Kako se slavi Uskrs u Rusiji: Jedan običaj se poštuje i kod nas, ali njihova proslava ima mnogo svojih specifičnosti

Uskrs je u Rusiji jedan od najvažnijih i jedan od najvećih praznika u godini, a za neke ima čak i veći značaj od Božića. Proslava Uskrsa praktikovala se čak i u sovjetsko vreme, a tokom 11 vekova hrišćanstva u Rusiji, on je bio i ostao porodični praznik. Skoro cela zemlja priprema se za Vaskrs još od Velikog četvrtka, peku se kuliči, spemaju se sirne pashe, jaja se farbaju na razne načine, a za sam Uskrs priprema se bogata trpeza. Hrana koja se nađe na stolu za Uskrs nije se spremala običnim danima, a taj običaj je ostao čak i u skromnim porodicama, koje bi za ovaj praznik spremale praseće ili teleće pečenje.

Ruska pravoslavna crkva slavi Uskrs po pravoslavnom kalendaru, a kao i mnoge zemlje, ima svoje specifične običaje. Na primer, uobičajeno je da mnogi Rusi temeljno očiste svoju kuću pre uskršnjih praznika, dok je sam Uskrs dan odmora i porodičnog okupljanja.

Liturgija u hramu

U ruskim pravoslavnim hramovima pashalno bogosluženje počinje noć uoči Vaskrsa. Mnogi Rusi okupljaju se tada u hramovima pred ponoć, a kada sat otkuca 12 časova, sveštenik se obraća prisutnima rečima „Hristos voskrese“. Nakon toga se pale sveće, služi se liturgija, a zatim ljudi jedni drugima čestitaju praznik.

Posle ceremonijalnog dela jedan deo ljudi odlazi svojim domovima da spava, dok najpobožniji ostaju u hramu celu noć do jutra.

Odlazak na groblje

Na sam dan Vaskrsa, u prepodnevnim časovima, Rusi odaju počast pokojnicima odlazeći na groblje. Mnogi Rusi tada odnose hranu na grobove svojih pokojnika.

Ova ruska tradicija nije pravoslavna praksa, pa joj se crkva protivi i ističe da su za nju predviđeni drugi dani. Prema nekim informacijama, ova tradicija razvila se u sovjetskom periodu.

U vreme komunizma, u Rusiji je obeležavanje crkvenih praznika bilo zabranjeno, ali se narod dosetio drugih načina kako bi obeležio Uskrs. Tako su Rusi razvili običaj da za Uskrs posećuju groblja i na taj način diskretno obeleže ovaj praznik.

Obilna trpeza

Mnogi Rusi se tokom Velikog posta, koji traje 40 dana, uzdržavaju od mrsne hrane, pa im vaskršnji ručak dođe kao nagrada za istrajnost, zbog čega se za Vaskrs priprema bogata gozba.

Neka od obaveznih jela su sirna pasha (slatki puding u obliku piramide), makovnik (kolač od maka) i kulič (slatki hleb sa belom glazurom, ukrašen mrvicama). Tu je i mrsna hrana od koje se vernici uzdržavaju tokom posta, na primer šunka, sir ili mleko. Većina ovih jela pravi se u subotu, dan pre Uskrsa, dok post još traje, pa im treba odoleti do narednog dana.

Sirna pasha ili uskršnji hleb je slatkiš koji je napravljen od mladog sira, pavlake, jaja, šećera i dosta sitno naseckanog suvog voća. Smesa koja se dobije mešanjem svih sastojaka stavlja se u kalup oblika piramide.

Na stolu su obavezna i kuvana jaja, koja se najčešće farbaju u crveno (u lukovini), boju koja simbolizuje Hristovu krv.

Šta je kulič?

Ovaj uskršnji kolač se pravi od brašna, sa dodatkom kvasca i vode ili mleka. Mogu mu se dodati vanila, kardamon, muskatni oraščić, zatim malo šećera i dosta sitno naseckanog suvog voća i suvog grožđa.

Kulič se najčešće pravi u obliku cilindra, ali je ranije u pojedinim delovima Rusije bio pravljen u različitim oblicima. Neki su ga bogato ukrašavali, a drugi namenski pravili da izgleda skromno.

Porodični praznik

Uskrs se obeležava u krugu najbližih, ali je običaj i da se tokom uskršnjih praznika posećuju rođaci koji daleko žive. Na ovaj način, neguje se dobri odnosi kako u užoj, tako i u široj porodici.

U kućama se pale sve sveće, lampe i ostali izvori svetlosti, a u hramovima se tokom liturgije pale sve uljane lampe iznad ikona i mnoštvo sveća.

Na Uskrs, prilikom odlaska kod rođaka i komšija kako bi se čestito praznik, obavezno se nose obojena jaja. Vernici se pozdravljaju rečima „Hristos voskrese — Voistinu voskrese“, uz ljubljenje u obraz tri puta. Ovaj običaj nošenja jaja, ljubljenja tri puta i specifičnog načina pozdravljanja smatra se karakterističnim za slovenske pravoslavne narode.

Jaje kao centralni element praznika

Tradicija ruskog uskršnjeg jajeta datira iz perioda pre hrišćanstva, kada su ljudi jaja videli kao simbol plodnosti i svojevrsnu zaštitu. Jaja su bila simbol obnove ili novog života.

Kada su Rusi postali pravoslavci, jaja su preuzela hrišćansku simboliku. Jedan primer toga je da crveno jaje simbolizuju Hristovu krv, a sama crvena boja ima jaku simboliku u ruskoj kulturi. Iako se sve više za farbanje jaja koristi komercijalna boja, većina vernika jaja boji na tradicionalan način, kuvanjem u lukovini.

U većini ruskih gradova organizuje se svojevrsni vaskršnji vašar sa različitim porodičnim sadržajima. Na primer, u okviru moskovskog Festivala vaskršnjih poklona u celom gradu su organizovane interaktivne predstave i degustacija hrane. U mnogim gradovima se organizuje kulturno-umetnički program sa narodnom i pravoslavnom muzikom.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi