Amerikanci upozoravali na sukob, a sad peru ruke: Kako SAD pokušavaju da se opravdaju zbog nedelanja u Ukrajini

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Džozef Bajden nedeljama unazad dizao je tenzije i upozoravao na mogućnost da Rusija napadne Ukrajinu, čak i kada je Kijev negirao da su razlozi za uznemirenost opravdani i kad je tražio da mu se pruže dokazi za takve tvrdnje.

Za to vreme ukrajinska vojska počela je intenzivnije da granatira samoproglašene Lugansku i Donjecku Narodnu Republiku (LNR i DNR), koje su tražile pomoć od Ruske Federacije.

Ruski predsednik Vladimir Putin tada je odlučio da prizna nezavisnost LRN i DNR, što je uznemirilo Zapad, koji je počeo da uvodi sankcije Rusiji zbog tog poteza.

Kada su napadi ukrajinske strane na separatističke teritorije postali učestali, predsednik Rusije odlučio je da krene u oslobodilačku akciju kako bi Ukrajinu "demilitarizovao i denacifikovao", izbegavajući civilne mete i ciljajući samo vojne objekte i postrojenja. SAD i zapadne sile iskoristili su ovaj razvoj situacije u svoju korist, rekavši da su sve vreme bili u pravu dok su upozoravali na mogući napad.

Ukrajina je tada počela da traži jače sankcije za Rusiju i vojnu pomoć "saveznika" sa Zapada, ali su Bajden i NATO jasno stavili do znanja da nisu voljni da se bore i prepustili su Ukrajince same sebi.

AP Photo/Patrick Semansky

Kako je ova odluka naišla na opštu kritiku u javnosti, britanski portal Bi-Bi-Si objavio je propagandni tekst u kom je na sve načine pokušao da opravda SAD i Alijansu, na čijem čelu je upravo Amerika.

"Nema interesa za nacionalnu bezbednost"

Kako piše Bi-Bi-Si, Ukrajina nije u američkom susedstvu i "ne nalazi se na američkoj granici" niti u njoj ima američkih vojnih baza. Nema strateške rezerve nafte i nije veliki trgovinski partner.

Ali taj nedostatak nacionalnog interesa nije sprečio bivše predsednike da bacaju novac i živote "u ime drugih" u prošlosti. Bil Klinton je 1995. vojno intervenisao u ratu koji je usledio nakon raspada Jugoslavije. I 2011. Barak Obama je učinio isto u libijskom građanskom ratu.

Godine 1990. Džordž H. V. Buš je opravdao svoju međunarodnu koaliciju za proterivanje Iraka iz Kuvajta time što je branio "vladavinu prava od vladavine džungle".

Bajdenovi najviši zvaničnici za nacionalnu bezbednost koristili su sličan jezik kada su pričalo o ruskoj pretnji međunarodnim principima mira i bezbednosti. Sada se globalno vodi ekonomski rat protiv Rusije kroz slabe sankcije kao odgovor, a ne vojne operacije.

Tanjug/ AP Photo/Ken Blaze

"Bajden je protiv vojnih intervencija"

Ovo ima neke veze sa "neintervencionističkim instinktima predsednika Bajdena", piše Bi-Bi-Si, i dodaje da su se oni "razvijali tokom vremena", podsećajući da je upravo Bajden podržao vojnu akciju SAD tokom devedesetih na Balkanu i da je bio za američku invaziju na Irak 2003.

Kako navodi britanski sajt, on je od tada postao oprezniji u korišćenju američke vojne moći.

Bajden se protivio Obaminoj intervenciji u Libiji, kao i jačanju trupa u Avganistanu. On odlučno brani svoje naređenje o povlačenju američkih snaga iz Avganistana prošle godine, uprkos haosu koji ga je pratio i humanitarnoj katastrofi koja je posle njega ostala.

Entoni Blinken, Bajdenov "šaptač", kako ga naziva Bi-Bi-Si, kreirao je predsednikovu spoljnu politiku tokom nekih 20 godina rada na njegovoj strani i definisao je nacionalnu bezbednost kao borbu protiv klimatskih promena, borbu protiv globalnih bolesti i nadmetanje sa Kinom.

Građani Amerike ne žele rat

Nedavna anketa AP-NORC pokazala je da 72 odsto stanovnika Amerike smatra da bi SAD trebalo da imaju manju ulogu u rusko-ukrajinskom sukobu ili da nemaju nikakvu ulogu.

Profimedia

Oni su fokusirani na sopstvenu ekonomiju, posebno na rastuću inflaciju, što Bajden mora imati na umu dok se naziru srednjoročni izbori, naročito zbog toga što mu je posle povlačenja iz Avganistana drastično opao rejting.

- U Vašingtonu kriza guta zakonodavce sa obe strane, koji zahtevaju najoštrije sankcije. Ali čak ni najoštriji od njih, poput republikanskog senatora Teda Kruza, ne žele da Bajden pošalje američke trupe u Ukrajinu i „započne rat sa Putinom“ - stoji u tekstu Bi-Bi-Sija.

Sa tim se slaže i republikanski senator Marko Rubio, koji je rekao da rat između dve najveće nuklearne sile sveta ne bi bio dobar ni za koga.

Opasnost od sukoba supersila

Bajdena brine Putinova zaliha nuklearnih bojevih glava.

Predsednik SAD ne želi da izazove „svetski rat“ rizikujući direktan sukob između američkih i ruskih trupa u Ukrajini, o čemu je otvoreno pričao.

Profimedia

- Nije da imamo posla sa terorističkom organizacijom. Imamo posla sa jednom od najvećih vojski na svetu. Ovo je veoma teška situacija i stvari bi mogle lako da se otmu kontroli - rekao je predsednik za NBC ranije ovog meseca.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi