Erdogan sprečio novi državni udar u Turskoj: Ko stoji iza njega i kako hapšenje više od 500 osoba nije odjeknulo u svetu

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan obratio se 15. maja članovima parlamenta sa izjavom o novom pokušaju državnog udara u zemlji. On je rekao da su navodni zaverenici pristalice propovednika Fetulaha Gulena, koji živi u SAD.

Dan ranije, prema izveštajima turskih medija, organi za sprovođenje zakona izvršili su pretrese u Upravi za bezbednost Ankare i kućama visokih zvaničnika. Usled racija grupa policajaca je privedena pod sumnjom "udruživanja radi izvršenja krivičnog dela".

Kasnije je tužilaštvo u Ankari najavilo početak istrage protiv tri policajca prestoničke policije zbog povezanosti sa vođom organizovane kriminalne grupe Ajhanom Borom Kaplanom.

Istog dana ministar unutrašnjih poslova Ali Jerlikaja pisao je na Iksu o velikoj policijskoj operaciji u 62 provincije zemlje, tokom koje su privedene 544 osobe, za koje se pretpostavlja da su povezane sa Gulenom. Sve se odigralo istog dana kad je pokušan atentat na slovačkog premijera Roberta Fica, pa je on bio glavna tema u medijima, dok je o dešavanjima u Turskoj retko ko pisao.

Sledećeg dana Jerlikaja je upozorio na društvenim mrežama da će turski organi za sprovođenje zakona identifikovati i pozvati na odgovornost sve zaverenike unutar vladinih institucija.

Lider Partije nacionalističkog pokreta (MHP) i Erdoganov saveznik u parlamentarnoj koaliciji Devlet Bahčeli prvi je 14. maja obavestio parlament o mogućem pokušaju državnog udara.

Profimedia

On je naveo da su neki policajci pokušavali da ponove događaje neuspelog vojnog udara 2016. godine i pozvao da se odgovor ne ograničava samo na otpuštanje "nekoliko policajaca".

Od saveznika do protivnika

Turske vlasti su poslednjih godina često govorile o "gulenistima" koji "nisu uspeli da ostvare svoje ciljeve u 2016. i nastavljaju da štete zemlji". Ali šta je dovelo do međusobne netrpeljivosti?

Fetulah Gulen, turski sveštenik rođen 1941. godine, osnovao je pokret Hizmet, poznat i kao Gulenov pokret, kasnih 1960-ih. Pokret naglašava umereni islam, obrazovanje i rad u zajednici, i globalno je prisutan sa školama i kulturnim centrima u preko 160 zemalja. Od 1999. Gulen živi u samonametnutom egzilu u Pensilvaniji u SAD. Pokret Hizmet nastavlja da deluje širom sveta, iako su njegove aktivnosti u Turskoj strogo ograničene.

Početak 2000-ih bio je period zbližavanja Erdogana i Gulena, dve istaknute ličnosti turskog islamističkog pokreta. Erdogan, bivši član islamističke Partije blagostanja, suosnivač je Partije pravde i razvoja (AKP) 2001. Gulen i njegov pokret Hizmet fokusirali su se na umereni islam i međuverski dijalog.

U početku su Erdogan i Gulen našli zajednički jezik u protivljenju sekularnom establišmentu Turske, koji je bio duboko ukorenjen u vojnom i pravosudnom sistemu. Obojica su imali za cilj smanjenje uticaja kemalističke elite i promovisanje upravljanja više orijentisanog na islam.

Profimedia

Gulenov pokret je pružio značajnu podršku AKP-u, uključujući mobilizaciju birača i ugrađivanje lojalista u državni aparat. Zauzvrat, Erdoganova vlada je omogućila institucijama koje su povezane sa Gulenom, kao što su škole i mediji, da napreduju, pomažući AKP-u da konsoliduje vlast.

Vremenom su razlike u njihovim vizijama budućnosti Turske i dinamici podele vlasti počele da stvaraju trenja. Erdoganova težnja da centralizuje vlast bila je u sukobu sa Gulenovim ekstenzivnim uticajem u pravosuđu, policiji i medijima.

Do 2010. odnosi su počeli da se pogoršavaju, posebno nakon ustavnog referenduma iz 2010. godine, koji su obojica u početku podržavali. Referendum je povećao kontrolu vlade nad pravosuđem, kasnije doprinevši borbi za vlast između AKP-a i Gulenovog pokreta.

Prvi veliki javni raspad dogodio se tokom krize MIT-a 2012. godine, kada su tužioci povezani sa Gulenom pokušali da ispitaju Hakana Fidana, tadašnjeg šefa Turske Nacionalne obaveštajne organizacije (MIT) i bliskog Erdoganovog saveznika. Erdogan je to video kao direktan izazov svom autoritetu.

Sukob je dramatično eskalirao u decembru 2013. godine kada je istraga o korupciji bila usmerena na Erdoganov uži krug, uključujući njegovu porodicu i članove kabineta. Erdogan je optužio "guleniste" da su organizovali istrage kako bi potkopali njegovu vladu, što je dovelo do značajne čistke navodnih Gulenovih pristalica iz policije i pravosuđa.

Profimedia

Posle korupcionaškog skandala 2013. godine Erdogan je intenzivirao svoje gušenje Gulenovog pokreta. On je taj pokret označio kao "paralelnu državu" i egzistencijalnu pretnju suverenitetu Turske. Vlada je zatvorila medijske kuće, škole i preduzeća povezane sa Gulenom, a hiljade navodnih "gulenista" je uhapšeno ili otpušteno iz javnih službi.

Javne optužbe su postajale sve češće i žešće. Erdogan je optužio Gulena da vodi mračnu organizaciju koja ima za cilj rušenje vlade. Gulen je 2014. optužen za vođenje terorističke organizacije. Vlada AKP-a je tražila Gulenovo izručenje od SAD, ali je ovaj zahtev ostao neispunjen.

Pokušaj državnog udara u Turskoj 2016.

Do 2016. odnos Erdogana i Gulena se pretvorio u otvoreno neprijateljstvo. Neuspeli pokušaj državnog udara 15. jula 2016. bio je vrhunac ovog animoziteta.

Za vreme predsednika Erdogana Turska je doživela sve veću političku polarizaciju. Njegova vladajuća partija, AKP, centralizovala je vlast, otuđivši mnoge frakcije u turskom društvu, uključujući sekulariste, Kurde, pa čak i neke islamiste koji su se osećali marginalizovano. Istorijski gledano, turska vojska je sebe videla kao čuvara sekularizma i kemalističkih principa. Erdoganovo zalaganje za politiku koja je više orijentisana na islam i napori da smanji uticaj vojske kroz čistke i reforme stvorili su značajna trvenja.

Profimedia

Ekonomske teškoće i socijalni nemiri dodatno su podstakli nezadovoljstvo. Rast nezaposlenosti, inflacija i pitanja kao što su kurdsko pitanje i sirijska izbeglička kriza stvorili su atmosferu nestabilnosti. Pokušaj državnog udara brzo se odvijao u noći 15. jula 2016. Kasno uveče frakcija unutar turskih oružanih snaga pokušala je da preuzme kontrolu nad ključnim institucijama i infrastrukturom, uključujući mostove u Istanbulu, vladine zgrade u Ankari i medijske kuće. Proglasili su vanredno stanje i uveli policijski čas.

Odgovor predsednika Erdogana bio je brz i odlučan. U ranim časovima puča obratio se naciji putem fejstajm poziva na CNN Turk, pozivajući ljude da izađu na ulice kako bi se oduprli zaverenicima. Ovaj poziv na akciju odigrao je značajnu ulogu u mobilisanju hiljada građana da se suprotstave vojsci. Erdogan, koji je bio na odmoru u Marmarisu, uspeo je da izbegne hapšenje i odleteo je nazad u Istanbul, sletevši usred haosa koji traje. Njegov povratak značajno je podigao moral lojalističkih snaga i civila.

Do jutra 16. jula ustanak je ugušen, a Erdogan je pokrenuo sveobuhvatnu čistku osumnjičenih pristalica puča. To uključuje ne samo vojno osoblje već i hiljade sudija, državnih službenika, nastavnika i policajaca optuženih za veze sa pokretom Hizmet.

Vlada je proglasila vanredno stanje, koje je trajalo dve godine, dajući Erdoganu široka ovlašćenja da hapsi, pritvara i otpušta pojedince koji se smatraju pretnjom po državu. Pokušaj državnog udara omogućio je Erdoganu da dodatno učvrsti svoju vlast. Usvojene su ustavne promene, kojima je Turska transformisana iz parlamentarnog sistema u predsednički, značajno proširivši Erdoganova izvršna ovlašćenja.

Profimedia

Pokušaj državnog udara bio je dramatičan i nasilan događaj ukorenjen u dubokim političkim, vojnim i društvenim tenzijama. Brz i odlučan odgovor predsednika Erdogana ne samo da je poništio državni udar, već je doveo i do značajnog restrukturiranja političkog pejzaža Turske. Posledice su dovele do rasprostranjenog gušenja neslaganja i konsolidacije vlasti, što je u narednim godinama suštinski promenilo tursku upravu i društvo.

Hoće li "gulenisti" ponovo da svrgnu Erdogana?

Nakon pokušaja vojnog udara 2016. godine, turski zvaničnici i javnost su više puta tvrdili da su zapadne zemlje bile umešane u antivladine aktivnosti. Oni su tvrdili da zapadne nacije pomažu Gulenovim pristalicama i vrše pritisak na turske vlasti.

Ove izjave su zasnovane na uverenju da što je predsednik Erdogan više vodio nezavisnu politiku i branio interese Ankare, koja nije uvek bila u skladu sa zapadnim zemljama, NATO je više pritiskao Tursku. Iako je Zapad osudio pokušaj puča, Gulen nikada nije izručen, što je pogoršalo odnose sa Ankarom.

Uslovi pod kojima je došlo do pokušaja državnog udara 2016. i 2024. su slični. Zemlja doživljava ekonomsku nestabilnost, visoku inflaciju, pad realnih prihoda, devalvaciju valute i beleži masovno prisustvo izbeglica iz Sirije, Avganistana i drugih zemalja. Svi ovi faktori polarizuju društvo i stvaraju napetost.

Profimedia

Opštinski izbori održani u martu doveli su do prvog poraza vladajuće stranke u poslednje dve decenije i izazvali podele unutar nje. Unutarkoaliciona borba između MHP, koju predvodi Devlet Bahčeli, i Erdoganovih pristalica u AKP-u se intenzivira. Postoji trend Erdoganovog zbližavanja sa opozicionom Republikanskom narodnom partijom (CHP), koja je dobila većinu mesta u većim gradovima i prestonici.

Ovoga puta pokušaj puča je bio prikriveniji i manje efikasan. Vlasti su se aktivno angažovale u čišćenju pojedinaca koji su naklonjeni Gulenu i sproveli značajne transformacije unutar vojske. Ovo je bio ključni korak u Erdoganovoj borbi protiv njegovih protivnika, jer istorija Republike Turske pokazuje da prave državne udare najčešće izvodi vojska, a vlasti su uspele da se pozabave ovim pitanjem.

Važnu ulogu igra i spoljašnji kontekst. Nakon poraza na opštinskim izborima i pogoršanja ekonomske situacije, Ankara je počela da traži podršku zapadnih zemalja. Međutim, Vašington i Brisel ne žure da podrže svog važnog partnera u NATO. Klade se na opoziciju i pokušavaju da se otarase Erdogana. Poznato je da su "svetske demokratije" spremne da se dosta trude za svoje interese, pa bi mogle prikriveno da podrže unutrašnje nemire u Turskoj ako bi to pomoglo da se ukloni aktuelna vlast.

 

Bonus video

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi