Druga godišnjica rata između Ukrajine i Rusije: Najvažnija dešavanja sukoba koji bukti već 730 dana

Sukob na istoku Evrope počeo je 24. februara 2022. godine kada je Rusija pokrenula specijalnu vojnu operaciju (SVO) u Ukrajini. Cilj operacije bio je demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine, što je rezultat dugogodišnjih političkih napetosti i pojačanog grantiranja Donbasa koje su pokrenule kijevske snage.

Iako je u početku bilo pokušaja da se dođe do rešenja i uspostavi mir, Ukrajina se povukla iz pregovora kad su se oni približili konačnom sporazumu.

Pre samog pokretanja SVO Rusija je evakuisala civile iz Donjecke i Luganske Narodne Republike i priznala nezavisnost ovih teritorija.

SAD i EU su već tada počele sa uvođenjem oštrih sankcija Rusiji, što se nastavilo do danas - Evropska unija uvela je čak 13 paketa sankcija Moskvi, a i ostale zemlje Zapada uvele su nebrojena ograničenja.

Međutim, to nije imalo značajan uticaj na rusku ekonomiju i više je uticalo na zemlje koje su uvele ograničenja, što su pokazali prosteti poljoprivrednika širom Evrope, dok je Rusija našla alternativne izvore prihoda.

Širenje NATO-a

Tanjug/AP Photo/Sergei Grits

Odluka Švedske i Finske da podnesu zahtev za pristupanje NATO-u izazvala je burne reakcije Rusije.

Povećanje prisustva NATO-a na istoku Evrope dugo je izazivalo zabrinutost i protivljenje Rusije, koja je neposredno pre pokretanja SVO tražila bezbednosne garancije od Alijanse da se neće dalje širiti ka njenim granicama.

Ipak, Finska je ušla u NATO u aprilu 2023. godine, dok Švedska posle problema sa Turskom, čeka još ratfikaciju Mađarske kako bi postala članica bloka.

Granatiranje Zaporožja

Russian Defense Ministry Press Service via AP, File

Granatiranje nuklearne elektrane Zaporožje bilo je jedna od najvrelijih tema u prvoj godini rata, koja je izazvala zabrinutost i pojačavala međunarodne tenzije.

Optužbe između Rusije i Ukrajine o odgovornosti za incidente pokrenule su pitanje bezbednosti nuklearnih postrojenja u regionu, pa je u sve morala da se umeša i Međunarodna agencija za atomsku enegriju (IAEA), koja je delimično kontrolisala situaciju, pa nije došlo do oštećenja postrojenja.

Referendumi u LNR i DNR

AP photo

Održavanje referenduma u Luganskoj i Donjeckoj Narodnoj Republici za pristupanje Rusiji dodatno je zakomplikovalo situaciju.

Od 23. do 27. septembra glasalo se i u Zaporoškoj i Hersonskoj oblasti, a građani sve četiri regije u velikoj većini su glasali za pripajanje Rusiji.

Rezultati referenduma izazvali su osude i nove sankcije Zapada prema Rusiji, dok su lideri mnogih zemalja odbacili legitimnost ovih referenduma.

Sabotaža gasovoda "Severni tok"

Profimedia

Sabotaža ključnih gasovoda "Severnog toka" koji su u Evropu dopremali gas iz Rusije izazvala je tenzije i optužbe između različitih država.

Incident je naglasio ranjivost energetskih infrastruktura i podstakao debate o energetskoj bezbednosti Evrope, koja je bila prisiljena da pređe na kupovinu skupljeg gasa iz SAD.

Istraživački novinar i dobitnik Pulicerove nagrade Simor Herš optužio je SAD da su organizovale napad na gasovode u saradnji sa Norveškom, a bez obzira na brojne pokrenute istrage, do danas nije utvrđeno ko je krivac, dok Rusiji nije dozvoljeno da se uključi i njih.

Napadi na Krimski most

AP photo

Eksplozija na Krimskom mostu dodatno su pogoršale borbe u Ukrajini.

Most je napadnut početkom oktobra 2022. i sredinom jula 2023, izazvavši snažnu reakciju Moskve u vidu odmazde i jakih napada na nekoliko gradova u Ukrajini.

Ukrajinska raketa u Poljskoj

Twitter/Clash Report @clashreport

Lideri država članica NATO hitno su reagovali kada je raketa iz Ukrajine 15. novembra 2022. pala na teritoriju Poljske, koja je članica Alijanse, zbog čega je odmah počelo da se priča o pokretanju člana 4 Povelje NATO-a, kojom se napad na jednu državu članicu smatra napadom na ceo vojni savez.

Mnogi su za incident odmah počeli da krive Rusiju, koja je negirala da ima išta s tim. Ukrajina je otvoreno optužila Rusiju i pozvala NATO da reaguje, ali je Bajden na kraju saopštio da su raketu koja je završila u Poljskoj ispalili Ukrajinci.

Netaknuta ruska odbrana

Rat se tokom druge godine uglavnom vodio duž utvrđenih linija koje su ruske trupe osvojile. Ukrajinska vojska je tokom letnje kontraofanzive pokušala da pomeri te linije, ali bez uspeha.

Profimedia

Kijev je dobio vojnu opremu sa Zapada, ali to nije bilo dovoljno da promeni tok sukoba.

Sve manja podrška za Kijev

Tokom godine, podrška saveznika sa Zapada za Kijev je opadala. Lideri u EU okretali su se protiv pomaganja Ukrajini i trošenja resursa na nju.

Situacija nije bila mnogo drugačija ni u Kongresu SAD, koji je kočio dalje slanje vojne pomoći Ukrajini.

Incident između SAD i Rusije

Pritscreen Twitter/AmichaiStein1

Ruski vojni avion oborio je sredinom mrata 2023. američki dron iznad Crnog mora, zbog čega je ruski ambasador u SAD Anatolij Antonov hitno pozvan u Stejt department.

Srećom, neprijateljstva su ostala samo na verbalnoj ravni, bez eskalacije, dok je Rusija tvrdila da je pokupila olupimu od koje je dobila veliki broj značjnih podataka.

Tenzije oko Kijevsko-pečerske lavre

AP Photo/Andrew Kravchenko

Rok dat sveštenstvu Ukrajinske pravoslavne crkve da napusti prostorije manastira istekao je 29. marta 2023, ali kako dostojnici nisu hteli da napuste kompleks, došlo je do tenzija sa pristalicama nekanonske Pravoslavne crkve Ukrajine i organima reda.

Osvajanje Bahmuta

AP Photo/Efrem Lukatsky

Borbe oko Bahmuta (Artjomovska) vodile su se do 20. maja 2023, kada je šef grupe Vagner Evgenije Prigožin rekao da su ruske snage u potpunosti preuzele kontrolu nad njim posle nekoliko meseci intenzivnih borbi.

Razaranje brane Kahovka

Brana Kahovka na Dnjepru je raznesena 6. juna, a njeno pucanje izazvalo je veliki poplavni talas.
Rusija i Ukrajina su, očekivano, optuživale jedna drugu za napad dok je tema bila aktuelna.

Ukraine's Presidential Office via AP

Javnost je u ovom slučaju bila na strani Moskve jer je napad na branu bio veliki udarac za Krim, koji se snabdevao vodom iz te brane i koji je rusija anektirala 2014. godine.

Suspendovanje sporazuma o žitu

Rusija je u julu 2023. suspendovala sporazum o žitu nakon što je Putin optužio Ukrajinu za vojnu upotrebu prehrambenih koridora u Crnom moru, koji su funkcionisali uz nadgledanje Turske i Ujedinjenih nacija.

Osvajanje Avdejevke

Posle višemesečnih borbi Rusi su osvojili još jedan bitan grad u Ukrajini. Oružane snage Ukrajine povukle su se iz Avdejevke 17. februara zvanično priznajući poraz koji su pravdale nedostatkom zapadne pomoći koja je oslabila zbog teške ekonomske situacije u Evropi i okretanja Vašingtona Izraelu i ratu koji jevrejska država vodi u Pojasu Gaze.

Napadi na Belgorod

Profimedia

Napadi Ukrajinaca na Rusiju intenzivirani su u poslednjih nekoliko meseci, a na udaru je najčešće bila prestonica pogranične Belgorodske oblasti - Belgorod. Do nasmrtonosnijeg napada došlo je 30. decembra 2023. i u njemu su stradale čak 24 osobe, a bez obzira na snažnu odmazdu za njega, Ukrajina je ponovo ciljala isti grad još tri puta, dva puta bez većeg uspeha, da bi 16. februara ove godine bilo ugašeno još 7 života.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi