Otkriveno šta je Retklif radio u Moskvi: Putinu saopštio vesti koje mu se nisu svidele

Direktor američke Centralne obaveštajne agencije (CIA) Džon Retklif boravio je ove nedelje u Moskvi u strogoj tajnosti, gde je ruskom rukovodstvu preneo procenu Vašingtona da bi nastavak rata u Ukrajini mogao dodatno pogoršati položaj Rusije.

Kako navode sadašnji i bivši američki zvaničnici, cilj njegove misije bio je da Moskvu ubedi da razmotri sporazum pre nego što se ruska vojna i ekonomska situacija još više zakomplikuje.

Retklif se u Moskvi sastao sa Aleksandrom Bortnikovim, direktorom ruske Federalne službe bezbednosti (FSB). Prema informacijama do kojih je došao "Njujork tajms", šef CIA tom prilikom nije pretio Rusiji niti je pominjao moguće posledice ukoliko Vladimir Putin odluči da nastavi rat. Umesto toga, izneo je procenu o stanju sukoba i ceni koju Moskva zbog njega plaća.

Američke obaveštajne službe već duže vreme sumnjaju da Putin od svojih saradnika ne dobija uvek realnu sliku o stanju na frontu, ruskim gubicima i ekonomskim posledicama rata. CIA je, istovremeno, godinama održavala komunikaciju sa FSB-om i ruskom Spoljnom obaveštajnom službom (SVR).

Obaveštajni kanal mimo Vitkofa i Kušnera

Retklifov kontakt sa Bortnikovim odvija se odvojeno od pregovaračkih kanala koje su sa ljudima iz Putinovog okruženja uspostavili Trampov izaslanik Stiv Vitkof i predsednikov zet Džared Kušner.

Profimedia

U delu američke administracije postojala je nada da će Putin, kao nekadašnji pripadnik obaveštajnog aparata, poruku koju mu prenosi šef CIA smatrati posebno ozbiljnom. Ideja je bila da upozorenje iz obaveštajnog kanala dobije veću težinu i hitnost nego poruke koje Moskva dobija kroz klasične diplomatske kontakte.

Takav pristup dolazi nakon promene slike o ratu u odnosu na ranije procene Trampove administracije. Tokom velikog dela prošle godine u Vašingtonu je preovladavalo uverenje da Rusija zbog ogromne populacije i nuklearnog arsenala ima gotovo neizbežnu prednost i da će na kraju poraziti Ukrajinu na bojnom polju.

Međutim, ruske snage pretrpele su ogromne gubitke, dok je njihovo napredovanje na ukrajinskom frontu u velikoj meri usporeno.

Za sada nije poznato da li Retklifova poseta znači da se priprema ozbiljniji zaokret u američkoj politici prema Moskvi ili Kijevu. Njegov odlazak u rusku prestonicu pre svega predstavlja novi pokušaj administracije Donalda Trampa da pokrene pregovore koji su već neko vreme praktično blokirani.

Profimedia

Istovremeno, Ukrajina ne pokazuje spremnost da odustane od svojih pozicija na istoku zemlje, čak ni u uslovima kada je američka vojna pomoć smanjena.

Retklifova procena ruskih gubitaka

Od Trampovog povratka u Belu kuću SAD postepeno smanjuju vojnu podršku Ukrajini, zbog čega Kijev sve više zavisi od evropskih saveznika. CIA, međutim, nije prekinula obaveštajnu saradnju sa Ukrajinom, koja traje više od deset godina.

Poruka koju je Retklif preneo Bortnikovu u velikoj meri odgovara njegovim ranijim javnim ocenama rata. On je prošlog meseca govorio o velikim ruskim gubicima i slabim rezultatima Moskve na frontu.

Tada je izneo tvrdnju da je očekivani životni vek ruskog vojnika na prvoj liniji kraći od 35 minuta. Takođe je naveo da je Rusija tokom 18 meseci njegovog mandata na čelu CIA uspela da zauzme svega oko jedan odsto ukrajinske teritorije.

Profimedia

Za takvu situaciju Retklif je, između ostalog, kao uzrok naveo ukrajinsko "majstorsko ovladavanje" tehnologijom bespilotnih letelica.

Pre odlaska u Moskvu direktor CIA razgovarao je sa ukrajinskim obaveštajcima. Prema navodima zvaničnika, uverio ih je da će saslušati rusku stranu i ispitati njene stavove, ali da neće pregovarati u ime Ukrajine niti Moskvi nuditi ustupke koji bi išli na štetu Kijeva.

Evropa vidi mogući prostor za pregovore

Pojedine evropske diplomate smatraju da bi naredni zimski meseci mogli doneti novu priliku za dogovor Moskve i Kijeva. Kao jedan od razloga navode činjenicu da je ruska ofanziva u Donbasu uglavnom izgubila zamah.

Istovremeno, ukrajinski napadi dronovima nastavljaju da nanose Rusiji značajnu štetu.

Neki evropski zvaničnici zbog toga su insistirali da se u američki pregovarački tim uključi i visoki predstavnik za nacionalnu bezbednost koji bi mogao Moskvi da prenese znatno odlučniju poruku. Retklifova tajna misija u Moskvi upravo se uklapa u takav pristup.

Tanjug/AP Photo/Julia Demaree Nikhinson, File

Kijev je, prema navodima izvora, znatno skeptičniji prema Vitkofu i Kušneru, koje ukrajinski zvaničnici već duže vreme smatraju previše bliskim Moskvi. Retklif ima drugačiju reputaciju. Kao dugogodišnji zagovornik tvrđeg odnosa prema Rusiji, u Ukrajini se posmatra kao potencijalno neutralniji posrednik.

Tramp ga već koristio kao diskretnog izaslanika

Retklif je i ranije imao ulogu neformalnog Trampovog glasnika u osetljivim međunarodnim pitanjima.

U januaru je postao prvi američki zvaničnik na nivou člana vlade koji je otputovao u Venecuelu nakon što su američke specijalne snage zarobile predsednika Nikolasa Madura.

Nekoliko meseci kasnije, u maju, posetio je Kubu. Tamošnjem rukovodstvu preneo je vrlo nepovoljnu procenu stanja kubanske ekonomije, pogođene američkom blokadom nafte, i pozvao vlasti u Havani da sprovedu široke političke i ekonomske promene pre nego što kriza postane još ozbiljnija.

Direktni kontakti šefova američkih i ruskih obaveštajnih službi poslednjih godina nisu bili česti.

Mikhail Metzel/Kremlin Pool / Zuma Press / Profimedia

U novembru 2021. godine tadašnji direktor CIA Vilijam Dž. Berns otputovao je u Moskvu i sastao se sa Bortnikovim i drugim visokim ruskim zvaničnicima. Njegova misija tada je bila da upozori Putina da ne pokreće invaziju velikih razmera na Ukrajinu.

Godinu dana kasnije Berns se u Ankari sastao sa Sergejem Nariškinom, direktorom ruske Spoljne obaveštajne službe. Amerikanci su u tom trenutku bili zabrinuti zbog mogućnosti da Moskva upotrebi nuklearno oružje kako bi zaustavila ukrajinsku protivofanzivu. Berns je tada Nariškinu jasno stavio do znanja da bi Rusija pretrpela ozbiljne posledice ukoliko bi sprovela to.

Turska je želela da sastanak postane temelj za uspostavljanje trajnog direktnog kanala između Vašingtona i Moskve, ali do toga nije došlo. CIA je bila posebno nezadovoljna jer je ruska strana nakon susreta objavila detalje razgovora. Berns i Nariškin se nakon toga više nisu sastajali uživo, iako su povremeno razgovarali telefonom.

Nakon Trampovog povratka na vlast Retklif i Bortnikov su sarađivali na dogovoru o razmeni zatvorenika. Ipak, njihov ovogodišnji susret u Moskvi bio je prvi put da su se sastali licem u lice.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi