na primer, potrošila 63 odsto svog BDP-a na borbu sa Rusijom.

Pretnja od budućeg sukoba je takođe zastrašujuća: u izveštaju se navodi da bi potencijalna kineska blokada Tajvana, na primer, dovela do pada globalne ekonomske proizvodnje koji je ekvivalentan dvostrukom gubitku koji je nastao kao rezultat globalne finansijske krize 2008.

Iako mnoge kompanije za proizvodnju oružja zarađuju od rata, prema indeksu je ta ekonomska dobit manja od troškova koje donose rat i militarizacija.

- Ako napravim nosač aviona, to bi me moglo koštati 20 milijardi dolara za izgradnju i 500 miliona dolara godišnje za održavanje. Najbolje čemu mogu da se nadam jeste da ga ne koristim. Ali taj novac bi mogao da se iskoristi za stimulisanje poslovanja, na zdravstveni sistem, gde bi imao daleko produktivnije koristi za privredu - rekao je Kililija.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi