Koliko je realno da čovečanstvo zadesi stravični scenario iz serije "The Last of Us": 24sedam na mestu koje daje odgovor (FOTO/VIDEO)

U apokaliptičnoj seriji "The Last of Us", koja je toliko zaludela ceo svet, da je, iako nije bilo planirano, počelo snimanje druge sezone, čovečanstvo se bori protiv zarazne gljivice koja ljude pretvara u zombije.

Profimedia

Stravične scene napuštenog grada smenjuju se u ovoj seriji dok Džoel kojeg igra Pedro Paskal i Bela Remzi koja glumi tinejdžerku, pokušavaju da spasu svet.

Kako da razumemo prirodu

Tvorci serije nisu morali da traže inspiraciju na drugim planetama jer, zapravo, takva gljivica već postoji i "kontroliše um" svojih domaćina, ali srećom, ne napada čoveka.

Centar za promociju nauke/Marko Risović

Naučnici kažu da ovaj scenario nije realan, ipak, kako smo se nedavno uverili pandemije jesu.

Šta čovek može da uradi? Za početak da poštujemo i razumemo prirodu kao i svet oko nas i zakone po kojima funkcioniše. Upravo o tome govori interaktivna izložba "Biotehologija: Algoritmi prirode" koja je u okviru Maja meseca matematike otvorena u Kulturnoj stanici Svilara u Novom Sadu.

Putovanje kroz vreme i prostor

Izložba na spektakularan način putovanjem kroz vreme i prostor, od davne prošlosti do danas, kroz umetničke radove i istraživanja, pomaže da svako, bez obzira na predznanje ili uzrast razume kako je sve počelo, i kako može, možda, i da se završi, ako sve krene pogrešnim putem.

Promo/Centar za promociju nauke

Iako je postojala ideja da se na izlazu sa ove izložbe postavi natpis: "Da li je ovo novi početak ili početak kraja", ipak nije, ali je prilično jasno da je ova rečenica upravo lajt motiv cele izložbe.

Bakterija "glavni junak"

"Glavni junak" izložbe je bakterija, od koje je sve počelo, pa tako obilazak počinje u jednoj mračnoj komori i prikazom nastanka života na našoj planeti.

- Pre tri i po do četiri milijarde godina uslovi na Zemlji bili su potpuno drugačiji i verujemo da je život nastajao više puta, ali da se u ovom obliku kakav danas znamo, kada su nastali mikroorganizmi, desio samo jednom.

Promo/Centar za promociju nauke

Počinjemo od toga jer se bakterije razmnožavaju pomoću matematičkog principa, odnosno eksponencijalnog rasta - kaže Danijela Vučićević, v.d. direktora Centra za promociju nauke, koja je organizator ove izložbe.

Komadić hleba star 14.000 godina

Mnogo vremena je prošlo od nastanka bakterija do nastanka čoveka. Prvi susret bakterija i čoveka desio se odavno, kada je počeo razvoj poljoprivrede.

- Ljudi su nekad koristili procese povezane s mikroorganizmima, a da nisu znali da su u pitanju mikroorganizmi. Ostavljali su, na primer, hleb da naraste, a da nisu bili svesni procesa. Tako je nastajao proces proizvodnje piva, sira, vina…

Promo/Centar za promociju nauke

Komadić hleba star 14.000 godina jedan je od arheoloških nalaza koji pokazuje da su drevne civilizacije koristile procese fermentacije. Oni su tada neke od tih procesa pripisivali božanskim silama, mislili su da se te fermentacije dešavaju nekim čudom  - navodi Vučićević.

Kako bi se što slikovitije približio ovaj period na izložbi se može videti i maketa hleba starog 14.000 godina.

Prekretnica u medicini

Izložba tačno prati ceo vremenski tok koji nas je u nauci doveo tamo gde smo danas. Poseban deo je posvećen delu od  17. veka, kada se dešava jedna prava revolucija, čije posledice osećamo i danas.

- Dolazi do neke vrste prekretnice u medicini i industriji. Gotfrid Vilhelm Lajbnic razvija svoj binarni sistem jedinica i nula, na kojima i danas počivaju računarski sistemi, matematika i biologija idu ka napretku… - objašnjava Vučićević.

Promo/Centar za promociju nauke

U okviru postavke kroz posebne rupe na zidu, predstavljena su i revolucionarna otkrića koja su promenila tok – otkriće penicilina i antibiotika, prvi mikroskop, pojava vakcina, razvoj bioinformatike za vreme Drugog svetskog rata.

Kako da se vratimo na pravi put

Izložba se završava eksponatima koji pokazuju kako izgledaju današnja istraživanja, a najmlađi posetioci mogu i da se igraju "rešavanjem zadataka".

- Ova biotehnologija koju vidimo danas je u svrhu toga da se vratimo na pravi put. Ovde koristimo procese koje već postoje u prirodi, samo ih ubrazavamo u laboratoriji. Veliki problem predstavlja to što su ovde svi ovi eksponati nastali zbog problema koje je čovek proizveo - objašnjava v.d direktorka Centra za promociju nauke.

Promo/Centar za promociju nauke

Kako ističe, ukoliko ne budemo sarađivali, doći ćemo u situaciju da ova istraživanaja neće vredeti.

- Na kraju možemo da dođemo u situaciju da kao ljudska vrsta izumremo, a da na planeti ostanu samo mikroorganizmi - kaže ova naučnica.

Ipak, nije sve baš tako crno, jer je čovek u velikoj prednosti u odnosu na svoje prapočetke.

Sve nam je dostupno

- Sve nam je dostupno i sve nam je na jedan klik, ali s druge strane se postavlja pitanje da li koristimo resurse na pravi način. Uvek moramo sebi da postavljamo te granice i ta pitanja - zaključuje Vučićević. Za početak će biti dovoljno da odete na ovu izložbu, na kojoj je ulaz besplatan.

Promo/Centar za nauku

Izložba je otvorena svakog dana, osim ponedeljka, od 12 do 20 časova, sve do 31. maja.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi