Da li je novi Avganistan na pomolu? Amerika priprema Tajvan za rat sa Kinom, ali bi to bilo samoubistvo!

Tenzije između Tajvana i Kine su na najvišem stepenu u poslednjih 40 godina, rekao je tajvanski ministar odbrane Čiju Kuo-čeng ne isključujući i mogućnost sukoba.

Čeng je takođe upozorio da bi Kina mogla da bude u mogućnosti da 2025. godine izvrši invaziju Tajvana.

U tom regionu je napeto od početka oktobra kada su vazduhoplovne snage kineske armije upadale u zonu dejstva tajvanske PVO sa oko 150 aviona tokom četiri uzastopna dana.

U međuvremenu se oglasio i kineski lider Si Ðinping koji je obećao da će se ostvariti "ponovno ujedinjenje" sa tim ostrvom koje Peking smatra otcepljenim delom Kine, ali nije direktno pomenuo upotrebu sile.

Strani mediji prenose kako je Tajvan izložen sve većem vojnom i političkom pritisku Pekinga da prihvati suverenitet Kine, ali se Tajpej obavezao da će braniti svoju slobodu i da samo narod Tajvana može odlučivati o svojoj budućnosti.

Profimedia

Iz Tajpeja poručuju da su nezavisna država koja se zove Republika Kina, što je zvanično ime Tajvana.

Kako je sve počelo?

Prvi poznati doseljenici na Tajvan su bili pripadnici austronezijskih plemena, za koje se veruje da su došli sa teritorije današnje južne Kine.

Ostrvo se prvi put pominje u kineskim spisima još pre nove ere, kada je jedan car poslao istraživače da istraže more, što je nešto što Peking koristi da potvrdi da su oni ti koji imaju pravo na ovu oblast. U 17. veku Tajvan je bio i holandska kolonija, a od 1683. do 1895. bio je pod rukovodstvom kineske dinastije Ćing.

U 17. veku počinje značajno doseljavanje migranata iz Kine, a većina ih je bila iz provincija Fuđen i Guangdong. Potomci ove dve migracije čine danas najveću demografsku grupu na ostrvu.

Japan je 1895. prezeo vlast na Tajvanu, a predao se posle Drugog svetskog rata i odrekao se kontrole nad ostrvom.

Republika Kina, jedna od pobednica rata, počela je da vlada ostrvom, uz saglasnost SAD i Velike Britanije.

Profimedia

Međutim, narednih nekoliko godina izbio je građanski rat i snage Mao Cedunga su potukle trupe Čiang Kai-šeka.

Čiang je sa ostacima svoje vlade (KMT) pobegao na Tajvan 1949. godine. Grupa, koja se označava kao Kopnena Kina i koja je brojala kasnije i do 1,5 miliona ljudi, dominirala je tajvanskom politikom godinama iako su činili svega 14 odsto stanovništva.

Čiangov sin, Čiang Čing-kuo, nakon godina diktature, dozvolio je proces demokratizacije. Li Teng-hui, tajvanski otac demokratije, vodio je promene ka više demokratskom političkom modelu što je, naposletku, dovelo do izbora 2000. na kojima je prvi put izabran predsednik koji nije bio iz KMT.

Osamdesetih su odnosi Kine i Tajvana bili poboljšani. Kina je predstavila formulu "jedna zemlja, dva sistema" po kojoj bi Tajvanu bila data značajna autonomija ukoliko bi prihvatio ideju ponovnog ujedinjenja.

Sistem je uspostavljen u Hongkongu kako bi se predstavio kao model koji bi privoleo Tajvance da počnu da se vraćaju na kopno.

Tajvan je odbio ponudu, ali je opustio pravila koja su se ticala poseta i investiranja u Kini. 1991. godine, Tajvan je rat sa Kinom proglasio gotovim.

Kada je 2000. godine Čen Šui-bian izabran za predsednika, u Pekingu su bili na nogama. Čen je otvoreno zagovarao nezavisnost.

Nakon što je Čen ponovo reizabran za predsednika, Kina je donela zakon koji zabranjuje secesiju po kome ima pravo da koristi "nemiroljubiva sredstva" ukoliko bi Tajvan pokuašao da se otcepi.

Naredni lider, Ma Jing-džeou, želeo je da unapredi odnose sa Kinom kroz ekonomske sporazume.

2016. godine, izabrana je aktuelna predsednica Cai Ing-ven koja vodi Demokratsku naprednu partiju (DPP) koja se oslanja na eventualnu nezavisnost od Kine.

Profimedia

Iako nemaju zvaničnih veza, Amerika se obavezala da će snabdevati Tajvan odbrambenim oružjem, a više puta su napomenuli da bi bilo kakav napad Kine izazvao "veliku zabrinutost".

Peking je potom pritiskao međunarodne kompanije da navedu Tajvan kao deo Kine na svojim veb-stranicama i pretio je da će im blokirati poslovanja ako to ne učine.

Cai Ing-ven je reizabrana 2020. godine na mesto predsednice, a u međuvremenu su u Hongkongu besneli protesti i neredi zbog "sve rastućeg uticaja kopnenog dela Kine".

Kina je potom donela zakon o nacionalnoj bezbednosti u Hongkongu što je viđeno kao znak da se Peking ne šali.

Istovremeno, Tajvan dobija sve više podrške od Zapada, konkretno Sjedinjenih Američkih Država.

Profimedia

Kina gleda na Tajvan kao na provinciju koja im je izmakla iz ruku zbog čega su se obavezali da je vrate natrag, ako treba i silom. Tajvan tvrdi da su mnogo više od provincije i samim tim predstavljaju suverenu državu.

Imaju sopstveni ustav, demokratski izabrane lidere i oko 300.000 aktivnih vojnika u svojim redovima.

Iako su politički sukobi veliki, veze između dva naroda i njihovih ekonomija su rasle. Tajvanske kompanije su uložile oko 60 milijardi dolara u Kini, a oko milion Tajvanaca živi tamo, često rukovodeći tajvanskim fabrikama.

Mnogi Tajvanci veruju da njihova ekonomija sada zavisi od Kine, a drugi veruju da bliže poslovne veze smanjuju mogućnost da se Peking vojno aktivira jer bi to bio udarac i po kinesku ekonomiju.

Amerika sprema Tajvan za rat

Jedinica za specijalne operacije i kontigent američkih marinaca na tajnim vežbama pripremaju tajvanske vojnike za potencijalnu invaziju Kine, preneo je Volstrit žurnal u izveštaju koji je Pentagon potvrdio.

Oko tridesetak elitnih vojnika trenira tajvanske kopnene trupe, dok marinci sarađuju sa tamošnjom mornaricom.

Kineski ministar spoljnih poslova je na to rekao da američke trupe moraju da se povuku sa ostrva i pozvao Vašington da poštuje sporazum sa Pekingom.

Kineski državni mediji su upozorili da će Pekingu ostati malo izbora i da će morati da "Tajvan odvede na ratište".

Citirajući određene kineske stručnjake, novine Global tajms su optužile tajvansku predsednicu da pojačava tenzije i da njeno "odbijanje ujedinjenja upotrebom sile može samo da donese propast mnogo brže".

"Bilo bi to nacionalno samoubistvo"

Bivši obaveštajni oficir američkog korpusa američkih marinaca, Skot Riter, smatra da SAD igraju opasnu igru braneći Tajvan, za šta imaju "nula kapaciteta".

Kako kaže, Tajvan ima oko 165.000 aktivnih vojnika i još 1,6 miliona njih u rezervi, koji su opremljeni američkom opremom vrednom milijarde dolara.

- Iako tajvanska vojska izgleda dobro na papiru, nije pripremljena za posledice sukoba širokih razmera koji bi bio usmeren na njih ukoliko Kina zaista pokrene invaziju. Kao što je svet naučio iz primera Avganistana, impresivni brojevi na papiru ne mogu automatski da se prevedu na impresivnu borilačku snagu na terenu. Kina bi iznela neverovatnu snagu i nasilje na nivoima koje talibani ne mogu ni da shvate. Ako Kina odluči da napadne Tajvan, prepostavlja se da je prethodno sprovela široke obaveštajne procene šansi za pobedu koje bi morale da budu toliko sigurne da bi Peking pokrenuo akciju koja može da donese propast svetu. Kina bi morala da ima veoma precizne lokacije svih većih tajvanskih jedinica na kopnu. Učinila bi isto sa svakom letelicom, sposobnom za sukob, koja se nalazi u inventaru tajvanske vojske.

Kako je pripremljena izdaja Avganistana: Prvo pao dogovor sa Amerikom, a onda su talibani samo ušetali u gradove

Bilo koja tajvanska jedinica koja bi ostala u životu suočila bi se sa masivnom invazijom u kombinaciji amfibija i napada vazdušnih snaga. 

Profimedia

Dok se SAD možda hvale kako mogu da plove Tajvanskim moreuzom, takav manevar bi bio ravan samoubistvu u slučaju rata. Američka mornarica bi bila potisnuta da stoji istočno od Tajvana, daleko od dometa kineskih balističkih projektila, lansirajući letelice koje bi u sukobu mogle vrlo ograničeno da učestvuju zbog goriva i težine. Američki avioni bi bili raspršeni, a adekvatna zamena, koja može da promeni tok rata, ne bi stigla u pravo vreme - navodi Riter.

Kako je dodao, najbolje što bi SAD mogle da učine u odbrani Tajvana, jeste modifikovanje postojećih ratnih aviona za pojačanje Južne Koreje. Prema ratnom planu, OPLAN-5027, postoje snage i oprema neophodni za pojačavanje Južne Koreje u slučaju rata. Ukoliko bi izbio sukob na Korejskom poluostrvu, kroz 90 dana bi SAD Južnoj Koreji poslale 160 ratnih brodova, 1.600 letelica i 690.000 vojnika.

- Dve stvari mi padaju na um. Dok američke snage dođu do Tajvana, već bi stigle sa zakašnjenjem od 83 dana. I još važnije, Kina bi se konsolidovala na Tajvanu što bi američke napore da preuzmu natrag ostrvo učinilo samoubistvom. OPLAN-5027 predviđa da američke snage lete do južnokorejskih luka koje kontroliše tamošnja vlada. To nije amfibijski plan za napad i svaki pokušaj da se pretvori u takav će propasti.

Jedina izmena koja bi mogla da se načini je da SAD koriste nuklearno oružje u odbrani Tajvana. To bi, naravno, izazvalo, generalni nuklearni rat sa Kinom, a Amerika nije spremna da počini nacionalno samoubistvo zbog države sa kojom ni nema formalni odbrambeni pakt - zaključio je Riter u analizi za RT.

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi