Eksplozije na "Severnom toku": Zašto je to veoma opasna oblast i ko ima najveće koristi od sabotaže?
Sabotaža "Severnog toka" i "Severnog toka 2" je veoma ozbiljan incident
Eksplozije koje su oštetile gasovode "Severni tok" i "Severni tok 2", nadomak danskog ostrva Bornholma, uznemirile su svetsku javnost i pokrenule mnogobrojne teorije o tome ko bi mogao da stoji iza toga.
Naravno, u zapadnjačkim medijima su odmah okrivljeni Rusi, ali je bilo i kritičara te teze koji su se pitali zašto bi Moskva to učinila kada je mogla samo da zaustavi isporuke gasa, a ne da se bavi složenim operacijama.
Danski zvaničnici su kazali da su obe eksplozije bile ekvivalentne snazi 500 kilograma TNT-a, što je veličina veoma velikih antibrodskih mina.
Swedish Coast Guard via AP
I ruska i američka mornarica (zajedno sa njenim saveznicima) obavljaju vojne vežbe u Baltičkom moru.
Pročitajte još:
Lokacija koja je samo čekala katastrofu
Inače, ono što je ostalo neprimećeno tokom nedavne drame jeste samoeksplozivna priroda baltičkog morskog dna. Prema sporazumu postignutom tokom Postdamske konferencije 1945. godine, Velika Britanija i Sovjetski Savez su bacili oko 69.000 tona nemačkog hemijskog naoružanja. Taj otpad su taložili tokom 1947. i 1948. godine, tako da je dno danas napunjeno brojnim artiljerijskim granatama, minama i hemijskim oružjem, uključujući nervni gas tabun.
Drugo bacanje takvog otpada dogodilo se 1959. godine. Osim toga, tokom Prvog i Drugog svetskog rata Nemačka je u more bacila oko 80.000 mina. Manje od 200 mina pronađeno je ili je eksplodiralo na moru. Nisu sva municija i hemijsko oružje, uključujući i nervni gas, ostali na mestima gde su prvobitno bačeni.
Pojedino oružje se nasukalo na obale, a znaci hemijskog zagađenja su beleženi u Poljskoj i drugim oblastima.
Inženjeri koji su radili na gradnji "Severnog toka" 2005. bili su svesni opasnosti morskog dna, iako tačne lokacije bačenog otpada nisu poznate. Studija, završena neposredno pre početka radova na "Severnom toku", utvrdila je postojanje nemačkih bombi sa bojnim otrovom iperitom 17 metara daleko od rute gasovoda. Fitilj jedne hemijske bombe uočen je 16 metara dalje. Uložen je maksimalni napor da se izbegnu sporne lokacije otpada dok se postavljao gasovod.
Profimedia
"Severni tok" je završen 2011, a gradnja "Severnog toka 2" započeta je 2018, prateći istu liniju oko ostrva Bornholm, i završena je prošle godine.
Bornholm je takođe mesto na kome se održavaju brojne vojne vežbe. Prošlog maja je prvi put sistem HIMARS stupio na tlo Danske u okviru vežbi kada su pripadnici Nacionalne garde Kolorada i američkog vazduhoplovstva s međunarodnim partnerima izveli simulaciju vazdušno-kopnenog napada.
Kao što znamo, sistem HIMARS Ukrajinci uveliko koriste u sukobu sa Rusijom.
To svakako nisu bile jedine vojne vežbe koje su u poslednje vreme održavane u ovoj oblasti, a u svetlu novonastalih događaja, pojavila se sumnja da su te aktivnosti možda mogle da "uzbune" morsko dno. Osim toga, brojne podmornice i druga podvodna plovila se koriste u tim prilikama. Usled velikih vojnih aktivnosti u tom području, podrazumeva se da je izveden i određen broj tajnih operacija.
Kada se to sve sabere, na taj način su vibracije i ostala uznemiravanja morskog dna mogle da utiču na pojavu eksplozija, preneo je portal Asia times.
Ko je krivac?
Pritisak je opao na oba gasovoda 26. septembra, a tri odvojena curenja su zabeležena nedaleko od obala Danske i Švedske. Za razliku od izlivanja nafte, curenje gasa je manje štetno, ali to ne znači da je situacija besprekorna.
Pretpostavlja se da bi svi oštećeni delovi mogli da se u potpunosti obnove za godinu dana, a najveći problem će biti ispumpavanje vode iz deonica gasovoda. Šteta bi mogla biti procenjena na milijarde dolara.
Danish Defence Command via AP
Ipak, "Severni tok AG" je formalno švajcarska kompanija koja nije na meti sankcija. Sa druge strane, "Severni tok 2" je oduvek bio trn u oku Vašingtonu i danas je pod sankcijama. Iako je projekat završen, gas nikada nije zvanično potekao "Severnim tokom 2" jer je Nemačka svemu stala na put u februaru ove godine, dva dana pre početka sukoba u Ukrajini. Radovi na popravkama mogu da počnu uz dozvolu danske vlade, jer bi bili izvedeni u njihovim vodama. Imajući u vidu aktuelnu političku situaciju, biće veoma teško dobiti takve dozvole, pa je vrlo verovatno da će "Severni tok" biti obnovljen tek po završetku sukoba - iako niko ne zna kada bi to moglo da se dogodi.
Iako je "Asia times" izneo i tezu o "slučajnim" eksplozijama, s obzirom na to da je statistički malo verovatno da se eksplozije dogode istog dana na nekoliko različitih mesta, sabotaža se čini gotovo sigurnom. To je moglo da se dogodi na nekoliko načina: iz broda, pa čak i aviona, ronioci ili podmornice su mogli da postave bombe...
Ono što je jasno jeste da obim operacije ukazuje da je u pitanju državni posao. Poslednjih meseci su nadomak naftnih i gasnih platformi u Severnom moru viđani dronovi.
Zapadne zemlje optužuju Rusiju, a kritičari njihovih teorija smatraju da bi Vladimir Putin bio lud da raznese sopstveni gasovod. Uostalo, zašto bi uništio gasovod koji nije ni pušten u rad.
Šuškalo se i da su Berlin i Moskva održavali tajne pregovore kako bi rešili probleme sa gasovodima, tako da je onda neka treća strana očigledno želela da ih zaustavi u tome.
Pitanje je u kom pravcu će se kretati istraga i na koji način će se manipulisati dokazima.
Portal Cradle prenosi tekst kolumniste Pepea Eskobara, koji smatra da je to bila antinemačka operacija.
Danish Defence Command via AP
Više puta spominjani Član 5 NATO-a kaže: "Svaki napad na bilo koju članicu Alijanse, napad je na sve nas", ali se pod tim ne podrazumeva napad jedne članice NATO-a na drugu.
Eskobar kaže da je ovo deklaracija rata protiv Nemačke i preduzeća i građana EU.
- To nije rat protiv kafkijanske evrokratske mašine u Briselu. Nemojte da se zavarate. NATO rukovodi Briselom, a ne Evropska komisija - naveo je.
Dve objave privukle veliku pažnju
Kada se pojavila vest o sabotaži gasovoda, dve objave na društvenim mrežama su zapale za oko.
U februaru ove godine, predsednik Džo Bajden je rekao: "Ukoliko Rusija napadne, neće više biti 'Severnog toka 2'. Staćemo tome na put."
Na pitanje novinara kako će to da urade, pošto je projekat pod nemačkom kontrolom, Bajden je odgovorio: "Obećavam vam, bićemo u mogućnosti da to uradimo."
Kao i posle mnogih Bajdenovih izjava, Stejt department je morao da pojasni šta je predsednik hteo da kaže, pa su napomenuli da je on obećao da neće dozvoliti rat zbog gasovoda i da je ideja o umešanosti SAD u incident apsurdna.
Druga objava koja je privukla pažnju bio je tvit poljskog ministra odbrane Radeka Sirkorskog, koji je objavio sliku eksplozije u Baltičkom moru, uz opis: "Hvala vam, SAD". Poljak je bio vrlo jasan da se ne radi ni o kakvoj šali, ali je ipak kasnije obrisao objavu.
Skoro istovremeno sa incidentom na gasovodima, otvoren je deo "Baltičkog gasovoda" na severozapadu Poljske kojim će gas ići od Norveške, preko Danske, do Poljske. Ipak, njegovi kapaciteti su 10 puta manji i te količine gasa će možda biti dovoljne za Poljsku, ali neće biti od velike važnosti za druge mušterije EU.
Treba napomenuti da su uoči sabotaže američki helikopteri nadletali oblast, a od sredine septembra se britansko istraživačko plovilo kretalo danskim vodama.
Nemački "Špigl" je objavio da je CIA upozorila nemačku vladu o napadima na gasovodima u Baltičkom moru.
Rusko ministarstvo spoljnih poslova je saopštilo da se incident dogodio u području koje kontroliše američka obaveštajna služba.
Još pre početka rata, američki analitičar Majk Vitni je rekao da ukrajinska kriza nema nikakve veze sa Ukrajinom, već sa Nemačkom.
Kako je istakao, sve se vrti oko gasovoda "Severni tok 2" kojim se Nemačka povezuje sa Rusijom.
Vašington na to gleda kao na veliku pretnju, jer smatra da tako više neće imati primat u Evropi, pa je zato sabotirao projekat na svakom koraku. Ukoliko se to uzme u obzir, krivac je onda očigledan, ali je pitanje da li ćemo ikada saznati istinu.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari