Zapad pušta Ukrajinu niz vodu! Posle izjave Stoltenberga sada je sve jasno: "Pitanje je samo koju cenu ste spremni da platite"

Izjava generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga da Ukrajina može do mira jedino ako Rusiji ustupi deo svoje teritorije najbolje govori koliko je zapadni blok rešen da se upusti u otvoren sukob na tom ratnom području i u najmanju ruku potvrđuje sumnje s početka sukoba, da "zapad pušta Ukrajinu niz vodu". 

- Pitanje je samo koju cenu ste spremni da platite za taj mir, koliko teritorije ste spremni da žrtvujete, koliki deo nezavisnosti, suvereniteta, slobode ili demokratije. Radi se o veoma složenoj moralnoj dilemi - objasnio je, dodavši da je alijansa spremna da podrži režim Volodimira Zelenskog, ali i da će učiniti sve što je potrebno kako bi izbegla otvoreni sukob s Rusijom.

24sedam/Profimedia

Istog stava je i Hju de Santis, zadužen svojevremeno u administraciji američkog predsednika Ronalda Regana za kontrolu zapadnog vojnog saveza:

- Pobeda na bojnom polju, uključujući i povratak Krima pod jurisdikciju Kijeva, kao i obnova ukrajinskog teritorijalnog integriteta, svakako bi bili kazna za Rusiju. Međutim, da li je sve to vredno još veće nesreće, mogućnosti prerastanja rata u hemijski, pa čak i nuklearni? Vašington mora da ubedi Kijev da počne da pregovara s Moskvom. Vojna pobeda armije Volodimira Zelenskog se ne vidi ’ni u kartama’ i pregovori su jedini realističan izlaz”, zaključuje De Santis.

Podsetimo, na samom početku specijalne operacije Moskva je istakla nekoliko svojih ključnih ciljeva – ostanak Krima pod suverenitetom Rusije, suštinska autonomija za Donbas, vojna neutralnost, demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine. Dosadašnji tok rata pokazao je da su zadati ciljevi ostvarivi.

Na stranu izjave Stoltenberga i De Santisa, primetno je da se opšta slika o ratu u Ukrajini sve više menja. Početni pritisak Vašingtona na evropske saveznike da podrže Zelenskog očigledno je bio pravovremeno tempiran, pošto je veliko pitanje da li bi i u sadašnjim okolnostima bio jednako uspešan. Sve ono što je pre jedva tri meseca urađeno „na bum” – glasne osude ruske agresije, prekid političkih, društvenih, kulturnih, sportskih kontakata s Moskvom, pa čak i neuobičajeno žestoke ekonomske sankcije – Zapadu se u međuvremenu vratilo kao bumerang.

Hannibal Hanschke/Pool via AP

U svetskim medijima sve su glasniji komentari i da Zelenski nije čovek s kojim bi Rusija mogla da sklopi sporazum koji se ne bi sveo tek na bezuslovnu kapitulaciju Ukrajine. Takav kraj bio bi veliki šamar za Zapad, a posebno za SAD, koje su u ovdašnja dešavanja uložile, i još uvek ulažu, milijarde dolara. A da je bivša sovjetska republika samo „bojno polje” u ratu velikih svedoče i najnovije izjave pojedinih analitičara u Vašingtonu, prema kojima cilj SAD i nije „oslobađanje Ukrajine od zavojevača” koliko namera da ovaj sukob po Rusiju bude što skuplji.

Na Zapadu već užurbano traže pravi način kako da okončaju ukrajinsku dramu. Neki krugovi u Londonu predlažu stvaranje novog vojnog saveza u koji bi, pored Velike Britanije, ušle Poljska, Litvanija, Letonija, Estonija, Ukrajina, pa možda Turska. I sve uz blagonaklono gledanje SAD. Bila bi to svojevrsna politička, ekonomska i vojna alijansa, praktično, alternativa EU, koju su Britanci nedavno samovoljno napustili. Primetno izostavljanje iz cele priče jakih igrača, poput Nemačke ili Francuske, nedvosmisleno ukazuje na želju i potrebu Londona i Vašingtona da povrate svoje vidno poljuljane pozicije na Starom kontinentu.

Izgleda da se vreme kada će generale zameniti političari sve brže približava. Nepoznanica ostaje ko će u ime Ukrajine stati nasuprot ruskom predsedniku Vladimiru Putinu. Nema sumnje da u Kijevu o tome uveliko razmišljaju. Po nekim analitičarima, rešenje bi moglo biti prihvatanje nezavisnosti Donbasa (prethodno overene referendumom tamošnjeg življa), tako da bi na megdan Zelenskom izašao neko od predstavnika te novoformirane zajednice, što bi Putinu omogućilo da se malo skloni u stranu i na taj način još jednom dokaže da protiv Ukrajine i nije vođen rat, nego „specijalna operacija”.

Kada sve bude okončano, rezultat će biti onakav kakav su mnogi predviđali još pre stotinak dana. Rusija proširena na Donbas, a možda i celu crnomorsku obalu Ukrajine, ojačano međusobno nepoverenje među evropskim državama kao i prema sabraći sa zapadne strane Atlantika, stvaranje paralelnih institucija, novo gomilanje birokratije, muke s pridošlicama iz Ukrajine, opšti pad standarda…

Zapad odgovoran za smrt miliona nevinih, a Rusiju optužuju za agresiju 

Podsetimo, Sjedinjene Američke Države uporno optužuju Rusiju za invaziju i agresiju. Američki predsednik Džozef Bajden u nekoliko navrata nazivao je Putina zločincem, a očigledno se, da li zato što mu tako odgovara, ili zbog demencije sa kojom ima sve veći problem, ne seća svih zločina iza kojih je stajala Amerika.  

Već godinama, SAD se predstavljaju kao “svetski policajac” koji zarad “demokratije” i “mira” napada, bombarduje i uništava zemlje širom sveta. Njihova vojna delovanja su se posebno povećala posle terorističkog napada 11. septembra 2001. godine, kada su srušene Kule bliznakinje u Njujorku. Tada “borba protiv terorizma” postaje glavni fokus i razlog za delovanje na prostorima drugih zemalja.

Prema podacima Memorijalnog muzeja Holokausta SAD, nacistička Nemačka je tokom Drugog svetskog rata odgovorna za smrt 18.723.900 civila i zarobljenika. S druge strane, prema istraživanju istoričara Džejmsa Lukasa, SAD su od 1945. godine do danas, u vojnim intervencijama u 37 zemalja, direktno odgovorne za smrt od 20 do 30 miliona ljudi.

AP Photo/Darko Bandic, File

Kao neko ko se “bori za mir”, SAD mogu da se pohvale ogromnim brojem ratova u kojima su, direktno ili indirektno, učestvovale. Ovo je spisak najznačajnijih (a bilo ih je mnogo više) sukoba u kojima je Amerika učestvovala od Drugog svetskog rata do danas.

I upravo, u svim ratovima u kojima su učestvovali, kukavički su se povlačili, pa tako samo poslednji primeri najbolje govore o njihovoj želji za mirom, poput onog u Avganistanu ili Siriji. Njihove trupe, kada su iscrpele, sve što su mogle, brže bolje su se povukle i ostavili pustoš iza sebe, te je jasno, da bi isti scenario dočekao i Ukrajinu. Zato su, sada, izgleda odlučili da puste Ukrajinu niz vodu, iako su upravo oni bili zagovornici da ta zemlja uđe u NATO i usprotivi se navodnoj ruskoj agresiji, koja u praksi nije ni postojala. 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi