Rusija se našla na udaru dosad najvećih sankcija, ali nisu uspeli da je slome: Zašto su ograničenja Zapada omanula?

Rusija se suočila sa istorijskim nizom sankcija iz Vašingtona, Brisela i šire, otkako je pokrenula vojnu operaciju u Ukrajini 24. februara 2022. Ekonomske sankcije su velikim delom bile osmišljene da isprazne kasu Rusije kako ne bi mogla da finansira rat, ali ni dve godine kasnije ruska ekonomija nije oštećena.

Ruske fabrike rade punom parom, prodaja nafte i gasa je jaka, a ljudi rade u sistemu koji funckioniše. Za to vreme Vladimir Putin čvrsto se drži na čelu Kremlja, uprkos nadi Zapada da će se ruska elita okrenuti protiv njega kako ekonomski pritisak bude rastao.

Ali zašto toliko pompezno najavljivane sankcije nisu naškodile Rusiji? Odgovor se svodi na dva faktora: politička volja i tehnička sposobnost.

Za sprovođenje raznih kazni potrebni su pravni, finansijski, pa čak i vojni resursi - bilo da se radi o odbijanju tužbi ruskih građana čiji je novac zamrznut ili o zapošljavanju inspektora u komercijalnim lukama. Zemlje koje sprovode kampanju nemaju uvek isti fokus, finansije ili pravila, zbog čega je primena zakona jednostrana među saveznicima.

Politika dodatno komplikuje jednačinu: jedna vlada teško će izvršiti pritisak na drugu da prestane da kupuje ruske proizvode ako je njoj potrebna saradnja sa Moskvom na drugim frontovima.

- Sankcije i druge ekonomske mere same po sebi neće izvojevati pobedu u ovom ratu. Moramo da uskladimo očekivanja o tome šta ovi alati mogu da postignu u kratkom roku - rekao je Kim Donovan, analitičar ekonomskog upravljanja državom u Atlantskom savetu u Vašingtonu.

Profimedia

Neuspeh sankcija takođe dovodi u pitanje širi projekat Zapada da obuzda Rusiju nevojnim sredstvima.

- Posvećeni smo tome da Rusiju smatramo odgovornom za rat u Ukrajini, a u koordinaciji sa našim partnerima uveli smo dosad najveći set sankcija i izvoznih kontrola nametnutih velikoj ekonomiji - rekao je portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće Adrijen Votson.

Čak i dok su branili uticaj sankcija, drugi najviši zvaničnici su prepoznali ograničenja ekonomskih kazni.

- Sankcije same po sebi nisu dovoljne da odvedu Ukrajinu do pobede - rekao je zamenik ministra finansija SAD Voli Adejemo novinarima prošlog četvrtak, pre nego što su uvedene nove sankcije, dodajući da je „jedini način“ da ukrajinski narod uspe „ako im Predstavnički dom i Kongres obezbede finansijska sredstva, ali i opremu koja im je potrebna da bi se dalje branili“.

U nastavku navodimo neke ključne razloge zbog kojih sankcije nisu dale željeni rezultat.

Neujednačene sankcije

Možda su najrizičnije sredstvo koje su Sjedinjene Američke Države i njihovi partneri koristili protiv Rusije tradicionalne ekonomske sankcije.

Profimedia

Ove kazne su uglavnom usmerene na pojedince, kompanije i državne organe. One takođe mogu da pogode finansijske institucije, uključujući centralnu banku zemlje u kojoj se nalaze mnoga njena nacionalna sredstva. Ako, recimo, određena zemlja uvede finansijske sankcije ruskom oligarhu, to obično znači da građani te zemlje ne mogu poslovati sa tim oligarhom i da je imovina oligarha u toj zemlji zamrznuta.

SAD imaju dugu istoriju nametanja ekonomskih sankcija, a prekršioci se potencijalno suočavaju sa krivičnim prijavama, visokim kaznama i zamrzavanjem imovine. Ali SAD su zato uspostavile zakone, izdvojile resurse i formirale vladina tela, kao što je Kancelarija za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija, posvećena otkrivanju prekršilaca sankcija, dok druge zemlje imaju manje razvijene sisteme i veća je verovatnoća da će dozvoliti prekršiocima da se provuku.

Vašington se zato sve više okreće „sekundarnim sankcijama“ - kažnjavajući subjekte sa sedištem u inostranstvu zbog poslovanja sa sankcionisanim ruskim subjektima.

Neki saveznici SAD smatraju da su sekundarne sankcije prekoračenje ovlašćenja Vašingtona jer bi mogle da pogode treće strane koje ne podležu sankcijama.

Profimedia

Jedna velika rupa je izuzeće koje dozvoljava transakcije vezane za energente sa sankcionisanim ruskim bankama. Iako je to sprečilo velika previranja na globalnim energetskim tržištima, takođe je omogućilo da značajna količina kapitala nastavi da se uliva u rusku ekonomiju.

Izvoz van kontrole

Korišćenje kontrole izvoza kako bi se osiguralo da Rusija ne može da unese visokotehnološke artikle za rat bilo je posebno izazovno.

Kontrole izvoza su osmišljene da ograniče pristup Rusije određenim vrstama proizvoda, kao što su mikročipovi. Često je takva roba „dvostruke upotrebe“, što znači da se može koristiti i za civilne i za vojne svrhe. Primeri uključuju kamione i kombije koji se mogu koristiti za logistiku vojske ili poluprovodnike koji se nalaze na bojnom polju u ruskim projektilima i bespilotnim letelicama.

Postoje dva prilično laka puta da Rusija zaobiđe kontrolu izvoza.

Prvi podrazumeva preimenovanje pošiljke u trećoj zemlji. Zapadna kompanija koja prodaje, na primer, čipove kupcu u UAE, trenutno nema obavezu da prati šta se dešava sa robom. Carinarnicama takođe nedostaju resursi za takvo praćenje.

Profimedia

Drugi uključuje garantovanje da će pošiljka putovati kroz Rusiju u Centralnu Aziju ili Južni Kavkaz, da na kraju proizvodi nikad ne bi izašli Rusije.

Američke kazne za kršenje kontrole izvoza su slabe, pa su kompanije radi profita uglavnom spremne da rizikuju.

Mnogi američki zakonodavci žele da povećaju finansiranje misije za kontrolu izvoza Biroa za industriju i bezbednost, koja je zadužena za sprovođenje ograničenja na robu dvostruke namene, ali partijski zastoj i predstojeći opšti izbori u SAD mogli bi da odlože donošenje zakona.

Jaki saveznici

Rusija je bila u mogućnosti da se okrene drugim zemljama koje su u sukobu sa Zapadom i Moskva je mogla da trguje sa njima.

Od početka specijalne vojne operacije u Ukrajini Rusija i Kina su signalizirale produbljivanje partnerstva i na ekonomskom i na diplomatskom planu, što se ogleda u i tome što je Peking često odbijao da podrži određene rezolucije usmerene protiv Moskve u Ujedinjenim nacijama.

Pavel Byrkin, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP, File

Adejemo iz Ministarstva finansija rekao je da SAD nastavljaju da direktno sarađuju sa kineskom vladom u pogledu njene podrške Rusiji, dok je EU prošle nedelje pristala da sankcioniše kompanije iz kontinentalne Kine zbog slanja robe dvostruke namene u Rusiju.

Rusija takođe koristi brodove iranske „flote u senci“ koji imaju dugu istoriju izbegavanja zapadnih sankcija prikrivajući svoje kretanje i vlasništvo. Brodovi su prevozili velike količine ruske nafte, prema izveštajima medija, analitičara sankcija i drugih stručnjaka.

Severna Koreja, dobro naoružana država, u međuvremenu snabdeva Moskvu projektilima i artiljerijskom municijom.

Nije svaka zemlja koja kupuje ruske proizvode protivnik saveznika Ukrajine u Vašingtonu i Briselu. Indija je, na primer, povećala kupovinu ruske nafte. Sjedinjene Države, međutim, nemaju mnogo interesa da osuđuju Indiju jer im je ona potrebna kao partner protiv Kine, tako da je svela sve pridike vezane za Rusiju na minimum.

Sankcije bez pokrića

Mnogi ruski pojedinci i kompanije pod sankcijama obraćaju se sudovima za pomoć, a u nekim slučajevima i uspevaju da osramote vlade koje su im uvele sankcije.

Profimedia

Kanada je uvela hiljade oštrih sankcija mnogima u Rusiji - od industrijalaca do oligarha. Ali su to na sudu osporili svi, od najvećeg ruskog operatera mobilne mreže, MTS, do Alekseja Isajkina, nekadašnjeg Putinovog saveznika i osnivača "Volga-Dnjepra", koji poseduje zaplenjeni teretni avion prizemljen na aerodromu u Torontu od februara 2022.

Oni tvrde da su sankcionisani greškom, a Otava, koja nije transparentna u pogledu dokaza na koje se oslanja, bila je prinuđena da tiho ukloni niz pojedinaca sa liste sankcija.

Među uspešnim tužiocima su bivša supruga milijardera povezanog sa najvećom ruskom privatnom bankom, bivši naftni i bankarski zvaničnici i srpska manekenka i pop zvezda Aleksandra Meljničenko. Njen suprug Andrej Meljničenko, čiju je superjahtu konfiskovala Italija, nedavno je ponovo podneo žalbu.

Četiri druga oligarha takođe tuže međuvladin ogranak Evropske unije, Savet EU, osporavajući da su u obavezi da prijave imovinu koju poseduju ili kontrolišu unutar bloka. Oni tvrde da Savet ne može da zahteva ove informacije, jer samo nacionalne vlasti imaju zakonska ovlašćenja za to.

SWIFT nije dovoljan?

Profimedia

Nakon početka specijalne vojne operacije Zapad je prekinuo pristup za najmanje 10 ruskih banaka Udruženju za međunarodne međubankarske finansijske telekomunikacije. SWIFT je u suštini sistem za razmenu poruka koji omogućava finansijskim institucijama da saopštavaju informacije o transakcijama, a odsecanje pristupa bankama reklamira se kao veliki udarac Rusiji.

Ali mnogim ruskim bankama, uključujući neke ključne uključene u energetske transakcije, nije zabranjen pristup SWIFT-u. Prema Atlantskom savetu, „većina ruskih regionalnih i manjih banaka, više od 300 njih, i dalje ima pristup SWIFT-u, što Rusiji omogućava da obavlja prekogranična plaćanja i transakcije za uvoz i izvoz“.

Činjenica da isključenje nije bilo univerzalno ostavilo je dovoljno prostora ruskim bankama da nastave da imaju koristi od SWIFT-a, dok se Amerika pravdala da je razlog za to održavanje stabilnosti globalnih cena energenata, iako je u prvi mah pompezno najavila isključenje Moskve.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi