Turska ide u drugi krug: Koliko su ovi izbori važni za Rusiju i šta će se dogoditi ako Erdogan izgubi?
Kada je reč o parlamentarnim izborima, očekuje se da će Erdogan sa svojom Partijom pravde i razvoja zadržati većinu
Turska ipak nije dobila predsednika u prvom krugu glasanja, održanom u nedelju, pa će građani 28. maja ponovo izaći na birališta i odlučiti između dva snažna kandidata - aktuelnog šefa države Redžepa Tajipa Erdogana i Kemala Kiličdaroglua, iza koga je okupljeno šest opozicionih stranaka.
AP Photo/Ali Unal
Iako je Erdogan vodio, nije osvojio više od neophodnih 50 odsto glasova, a ankete nisu mogle da jasno predvide pobednika jer je trka prilično neizvesna.
Kada je reč o parlamentarnim izborima, očekuje se da će Erdogan sa svojom Partijom pravde i razvoja zadržati većinu.
Umit Bektas/Pool Photo via AP
Zašto su izbori u Turskoj važni?
Moć turske diplomatije je narasla proteklih godina. Osim suseda, sada i svetske sile moraju uzeti u obzir stavove Ankare o brojnim pitanjima.
Pročitajte još:
Od početka rata u Ukrajini, Turska je praktično jedini posrednik koji je odgovorio na nestašicu hrane, pa je izdejstvovala sporazum o žitaricama. Ankara je više puta istakla da je "svet veći od petorke", misleći na pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN.
Turkish Presidency via AP
Takođe, Turska je postala važna regionalna tranzitna tačka, ne samo u smislu energenata, već i hrane, transporta i logistike. To znači da prima i velike privilegije i dividende.
Naravno, ne godi svima jačanje Turske, pogotovo ako se uzme u obzir i sam karakter aktuelnog predsednika Erdogana. Već godinama NATO negoduje što je Turska naručila protivraketne sisteme od Rusije, a poslednjih nekoliko meseci je Finskoj i Švedskoj blokirala pristup ovom vojnom savezu. U međuvremenu, Finska je postala deo NATO, ali je Švedska i dalje u nemilosti Ankare zbog, kako tvrde, podržavanja kurdskih terorista.
Iz tih i mnogih drugih razloga, pojedine zapadne zemlje se nadaju pobedi Kiličdaroglua, koji je poznat kao prozapadni kandidat. Smatra se da bi Turci pod vođstvom Kiličdaroglua mogli da se vrate pod ideologiju Kemala Ataturka, osnivača moderne Turske. U slučaju pobede, Kiličdaroglu bi aktivnije sarađivao sa evropskim državama, uključujući i NATO.
Kako bi izbori uticali na Rusiju?
Ishod izbora je veoma važan i za Moskvu, jer je Turska jedina članica NATO-a koja sa Rusijom održava dijalog. Pretpostavlja se da će Erdogan nastaviti sa održavanjem bliskih veza sa Rusijom, uključujući vojnu i energetsku saradnju.
Vyacheslav Prokofyev, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP
Sa druge strane, Kiličdaroglu, predsednik Republikanske narodne partije (CHP), zemlju bi mogao da odvede u drugom smeru, posebno u jeku rata sa Ukrajinom. Ipak, ne očekuje se momentalno pogoršanje odnosa Ankare i Moskve, jer novi predsednik ne bi mogao tako lako da se odrekne benefita koje dobija održavajući dobre diplomatske veze sa Rusijom.
Uz to, i opozicija je isticala tokom predizbornih skupova proruske stavove i jačanje veza dveju država, imajući u vidu da je Turska posrednik između Rusije i Ukrajine.
Kiličdaroglu je napomenuo da će, ukoliko pobedi na izborima, među njegovim prioritetima biti okončanje rata u Ukrajini i nastavak sporazuma o žitu. Kako je kazao, zdravi odnosi sa Rusijom su u interesu Turske.
- Želim da se osvrnem na medijske napise koji kažu da bi tokom mog mandata rusko-turski odnosi otišli drugim smerom. Naša vlada će uvek braniti interese Turske. A u interesu Turske je da zadržimo te odnose zdravim i dostojanstvenim - rekao je jednom prilikom.
Profimedia
Prema njegovim rečima, saradnja Turske i Rusije je ključna za regionalnu stabilnost. On je podsetio i na krizne trenutke kada je Turska 2015. godine oborila ruski borbeni lovac Su-24, kao i likvidaciju ruskog ambasadora Andreja Karlova u Ankari 2016. godine.
- Tursko loše vođstvo i nepredvidivost takođe loše utiču na naše ekonomske veze. Čak i kada naša trgovina dostiže 70 milijardi dolara, postoji značajan deficit koji je štetan po našu zemlju. Moguće je da se to promeni i da se stabilizuje naša ekonomija tako što će se naći ravnoteža koja će svima ići u korist - rekao je Kiličdaroglu.
Šta brine Turke?
Čak i pre nego što je Tursku 6. februara pogodio strašan zemljotres u kome je poginulo više od 50.000 ljudi, zemlja se mučila sa rastućim cenama i inflacijom koja je u oktobru narasla na 85 odsto. Tim je počela da opada i Erdoganova popularnost.
Glasači su se vodili time koji kandidat bi mogao da se bolje izbori sa posledicama zemljotresa, kao i da zaštiti zemlju od budućih katastrofa.
A šta ako Erdogan izgubi?
Pojedini analitičari smatraju da će Erdogan, ako izgubi sa malom razlikom, preispitivati rezultate izbora tj. da neće želeti da ih prizna.
Tokom izbora za gradonačelnika Ankare i Istanbula 2019. godine, Partija pravde i razvoja je izgubila kontrolu nad prestonicom i finansijskim centrom zemlje, što je navelo partijske zvaničnike da odbace rezultate, navodeći neregularnosti tokom glasanja. Pod velikim pritiskom, Vrhovno izborno veće je pristalo na ponovno glasanje, čemu se opozicija snažno protivila. Ipak, u Istanbulu je pobedio Ekrem Imamoglu, čime je Erdoganu zadat udarac.
Tanjug/AP/Ali Unal
Podsetimo, Erdogan je više od 20 godina na vlasti, 11 kao premijer i devet kao predsednik države.
Kiličdaroglu je već 13 godina na čelu stranke CHP.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari