Ponekad ljigava i sluzava, ponekad fuj, a uvek šokira: 24sedam sa umetnicima koji prave neverovatne stvari (FOTO/VIDEO)

Umetnost je tokom duge istorije uvek bila predmet rasprave, kao i večito pitanje šta je prava umetnost. Verovatno, koliko ljudi toliko i mišljenja o tome šta sve može biti umetnost. Neka  dela mogu da razvesele, neka da rastuže, a neka da vas ostave u šoku.

Promo/Centar za promociju nauke

Čini se da se najlakše prihvataju ona umetnička dela koja izazivaju osnovne emocije, radost ili tugu, a najteže ona koja mogu da vas zapanje. Među njima su i radovi bio arta, relativno mlade dicipline, odnosno pravca u umetnosti.

Igra sa prirodom

Umetnički radovi često mogu biti u vidu instalacije, fotografija, a ponekad i živi materijal u tegli. Kao materijal može se koristiti mahovina, trava pšenice, prah od pečuraka, mikrorganizmi…

adriennujhazi.com

Umetnici ovaj rad često posmatraju kao neku vrstu igre sa prirodom.

U Kreativnom distriktu u Novom Sadu nedavno je održan Bio Art Forum, koji je okupio umetnike, istraživače i stručnjake koji su ispitivali veze između umetnosti i bioloških nauka, kada je ekipa portala 24sedam imala priliku da porazgovara sa ljudima kojima se biologija čini kao savršena nauka za spajanje sa umetnošću.

Emocija je najbitnija

- Umetnost i biologija imaju dosta dugu vezu, ali je umetnost u prošlosti uvek bila u cilju ilustracije i objašnjavanja različitih koncepata u biologiji koja je ponekad apstraktna i potrebno je nešto da se nacrta i objasni. To je naročito važilo u 18. i 19. veku. Nakon toga, biologija je dosta napredovala i ostavila umetnost sa strane - objašnjava Bojan Kening iz Centra za promociju nauke.

Šta je ono što danas umetnike "tera" da spajaju biologiju i umetnost?

- Umetnike ne zanima rezultat ili zašto nešto tako izgleda danas. Njih zanima emocija. Oni žele da ljudi osete emociju. I često je spoj umetnosti i biologije u tome, nekada da šokira, nekada da zastraši trenutnom situacijom u zaštiti životne sredine, a nekada mogu da se igraju tim konceptom da nam je nešto strano, poput drugih organizama na koje nismo navikli.

adriennujhazi.com

- Možda, kada se sa tim susretnemo oči u oči, i nastane neka vrsta odnosa, to je ono što umetnike zanima - objašnjava Kening.

Publika često kaže "fuj"

Među umetnicima koji se bave ovim pravcem je i mlada Adrienn Újházi.

- Moje izložbe se sastoje iz nekoliko segmenata i uvek uvodim publiku u svoje radove. Tu su uvek različiti instrumenti, pipete, razne sitnice koje mogu da dovedu do različitih rezultata. I to se sve nalazi na jednom velikom stolu. Publika to može da oseti, pomiriše.

adriennujhazi.com

Često su tu i neke fotografije, mikroskopi, eventulano čak i živi materijal u tegli - objašnjava Újházi.

Kakve su reakcije publike koja se prvi put susreće sa ovakom umetnošću?

- Njihova reakcija je ili pozitivna ili negativna, kada često ostaju začuđeni i imaju najviše pitanja. Najviše ih zaintigriraju takvi radovi jer to nije nešto što često viđaju, a onda sledi pitanje: "Šta je to tačno?". A često kažu na kraju "fuj"! - priča umetnica.

24sedam

Neki radovi se brzo "raspadnu", a neki se mogu okačiti kao slika na zid. 

Dlaka kose kao umetnički materijal

Jedna od pionirki ovog pravca u umetnosti je dr Polona Tratnik, profesorka na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Ljubljani i viša istraživačica Instituta IRRIS. Ona se bavi različitim sociološkim, etičkim i moralnim pitanjima koji su fokusirani na odnos čoveka i prirode. Time se bavi i kroz bio art umetnost.

Jedan njen rad je podrazumevao eksperiment sa njenom dlakom kose, kojoj je „donirala“ serum od svoje krvi.

24sedam

- Zanimljivo  je to što kosu posmatramo kao intiman deo koji je sastavni deo tela, i koji istovremeno komunicira sa drugim ljudima, a koji se ujedno obraća i meni samoj, a sada je kroz rad stavljam u odnos neke umetničke instalacije - objasnila je ona za 24sedam.

Tokom susreta sa publikom, ona ih je animirala tako da i oni mogu da doniraju krv za rast te dlake.

Promo/Centar za promociju nauke

Nakon iskorišćavanja tih ćelija za serum za dlaku, preostale ćelije krvi koja propada izložila je kao svojevrsno "groblje genetskog materijala" koji su donirali posetioci. Kako je navela, kroz bio art umetnost može da ispituje i granice regenarativne medicine.

Današnji odnos čoveka prema prirodi

Jurij Krpan, član Galerije Kapelice u kojoj predaje i umetničk direktor i glavni kustos Instituta Kersnikova, kaže da bio art postavlja teška pitanja, a posebno ispituje današnji odnos čoveka prema prirodi, koji se od nje očigledno otuđio.

24sedam

-  Ako nećemo prisustvovati promeni, nećemo biti deo promene, nemamo izbora - rekao je Jurij i naglasio da sada priroda dolazi u fazu u kojoj bi mogla da postane nezavisna od čoveka, ističući da su umetnici ti koji podstiču na direktan kontakt sa prirodom, čuvaju autentičnost umetnosti i podsećaju na sve loše scenarije koji bi mogli da se dogode u slučaju da nastavimo da ignorišemo prirodu kao ljudska vrsta.

Inače, u okviru projekta BioAwaking, 1. i 2. juna biće organizovana prva onlajn radionica na kojoj će učesnici biti u prilici da istražuju nauku i umetnost i kod kuće, pomoću setova posebno kreiranih za ovu priliku.

adriennujhazi.com

Takođe, Centar za promociju nauke će organizovati studijsku posetu Institutu Kersnikova u Ljubljani, od 26. do 28. juna.

Poziv je otvoren za umetnike koji eksperimentišu sa bio-artom, menadžere festivala, kustose, galeriste i sve zainteresovane za osnivanje laboratorija u svojim zajednicama. Prijave su otvorene do 31. maja, a prioritet će imati kandidati koji se bave ekološkom održivošću i bio-materijalima.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi